Подољак за РТС о украјинским амбицијама: Чланство у НАТО-у као кључно решење за безбедност

Након три године рата, Украјина рачуна на подршку Европе, али питање је да ли ће Сједињене Америчке Државе и НАТО задржати своје савезништво, док Кијев тражи јасне безбедносне гаранције и наставак војне помоћи. Кога Украјина сматра савезником и шта очекује, након што је обележена и трогодишњица рата – о томе је за Јутарњи дневник РТС-а, новинарка Јелена Терзић разговарала у Кијеву са саветником председника Украјине Михаилом Подољаком.

Саветник председника Украјине Михаил Подољак износи став да је Украјини највећи савезник Европа, али и бројне земље као што су Уједињено Краљевство, Јапан, Јужна Кореја, Аустралија, Нови Зеланд, Канада и Сједињене Државе.

Иако постоје разлике у политичким стиловима, он истиче да Америка остаје привржена истим принципима као и претходна администрација, попут поштовања међународног права и неприхватања насилног мењања граница.

Он такође наглашава значај преговора о украјинским ресурсима и безбедносним гаранцијама, нарочито чланству Украјине у НАТО-у као најједноставнијем решењу. Поред тога, Подољак верује да Украјина може рачунати на војну и финансијску подршку Европске уније и Сједињених Америчких Држава, али се наглашава потреба за јасним смерницама у наставку помоћи и расподели профита од ресурса.

После три године рата, кога Украјина може да назове савезником?

– То је несумњиво Европа, практично цела. Изузев неких земаља које имају нешто другачију визију света, какве су Мађарска и Словачка данас. Савезници су несумњиво и Уједињено Краљевство и азијске државе попут Јапана и Јужне Кореје, онда Аустралија, Нови Зеланд, Канада и такође, без сумње Сједињене Америчке Државе.

Да ли је Америка и даље савезник?

– Несумњиво. Политички стил може да се разликује. Разумемо да се администрација 47. америчког председника ослања на провокативни стил. Желе да буду доминантни и како би то постигли, покрећу брзе иницијативе. Али то не значи да радикално мењају политику. Зато верујем да остају привржени истим интересима, као и претходна администрација. Који су то интереси – стабилни принципи, поштовање међународног права, неприхватљиво је да се на силу мењају границе и сфере утицаја.

Трамп је прогласио почетак преговора после телефонског разговора са Путином, док Вашингтон са Кијевом преговара о украјинским ресурсима. Који исход у вези са тим очекујете?

– Свака земља има своје националне интересе. И како ми то разумемо, у Ријаду је било речи о руско-америчким билатералним односима. Рат и Украјина били су једна од тема. Али прва тема био је то покушај да се успостави контакт између те две земље, са много изазова, које желе да реше и на то имају право. То не излази из оквира украјинских и европских уверења.

Ако желимо да се рат оконча, прави преговори морају да почивају на јасној платформи, са учешћем Украјине, али и Европе, као континента на ком се рат одвија и на ком се генерише претња од Русије. Свакако Америку и Русију, као агресора. У почетку обично изгледа као да ће се све одвијати брзо, али те две земље имају неспоразуме, који не могу лако да се превазиђу.

Када је реч о споразуму о заједничком коришћењу ретких земних метала, ми разумемо да рат подразумева трошкове за наше партнере и да они желе компензацију. Зато је Украјина и изашла са таквим предлогом у замену за наставак помоћи. Тренутно се одвијају тешки преговори. Али то су преговори и Украјина жели јасне смернице о наставку војне помоћи, затим како ће се делити профит и на крају Украјина жели одговарајуће безбедносне гаранције.

Које безбедносне гаранције су реалне?

– На првом месту, то је чланство у НАТО-у. То је најједноставнији, најисплативији пут. Али Русија то не разуме, па очекујем да настави да прави проблеме. Затим, безбедносне гаранције, какве Сједињене Државе имају са Израелом. Финансирање ваздушног штита, изградња ракетних база на граници са Русијом, као и улагање у украјинску војску. Пре рата било је планова о повећању на 300.000 војника, а са безбедносним гаранцијама, требало би да се прошири на 500.000 до 800.000 војника.

Колико Украјина може да се ослони на помоћ Европске уније, кад је реч о војној и финансијској помоћи?

– Осим што улаже у своју производњу, Украјина се ослања и на европску војну индустрију, која је у много бољем стању данас. Такође, чујемо изјаве европских лидера, од Макрона, преко Стармера до Мерца, који, како разумем, формира нову владу у Немачкој, да Европа мора да се ослони на себе. И на крају, и даље верујемо да се Америка неће повући из даље војне помоћи Украјини, то је ствар преговора, од користи и за Сједињене Државе.

Који сценарио сматрате реалнијим? Да Украјина и Русија седну за преговарачки сто уз посредовање Америке или да се рат настави и у 2025. години?

– Ако Русија буде присиљена да постигне мир, онда да, можемо сести за преговарачки сто. Присиљавање је једини алат притиска на Русију. Какво присиљавање? Економско. На пример, ембарго на нафту. Ово ће довести до значајног, и наглашавам, не само смањења, већ брзог смањења прихода Русије. А онда неће бити новца за регрутовање људи. И неће бити могућности да се ти људи пошаљу у рат у Украјини.

Други инструмент присиљавања је војни. Данас је рат на руској територији апсолутно нормална, позната појава, што није био случај пре три године.

Ми можемо, без сумње, сести за преговарачки сто. О томе говори и председник Украјине. Али само ако су позиције усклађене између нас, Сједињених Америчких Држава и Европе, и ако Русија буде присиљена на преговоре. Све остало је само наставак рата.