Украјински дронови пресретачи нова претња Русији – шта ће моћи да ураде у будућности; Кремљ: Опасно је игнорисати Путинове речи

Више експлозија одјекнуло је вечерас у граду Запорожју, известио је дописник Укринформа.

У граду је издато упозорење на ваздушни напад.

Локалне власти затражиле су од грађана да остану у склоништима.

Други детаљи за сада нису познати.

(Укринформ)

Председник Русије Владимир Путин најавио је да ће Оружане снаге Руске Федерације бити снабдевене серијским моделима савременог наоружања. "Русија посвећује велику пажњу јачању војске и морнарице", рекао је Путин.

Према његовим речима, реч је о модернизацији и побољшању тактичко-техничких карактеристика наоружања и опреме и о перспективама развоја нових високотехнолошких модела.

Руски лидер је додао да је свеобухватни програм опремљености у процесу имплементације. Почетком септембра руски министар одбране Андреј Белоусов рекао је да руска војска постиже успехе у борби захваљујући најновијем оружју и употреби роботике.

Претходно је саопштено да Русија повећава производњу око 300 врста наоружања и војне опреме, посебно тражене у зони сукоба.

(Известија)

Напад украјинске беспилотне летелице на велико складиште оружја у руском месту Торопец изазвао је експлозију, а станице за праћење земљотреса забележиле су мањи потрес, преноси Гардијан.

Како се наводи, ово је један од највећих напада на руски војни арсенал од почетка рата, а украјинске снаге користиле су дрон домаће производње за удар на Торопец, који се налази око 485 километара од Москве.

Видео-снимци и слике на друштвеним мрежама приказују велики пламен, а у позадини се чују детонације.

Овај напад је део шире украјинске кампање беспилотних летелица које циљају руске рафинерије нафте, електране, аеродроме и војне фабрике, и наглашава побољшане способности Кијева за дронове дугог домета, пише британски лист.

Украјинска Правда јавила је да је операцију извела украјинска служба безбедности заједно са Одбрамбеним обавештајним службама Украјине и Снагама за специјалне операције.

Неименовани званичник украјинске службе безбедности рекао је да се у складишту оружја налазе руске ракете дугог домета и навођене бомбе познате као КАБ.

Украјински напад дроновима домаће производње долази усред сталних напора председника Володимира Зеленског да убеди савезнике да дозволе Кијеву да користи западне ракете у ударима на ваздушне базе и депоније оружја на руској територији.

Кремљ је саопштио да би такав напад директно умешао Запад у сукоб и упозорио на могуће последице.

(Guardian, Українська правда)

Напад Русије на цивилни брод који је превозио жито у Црном мору 12. септембра представља ескалацију без преседана и још једно озбиљно кршење међународног права од стране Руске Федерације, наводи се у саопштењу ЕУ достављеном на редовном састанку Форума за безбедносну сарадњу ОЕБС-а у Бечу.

"У вези са догађајем од прошле недеље, ЕУ и њене државе чланице најоштрије осуђују напад на цивилно пловило које је превозило жито у Црном мору. Напад на транзитни комерцијални брод представља ескалацију без преседана и још једно озбиљно кршење међународног права", наводи се у саопштењу.

ЕУ и њене државе чланице позвале су Русију да "поштује слободу пловидбе Црним морем и престане да угрожава глобалну безбедност хране и да користи глад као оружје у региону ОЕБС-а и шире".

У саопштењу ЕУ такође се осуђује руски артиљеријски напад на област Доњецка 12. септембра, у којем су погинула три радника Међународног комитета Црвеног крста, а два су рањена.

"Ово је грубо кршење међународног хуманитарног права. Хуманитарни радници морају бити у стању да делују безбедно, испоручујући помоћ онима којима је потребна", саопштила је ЕУ.

Државе чланице ЕУ осудиле су нарушавање летонског ваздушног простора у ноћи 7. септембра и поновљено нарушавање румунског ваздушног простора, од којих се последње догодило у ноћи између 8. и 9. септембра, "као последице бруталних руских напада на Украјину".

"Повреде сувереног ваздушног простора су дестабилизујуће и неодговорне и носе ризик од ескалације", наводи се у саопштењу. Поред тога, Европска унија је осудила најновије руске нападе на украјинске градове.

"Напади на цивиле и цивилне објекте су ратни злочини према међународном праву. Сви одговорни ће одговарати", закључује се у саопштењу ЕУ.

(Reuters)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила је да се изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да дозвола за лансирање ракетних удара дугог домета дубоко у Русију неће бити црвена линија у ескалацији односа НАТО-а и Русије, може назвати "слабоумном и храбром".

"Постоји израз: 'деменција и храброст'. Проблем, заиста, нису озлоглашене црвене линије и друге обојене линије. То је питање здравог разума", навела је она у изјави новинару Павелу Зарубину, објављеној на његовом Телеграм каналу.

Столтенберг је у понедељак изјавио да Северноатлантска алијанса неће постати део сукоба ако земље НАТО-а дозволе Украјини да изврши ударе својим оружјем на руску територију.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјаву о црвеним линијама назвао провокативном и опасном. По његовом мишљењу, "разметљива жеља да се речи руског председника Владимира Путина на ову тему не схвате озбиљно је апсолутно кратковид и непрофесионалан корак".

(Танјуг) 

Председници Бразила и Русије, Луис Инасио Лула да Силва и Владимир Путин, су преко телефона разговарали о предстојећем самиту БРИКС-а, билатералним односима и мировном предлогу Бразила и Кине за решавање украјинског сукоба, саопштила је администрација бразилског лидера.

''Председник Путин је изразио солидарност са Бразилом у борби против шумских пожара. Председници две земље разговарали су о састанку и темама о којима ће се разговарати на Самиту БРИКС-а следећег месеца у Казању, као и билатералним односима две земље, говорили су и о мировном предлогу Бразила и Кине за решавање сукоба између Русије и Украјине“, наводи се у саопштењу на сајту бразилске председничке администрације.

У мају су Бразилија и Пекинг објавили заједнички меморандум под називом ''Општи споразуми између Кине и Бразила о политичком решавању украјинске кризе", након састанка кинеског министра спољних послова Ванг Јиа и специјалног саветника бразилског председника Селса Аморима.

У меморандуму је наведено да су преговори једина одржива опција за решавање кризе и да све стране морају да створе услове за наставак директног дијалога, пише РИА Новости.

Кина и Бразил су такође подржали одржавање међународне мировне конференције у одговарајуће време, уз равноправно учешће свих страна и поштену расправу о свим предлозима.

(Reuters, Tanjug) 

План украјинског председника Володимира Зеленског за победу у рату укључиће детаљну листу војних ресурса од виталног значаја за пораз Русије, заједно са захтевом за дозволу да нападне руску територију коришћењем ракета дугог домета, рекао је високи владин званичник.

План, чији је нацрт откривен први пут, такође ће нагласити неопходност улагања у јачање капацитета украјинске домаће производње оружја. Биће представљен током самита са америчким председником Џоом Бајденом касније овог месеца, наводи јапанска агенција Кјодо.

Како се рат, који је покренут у фебруару 2022, одуговлачи, Украјина има за циљ да преузме водећу улогу у мировним напорима предлажући конкретне мере да изврши војни, економски, политички и дипломатски притисак на Русију, наводи јапанска агенција, позивајући се на изјаву званичника.

Очекује се да ће Зеленски присуствовати Генералној скупштини УН у Њујорку крајем септембра и представити свој план победе Бајдену и двојици кандидата на америчким председничким изборима 5. новембра, потпредседници Камали Харис и републиканском кандидату Доналду Трампу.

На војном фронту, план ће одредити потребну количину и типове наоружања, укључујући ракете дугог домета које су обезбедиле Сједињене Америчке Државе и Велика Британија, као и рокове њихове испоруке и очекивани утицај на бојном пољу.

Указујући на успех украјинског напада на руску западну област Курск, план ће такође сугерисати да ће појачани напади на руско тло бити ефикасни у стварању социјалних немира у земљи коју предводи председник Владимир Путин, наводи Кјодо.

Што се тиче економских мера, план ће позвати савезнике на улагања у проширење украјинске производње оружја попут беспилотних летелица и пројектила, док ће се захтевати примена нових санкција како би се ослабила способност Русије да настави рат.

Политички потези ће укључивати тражење превременог чланства Украјине у НАТО-у. Дипломатски, биће наглашена потреба за јачањем односа са земљама у успону глобалног југа, од којих Русија зависи од трговине, како би се максимизирао притисак на Москву, преноси јапанска агенција.

(Танјуг)

Француски борбени авиони "мираж 2000-5Ф", који треба да буду испоручени Украјини, биће преуређени како би могли да гађају циљеве на копну, рекао је Демијен Брено, директор за летне тестове у француском Генералном директорату за набавку одбране.

"Део авиона 'мираж 2000-5Ф', који Француска планира да испоручи Украјини, биће преуређен у авио-бази на југозападу земље. То ће им омогућити да гађају циљеве на копну", рекао је Брено.

Од почетка, "мираж 2000-5Ф" је дизајниран да лансира ракете ваздух–ваздух, а не ваздух-земља.

(Укринформ)

Руско хиперзвучно оружје може да уништи било који амерички војни циљ, рекао је бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон за Јутјуб канал "Дип дајв".

Оцењује да би сваки оружани сукоб против Русије могао да доведе до неуспеха, јер Москва има хиперсоничне ракете у две или три верзије.

Према његовим речима, Русија је једина успела да произведе ракету која се креће десет пута брже од звука, а при томе она може да изводи и маневре захваљујући комуникационим везама.

"Ове ракете лете најмање десет пута брже од брзине звука и способне су за маневрисање користећи комуникационе везе. Руси су решили један од проблема који ми нисмо могли. Сједињене Америчке Државе немају оперативну хиперсоничну ракету", рекао је Џонсон.

Војни аналитичар Андреј Ревнивцев је рекао да, упркос чињеници да је НАТО супериорнији од Русије у конвенционалном наоружању и броју особља, Руска Федерација самоуверено води у области нуклеарног и хиперсоничног наоружања,

(Известија)

НАТО мора да донесе снажну координисану реакцију на инциденте у којима руске ракете или беспилотне летелице испаљене на Украјину уђу у ваздушни простор алијансе, изјавио је румунски министар одбране Ангел Тилвар.

"Дубоко смо забринути због поновљених упада руских дронова и ракета у ваздушни простор НАТО-а, у Пољској, Румунији, Летонији, као и због ескалације тензија дуж источног крила НАТО-а. Због тога је потребан снажан, координисан одговор на савезничком нивоу, као и спровођење ротационе противваздушне одбране и интегрисаног модела противракета што је пре могуће", рекао је Тилвар. 

Раније овог месеца, чланице НАТО-а, Румунија и Летонија оптужиле су Русију за кршење ваздушног простора њихових земаља војним дроновима.

Заменик пољског министра одбрне Павел Залевски рекао је да ће састанак министара одбране НАТО-а у октобру морати да се позабави уништавањем дронова који улазе у ваздушни простор савезника.

"Потврдили смо хибридне нападе на савезнике, као и учешће Белорусије у акцијама Русије", додао је Залевски.

(Reuters)

Украјина је направила велики искорак у развоју беспилотних летелица пресретача, али ово је само почетак и можемо очекивати да се у будућности појаве још ефикасније беспилотне летелице, рекао је за Унијан стручњак за ваздухопловство Анатолиј Храпчински.

У наредним годинама такве беспилотне летелице могу добити савремену радарску опрему и системе за осветљавање циљева, што ће им омогућити да погађају широк спектар објеката.

"Ако говоримо о пресретању извиђачких беспилотних летелица помоћу ФПВ дронова, или коришћењем крилатих дронова, онда морамо да схватимо да је ово ново оруђе. Нашли смо методологију и решење како да их пресретнемо, јер у ствари ваздух мета је веома тешко пресрести", каже Храпчински.

Према његовим речима, украјински оператери су се већ прилагодили и почели активно да раде у овом правцу.

Временом ће дронови пресретачи добити нове могућности.

(Унијан)

Одбијање руководства НАТО-а да узме у обзир изјаве руског председника Владимира Путина о последицама могућих напада на Русију западним оружјем је опасан и кратковид корак, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је тим речима прокоментарисао изјаву генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, који је рекао да Алијанса неће постати део сукоба у Украјини ако дозволи Кијеву да изводи нападе у дубину руске територије, те да то неће бити црвена линија.
 
"Та привидна жеља да се изјава руског председника не узима у обзир је кратковид и непрофесионалан корак", рекао је Песков.

Такође је напоменуо да актуелни генерални секретар НАТО-а ускоро одлази са дужности, те да убрзо неће морати да сноси одговорност за изговорене речи.

"Међутим, такав став је изузетно провокативан и опасан", поручио је Песков.

Председник Русије Владимир Путин изјавио је раније да представници земаља НАТО-а морају да схвате "чиме се играју" када говоре о плановима да се Кијеву дозволи да гађа циљеве дубоко у територији Русије помоћу ракетних система предатих Оружаним снагама Украјине.

Према његовим речима, директно учешће Запада у сукобу у Украјини значајно ће променити његову суштину и значиће да су чланице Северноатлантске алијансе – САД и европске земље – ратују са Русијом. Москва ће доносити одлуке на основу претњи које се буду појављивале пред њом, напоменуо је Путин.

(Известија)

Руска војска је одбила четири покушаја Оружаних снага Украјине да пробију руску границу у правцу два насеља, саопштило је руско Министарство одбране.

"Уз подршку војне авијације и артиљеријске ватре одбијена су четири покушаја Оружаних снага Украјине да пробију границу Руске Федерације у правцу насеља Весело и Медвежје", саопшава Москва прецизирајући да је реч о Курској области.

(Интерфакс)

Украјински напад дроном уништио је складиште ракета, навођених бомби и артиљеријске муниције у руској области Твер, рекао је Ројтерсу извор у украјинској служби државне безбедности СБУ.

(Reuters)