Уједињене нације – 65 речи спотицања између САД и Европе око рата у Украјини

Пуних месец дана, европске и украјинске дипломате спремале су нацрт резолуције о трогодишњици рата у Украјини, пре него што су им Американци испоставили своје виђење ситуације, тражећи брзо решавање проблема, без позивања на територијални интегритет Украјине и помињања руске агресије.

"Сједињене Државе су предложиле једноставну, историјску резолуцију у Уједињеним нацијама и од свих чланица тражимо да је подрже како би поплочали пут ка миру", објаснио је амерички државни секретар, Марк Рубио.

Овакав потез Вашингтона шокирао је власти у Кијеву, које су одбиле да повуку свој предлог резолуције, али и европске дипломате, с обзиром ба то да је Запад у претходне три године овакве без већих проблема постизао договоре око докумената којима се осуђује руска акција у Украјини.

Руски амбасадор при УН, Василиј Небезја је, пак, амерички предлог назвао "добрим", наводећи, истовремено, да се у њему не наводе корени конфликта који већ три године бесни у Украјини.

Нови ударац у Европи

Мекши приступ Америке и симпатије Москве према новом предлогу навеле су Украјинце, али и европске дипломате да овај нацрт назову проруским у тренутку када Европска унија покушава да редефинише сопствену политику у светлу настојања администрације Доналда Трампа да што пре оконча рат у Украјини.

Два нацрта резолуције, које су срочиле државе које слове за савезнике у овом рату навеле су европске престонице на закључак да им је Трамп одредио споредне улоге у мировном процесу, који је раније ове седмице почео састанком Сергеја Лаврова и Марка Рубија у Ријаду.

Највећу разлику у документима чини позив Европе да се удвоструче дипломатски напори да се рат оконча до краја године, оптужујући истовремено Русију за агресију и повреду територијалног интегритета суседне државе.

Амерички предлог од тачно 65 речи, такође, садржи и жаљење због трагичног губитка живота током овог сукоба, те подсећа на улогу УН да заштити међународни мир и безбедност.

Западноевропске дипломате су, анонимно, амерички предлог назвале издајом украјинских интереса и намерним изазивањем Европске уније, те повредом међународног права.

Трампова администрација је, серијом потеза, суштински избацила Европу из почетне фазе решавања украјинског конфликта, па је француски председник Емануел Макрон, прошле седмице, окупио одабране лидере не би ли, како, формулисао будуће потезе ЕУ према овом питању.

Сусрет у палати на Јелисејским пољима, испреплетен тензијама између европских лидера оцењен је као неуспешан, али и као показатељ да се Америка, дојучерашњи најмоћнији европски савезник, помало понаша и као противник ЕУ.

Додатни ударац нераскидивом пријатељству на обе обале Атлантика представља и инсистирање Вашингтона да Кијев пристане на договор о украјинским природним ресурсима којим се половина тих богатстава ставља на располагање Американцима.

Иако је председник Володимир Зеленски, у први мах, одбио да пристане на такав договор, став Кијева је за свега неколико дана прилично ублажен па је чврсто "не" заменило озбиљно разматрање америчке понуде.

Конкретно, Украјинци би приходима од природних богатстава пунили фонд којим би располагали Американци све до тренутка када његова вредност не достигне 500 милијарди долара.