Таковска 10: Битка за Курску област – ратна епизода или прекретница

Шта у двоипогодишњем рату мења упад украјинске војске на територију Русије и да ли је руска реакција адекватна – тема је о којој су у Таковској 10 говорили војни аналитичар Александар Радић, сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић и војни аналитичар Владе Радуловић.

Александар Радић сматра да су Украјинци постигли стратегијско изненађење и да је слабост Русије од почетка рата у обавештајно-извиђачком домену.

"До сада, Украјинци су релативно комотно могли да пребацују своје јединице железничким саобраћајем без великог ризика. Било је искандера, било је уништених ешалона, али рат је", указује Радић.

Украјинци још увек могу, без обзира на ратна искуства руске стране, према његовој оцени, да довуку своје снаге из дубине и концентришу један број тактичких група који је довољан да уђу у дубину терена.

"Фасцинантан број имена људи који сарађују са украјинском обавештајном службом"

Што се тиче прикупљања информација, Радић истиче да је приметан врло агресиван украјински обавештајни рад.

"Нема дана да руски безбедносни органи не саопште о привођењу неколицине људе који су тамо задужени за прикупљање информација, од малолетника до људи који су инволвирани у војни систем. То је свакодневица. имена тих људи се појављују. Статистика, број имена људи који сарађују са украјинском обавештајном службом ми је фасцинантан. Не постоји еквивалент", наводи Радић.

Такође, оцењује да су украјинске извиђачко-диверзантске групе радиле прилично вешто и дубоко од почетка рата.

"Они су очигледно полако довели те снаге, пребацили их на север, избушили су, колоквијално речено, Русима одбрану, упознали су је, схватили су које су слабости те одбране, базиране углавном на јединицама попуњеним људима на редовном служењу војног рока", каже Радић.

Из политичког угла, Радић оцењује да се перцепција Запада мења када су Украјинци показали да постоји способност за офанзивна дејства.

Пребацивање снага на север под окриљем реторике о новом фронту

Владе Радуловић, упитан како је до упада дошло, подсећа да су се раније дешавали упади ограниченог формата одређених формација које званично нису оружане снаге Украјине, али се боре на њиховој страни.

Чињеница је, додаје, да је неколико месеци уназад присутна једна врло активна реторика од стране Кијева, где се наговештавало како се очекује упад Русије у Сумску област на северу Украјине, како ће се отворити поново та линија фронта.

"Чинило се да на неки начин Русима мало и одговара таква реторика, јер се чинило да ће Украјина морати да један део својих снага, као што их везује уз границу са Белорусијом, везује и уз тај појас државне границе са Руском Федерацијом", објашњава Радуловић.

Чини се, додаје, да су се под окриљем те ситуације пребацивале одређене формације, али и да су Украјинци добили податке да дубина територије Руске Федерације није довољно обезбеђена.

"Имате изузетно брзо напредовање, око 20-25 километара у дубину и 60 километара у ширину, све праћено врло добро припремљеном пропагандном машинеријом", каже Радуловић.

Према његовој оцени, ситуација на терену показује да Руси нису били спремни.

"Имали сте снаге утрениране да се развију на терену, да изведу оно што се зове условно речено мобилно ратовање и да заправо остваре одређене циљеве на терену", додаје Радуловић.

У Москви сматрају да руководство "зна шта ради"

Александар Митић, који је недавно био на једној конференцији у Москви, не би упад у Курску област назвао прекретницом, него важном епизодом у рату.

"Једна врло непријатна фрустрирајућа епизода за сваког с ким сам разговарао. Постоји и нека изненађујућа мирноћа са којом се све то прима, једно поверење у, вероватно, руководство и политичко и војно, да ће се ово питање решити на један или други начин", наводи Митић.

У Москви сматрају, додаје, да руководство није упало у замку повлачења јединица из Донбаса и да знају шта раде.

"Остаје питање да се види какви ће бити резултати. Психолошко-пропагандни резултати стоје. Та офанзива није заустављена, иако је у великој мери ограничена", указује Митић.

Митић сматра да се прави одговор Русије чека и да је недавни напад на енергетски сектор Украјине прва фаза.

(Не)контролисан рат на Блиском истоку, да ли ће стране прећи критичну тачку

Саговорници су се осврнули и на ситуацију на Блиском истоку, поводом одмазде Хезболаха према Израелу и могућности ескалације сукоба у региону.

Радић, иако сматра да атмосфера великог сукоба нараста на Блиском истоку, оцењује да је још увек прерано за такав развој прилика.

"Још увек је поступање Хезболаха нешто више од препадних дејстава и можда насилног извиђања, па до пропагандних акција, у којима желе да покажу да се ту обазриво поступа. Наносе обе стране губитке једни другима, Израелци и Хезболах су у рату, али увек је то контролисано, не прелази се нека критичка тачка", објашњава Радић, који је подсетио да се у Либану налази и 180 мировњака из Србије.

Радуловић наводи да се од људи са Блиског истока може чути да највећа опасност, али реална, јесте директан сукоб оружаних снага Израела и Хезболаха и реприза сценарија из 2006. године, а нешто мање сукоб Ирана и Израела.

"Питање је шта ће ту бити. Не можете поредити војну моћ Хезболаха и Хамаса. Размена ватре постоји и сасвим сам сигуран да ће се наставити и у будућности", каже Радуловић.

Има ли Иран ресурсе за напад

Што се тиче могућности напада Ирана, Радић сматра да не постоји стварни ресурс са којим би Техеран могао да нашкоди Израелу без врло тешких последица по сам Иран.

"Та се игра наставља, песимиста сам на дужи рок гледано. Иран за сада има јако уносан механизам наношења штете Израелу кроз посредничке снаге", указује Радић.