Таковска 10: Какав расплет чека Украјину

Историчар Александар Животић каже да вести са фронтова говоре да се налет руске војске након заузимања Авдејевке завршио.

”Потом је дошло до мањег напредовања на оном међупростору до првих насеља и ту на предњим крајевима, односно на источним крајевима тих насеља, одређених вештачких језера и других природних преграда, просто фронт се стабилизовао”, објаснио је Животић.

На питање да ли се очекују значајна померања на пролеће, Животић каже да ћемо то видети.

“Тренутно је ситуација таква да су операције стале из неколико разлога. Први је просто замореност претходним операцијама, оним које су вођене током зимског периода, по мразу. То је тамо тако да преко зиме када смрзне можете употребљавати тежу технику. Сада, у рано пролеће, када се снег топи, то је блато где људи упадају до колена, тенкови до горњег нивоа гусеница, тако да је то један од кључних фактора који утиче на просто смањивање интензитета војних операција”, навео је Животић.

Указао је и да су губици током борбе за Авдејевку били заиста велики.

“На том једном врло малом простору, то је неких 29 километара квадратних, руско командовање је ангажовало целокупне снаге које је имало на располагању из централног војног округа. Kада узмете колики је то простор, погледате интензитет борби, видите губитке, снимци јасно говоре колико је ту оклопних возила остало на попришту и видите да је та ударна оштрица просто отупела”, додао је Животић.

Шта је папа Фрања желео да поручи

Коментаришући изјаву папе Фрање, који је у интервјуу швајцарској телевизији рекао да Украјина треба да буде храбра и да махне белом заставом, односно да прихвати преговоре о миру који јој можда неће одговарати, али ће спасити многе животе, Животић наводи да је та изјава за ширу јавност дошла поприлично ненадано, а на другој страни изазвала је врло бурне реакције, нарочито на истоку Европе и то у неким традиционално врло радикалним католичким земљама као што је Пољска.

“Међутим, оно што се десило јутрос поприлично мења ситуацију. Његов први помоћник је ту изјаву сада представио на један другачији начин, рекавши да је у овом рату Русија агресор и да она треба да повуче тај први потез ка успостављању мира. Дакле, да ли је у питању нешто иза чега се крије некаква мировна иницијатива, Ватикан иначе у многим регионалним сукобима био иницијатор многих мировних преговора иза кулиса, то је веома тешко рећи. Папа Фрања је представник мало другачијег крила унутар католичке цркве, једног крила који се разликује поприлично од европског католичанства, тако да могуће да можемо и у томе тражити одговоре на ово питање”, објашњава Животић.

Економиста Горан Николић такође сматра да је то на неки начин лично став папе Фрање који је специфичан и који није традиционалан из Европе као што смо то имали случај раније.

“Мислим да је то његова идеја и наравно са хуманим намерама да се рат заустави, али мислим да ће се на томе завршити”, каже Николић.

Николић: Русија у предности када је у питању војна производња

Економиста Горан Николић навео је да је Русија у предности када се посматра војна производња.

"Ако посматрате војну производњу тренутно је Русија у предности. Када је држава у рату она може да ангажује своје капацитете врло једноставно, док је то по питању Запада питање пословних процена разних предузећа. Не можете лако да их убедите да ћете ви имати одређене поруџбине, да ће та извесна држава за то приватно предузеће хтети да купује муницију, у том смислу Рисија данас има предност“, рекао је Николић.

Међутим, како каже Николић, њени планови су тако базирани да она добија рат до 2025. или 2026. године.

Ако би се Запад у рату ангажовао у пунијем капацитету, додаје, то би већ могло да мења ствари.

Нагласио је да је руска ратна економија оно што све земље примењују када дођу у такве ситуације, а то је повећавање буџетске потрошње, експанзивна фискална политика која је праћена и експанзивнијом монетарном политиком.

"Чак имамо и да је грађевина индустрија порасла, станови се купују, висок раст има и индустрија одеће и обуће за војску, док остале гране могу да се нађу у проблемима и због мањка радне снаге, мањег прилива кредита, државних субвенција“, рекао је Николић.

Према његовим речима, све то може да узрокује разне дисбалансе, а највидљивији је раст инфлације.

"Ако имате повећану тражњу у доменима цивилног сектора, чија могућност је смањена због преоптерећености војног сектора долази до уских грла и до раста инфлације, и пада рубље. То је нешто што ћемо видети после истека шестомесечне контроле извоза која је уведена половином октобра“, рекао је Николић.

Указује да није немогуће очекивати да би рубља током марта и наредних месеци могла да депресира, што сматра добром мером за привреду која се, како каже, налази у ситуацији да је потребна увозна супституција, да је курс битан са аспекта пуњења буџетских прихода и чињенице да ћемо имати пад цена нафте у другом тромесечју.

"У неком кратком року то се не одражава на животни стрндард што је парадоксално, јер имамо пад сиромаштва у Русији, рекордно ниску незапосленост од 2, 9 одсто. Чак су и плате расле. На дужи рок то структурне слабости и долази до структурних проблема“, рекао је Николић.

Животић: Реална ратна издвајања Русије много већа него што показује статистика

На питање колико Русију овај рат скупо кошта и колико троши за наоружање, професор Животић каже да руска статистика захтева мало другачије читање.

“То значи у пракси следеће – раст војног буџета је евидентан, а раст одвајања када је у питању стопа националног дохотка је такође увећена. Међутим, реално ти расходи су много већи. Зато што када гледате на западну статистику, то је отприлике то, видите шта је издвајање за војску. Међутим, руски буџет је тако конципиран да постоје многе ставке које се троше за потребу одбране, а воде се као расходи неких других министарства", указује Животић.

Процена да је то између осам и девет процената брутно националног дохотка, односно да се толико троши на наоружање и војну опрему, додаје Животић.

"Међутим, та структура је у приличној мери неочекивана, у смислу да би се очекивало да се ради убрзана модернизација, да се уводе нови модели, нови образци војне технике. Међутим, највише се ради на ремонту и на модернизацији старе технике која је била на чувању, односно у конзервацији. А друго, драстично су повећане плате војника по уговору и свих осталих категорија војних лица", наводи Животић.

Наглашава да је то оно што често руски економисти доста стидљиво кажу, да је главни проблем руске економије како наћи баланс између ратне економије, дакле трошења за потребе рата, великих социјалних давања која су драстично нарасла у претходном периоду, а да не доживите велики инфлаторни талас.

"Када гледате руске медије, ту се говори искључиво у ружичастим тоновима о руској економији. Говори се у суперлативу, говори се о великој отпорности, о њеном напретку, а онда видите процене економиста које баш и нису тако сјајне. А такође имате званичне статистике које кажу да је процена сиромаштва у драстичном паду. Али морамо знати још нешто, плате су порасле, друга социјална давања су порасла, али праг сиромаштва је 14.000 рубаља. Значи онај ко има приход од 14.000 рубаља или нижи, сматра се сиромашним. А то је 140 евра месечно", поручује Животић.

Колико Запад помаже Украјини 

Николић је рекао да Украјина добија велику помоћ од Запада и да је та количина новца карактеристична само када земља води рат.

"Мислим да плата која је нешто испод 400 евра, релативно подношњива снабдевеност украјинског тржишта, да се Украјнци враћају у Кијев, показује колика је та помоћ“, рекао је Николић.

На питање колико је реално да се триста милијарди руског новца који се налази у западним банкама употреби за финансирање рата у Украјини, Николић каже да ће се то питање решавати у перспективи.

"Русија свакако тај новац неће добити, оно што је кључно ове године, то је 50 милијарди колико је потребно за Украјински буџет и које ће она добити, и то није спорно“, рекао је Николић.

Може ли доћи до примирја

На питање шта би било у случају преговора где би до неког решења морало да се дође, јер тешко да би Русија на преговорима пристала да се у потпуности повуче из Украјине, Животић каже да смо далеко од тога.

“Ако погледамо реалну ситуацију на фронту, погледамо стање ресурса код обе зараћене стране. С једне стране Русија је велика сила, ослања се пре свега на сопствене ресурсе, а на другој страни Украјина није мала земља. То је земља која је пре рата имала више од 40 милиона становника са огромном територијом. Током овог рата је делом добила, делом задобила ту статегијску дубину и стартегијски ослонац на западни свет. Тако да када погледате ресурсе на једној и на другој страни, видите да још увек има и ресурса, али и воље да се овај сукоб води”, наводи Животић.

Николић сматра да би било какав прекид непријатељстава било примирје.

"Мислим да је ту заиста нереално очекивати било какво признавање дефакто стања од било које стране, посебно не од Украјине. Чак неки помињу и улазак Украјине у НАТО, али свакако да ситуација у којој би Украјина признала да територије које она сматра својима нису њене, мислим да то није на дневном реду", каже Николић.

Истиче да многи заправо прижељкују примирје, које не подразумева никакве обавезујуће акте.