Јапан као важна карика у послератној обнови Украјине – инвестиција у будућност или рачун без крчмара

Украјинци сањају велике снове. Раније овог месеца у Токију је одржан крупан догађај посвећен обнови инфраструктуре и привреде у Украјини.

Током "Јапанско-украјинске конференције за подстицање економског раста и обнове", коју су заједнички организовале две владе и моћно удружење јапанских економских субјеката Кеиданрен, потписано је чак 56 меморандума о међусобној сарадњи, јављају медији у Земљи излазећег сунца.

Ти документи се односе на рашчишћавање рушевина, изградњу инфраструктуре, енергетику, пољопривреду, дигитализацију, телекомуникације, финансијске услуге и друго.

Догађају су присуствовали премијери обе земље, а посебну пажњу медија привукле су речи домаћег председника владе Фумиja Кишиде, који је осетио потребу да у свом излагању нагласи да напори да се промовише улагање у обнову у Украјини нису милостиња него инвестиција у будућност Украјине, Јапана и света.

Украјина нуди повољне услове пословања

С друге стране, украјински премијер Денис Шмигаљ је рекао окупљеним представницима крупних јапанских компанија да његова земља може да им понуди повољне услове за пословање у областима као што су енергетика, инфраструктура и аутомобилска индустрија.

Нагласио је да ће јапанска предузећа која сада уложе у украјинску еконономију за неколико година стећи такву корист и прилике да ни сама неће моћи да верују.

Конкретно, Шмигаљ је, на пример, јапанској страни предложио да у његовој земљи изграде фабрике за електричне аутомобиле и укључе се у експлоатацију резерви литијума.

Премијер Шмигаљ тако је јапанским компанијама практично обећао мед и млеко у будућности ако сада отворе своје новчанике.

Притом ваља приметити да се "обнова" не односи само на период након завршетка рата већ и на ревитализацију енергетске инфраструктуре, пољопривреде и телекомуникација током његовог трајања.

И, заиста, јапански медији преносе процене Светске банке да ће Украјини у наредних десет година бити неопходно 486 милијарди америчких долара за обнову и опоравак, од чега 15 већ током ове године. Сматра се, међутим, да она до тренутка када је одржана конференција у Токију још није била обезбедила две трећине суме потребне за 2024.

Нуклеарна сутрашњица

Једна од иницијатива која је потекла с конференције у Токију је идеја да би јапанске компаније могле да учествују у изградњи четири нова реактора у области Хмељницки, пренео је украјински министар енергије Герман Галушченко јапанском листу Никеи.

Украјина има четири нуклеарне електране са 15 реактора (руске производње). Међутим, највећа од њих, централа у Запорожју, која у свом саставу садржи чак шест реактора, сада је под руском контролом и због непријатељстава не ради.

Украјина намерава да тешкоће у снабдевању електричном енергијом реши тако што ће изградити четири нова нуклеарна реактора, које, симптоматично за политички заокрет који Кијев прави од 2014. године, треба да по цени од 30 милијарди долара направе Американци – компанија "Вестингхаус".

У том предузећу већински власнички удео је 12 година имала јапанска корпорација "Тошиба", па се верује да ће у радовима које буде вршио бити примењивана јапанска технологија – украјинске власти прижељкују сарадњу с јапанским компанијама када су у питању генератори, турбине и други сегменти и склопови у нуклеарним централама.

Кијев најпре жели да доврши изградњу два реактора у области Хмељницки. Грађевински радови у ту сврху би требало да почну ове године, а реактори да буду укључени на електричну мрежу у 2026. години.

Планира и изградњу два потпуно нова реактора, чија би експлоатација требало да почне за пет година.

Кијев разматра и могућност изградње нове централе с малим модуларним нуклеарним реакторима у чијем пројектовање би могле да учествују јапанске компаније.

Поред нуклеарне енергије, Украјинци преговарају са јапанским предузећима и о могућности да она финансирају и трансферишу своју технологију у области коришћења биомасе и водоника као горива.

Договорено је и да јапанске компаније "Сумитомо" и "Кавасаки хеви" новцем, односно, техничким знањем допринесу модернизацији компресорских станица за украјинске гасоводе.

Рачун без крчмара?

Пре годину дана на познатом видео порталу Јутјуб могао се видети промотивни клип у којем се Украјина, усред ратних дејстава великог интензитета, рекламира као "рај за улагање".

И док таква врста илузорног, грандиозног рекламоауторства повлачи питања о дрскости, па и менталном здрављу оних који су га осмислили, планирање унапред за оно што долази након што мину војни сукоби, уопште говорећи, јесте неопходно, па чак и мудро.

Неретко управо је период непосредно након рата онај у којем завлада прави очај, јер је то време у којем више нема ратног заноса и у којем становништво разорених подручја мора да се суочи са реалношћу, а она се често састоји у томе да предстоје године немаштине и деценије спорог, болног опоравка, те ниског стандарда живљења.

У том смислу, труд украјинских власти и привредних субјеката да од својих партнера обезбеде финансијску и технолошку помоћ за обнову је сасвим разумљив.

Ипак, поставља се питање да ли када разматра изградњу нових нуклеарних реактора усред рата Украјина прави рачун без крчмара.

Посебно када се узме у обзир тврдња министра Галушченка јапанским медијима да ће његова земља "наравно, поново заузети централу у Запорожју и да је то само питање времена".

Или, кад генерални директор "Укроенерга" Володимир Кудрјацки, осврћући се на чињеницу да се његова земља прикључила на енергетску мрежу земаља средње и западне Европе у јануару, у интервјуу јапанским медијима покушава да привуче тамошње компаније да инвестирају свој новац тако што каже како ће Украјина у будућности моћи да извози струју у 35 земаља конститутивних чланица те мреже.