Економисти кажу да је украјинска економија на респиратору, Москва рачуна на победу уз јединство народа

Готово две године од почетка рата, Украјинци са којима је екипа РТС-а разговарала процењују да је живот последњих месеци скупљи за чак 30 одсто.

Трговине су изузетно добро снабдевене, али су трошкови живота скупљи.

Да је држави потребан новац осећају и предузетници - по наплати пореза. У том контексту за ситуацију у земљи економисти кажу да је украјинска економија у овом тренутку на респиратору, све до нових транши помоћи са Запада које се очекују од пролећа.

Европски пакет помоћи одобрен је, после одлагања због противљења Мађарске, и прве транше очекују се од априла, од укупно 17 милијарди евра колико је планирано за ову годину.

Кијев ишчекује да ли ће Представнички дом америчког конгреса усвојити нови пакет који осим значајне војне помоћи подразумева и више од 8 милијарди долара финансијских средстава.

Страна помоћ кључна за плате, пензије социјална давања

Иначе, власти у Кијеву сва средства улажу у одбрану и војску последње две године, а за све остало, укључујући и исплату плата, пензија, социјалних давања ослањају се на страну помоћи.

Украјински бруто домаћи производ је у првој години рата претрпео пад од чак 20 одсто, а петина индустрије је физички оштећена.

Међутим, прошла година била је изнад свих очекивања. Остварен је раст, или боље рећи опоравак од готово 6 одсто, а инфлација се држала прилично ниско - на око 5 одсто.

Упркос томе, економисти се данас устручавају да праве прогнозу за следећу годину. Очекују да ће бити тежа и подсећају да су чак и финансијске институције попут Међународног монетарног фонда своје рачунице за ову годину правиле очекујући да се у 2024. години заврши рат, што је у овом тренутку мало вероватно.

Професорка Кијевске школе економије Наталија Шаполова каже је тешко правити прогнозе.

“Поготово јер се и даље чека шта ће се догодити са кампањом нове мобилизације која може да се креће од 300 до 500 хиљада људи. То би био велики ударац на економију. Потрошња се опорављала током претходног периода, али људи су осиромашили. Када је реч о извозу, све зависи од партнера. Имамо проблем са блокадом пољске границе и извозом пољопривредних производа. Могућ је опоравак до 5 процената, али са ниске стартне позиције“, каже Шаполова.

Додаје да је буџетском дефициту тренутно потребна подршка споља од 37 милијарди долара.

“То може да порасте додатно због мобилизације. Помоћ од Европске уније ове године могла би да износи од 16 до 18 милијарди долара. Знате да и даље чекамо шта ће амерички конгрес да одлучи о помоћи, али ти износи и даље нису довољни да се покрије недостатак“, наводи Шаполова.

Чак 60 одсто украјинског извоза чини извоз пољопривредних и прехрамбених производа. И пошто се Русија повукла из црноморског споразума, Украјина је пронашла алтернативу Дунавом и преко копнених граница.

Међутим, последњих месеци се и ту суочава са изазовима, зато што пољски фармери, између осталог, блокирају границу са Украјином. Председник Украјине је зато тражио да се делегације Украјине и Пољске састану на граници. Из Варшаве се јуче чуло да је могуће да се и то догоди, како би се спор између две државе на неки начин превазишао.

Подсетимо, Пољска је једна од првих држава која се највише залагала за помоћ Украјини, и финансијску и војну.

Русија слави Дан бранилаца отаџбине

С друге стране, у Русији се данас обележава Дан бранилаца отаџбине. У самом центру Москве организују се различити скупови. Цео град је украшен, иако је приметно да је ових дана у Москви много мање људи, будући да су многи спојили празничне дане са викендом како би отпутовали.

Безбедносне мере због празника и великог броја дешавања су појачане у центру Москве, код Црвеног трга. На сам трг није могуће ући без посебне провере, као ни на остале догађаје и већа окупљања.

Уочи самог празника, министар одбране Сергеј Шојгу посетио је штаб здружених снага и ту је уручио државна признања свима онима који су се истакли у борбама на украјинском фронту. Са њим је био начелник генералштаба Валерије Герасимов.

У синоћном обраћању руској нацији, на оне који се боре на украјинском фронту подсетио је и председник Русије. Захвалио се, честитао празник како ветеранима Другог светског рата, тако и онима који су сада на ратишту. Поручио је да се "храбро боре против неонацизма у Украјини" и нагласио да је услов руске победе на том фронту - јединство руског народа.

Путин је такође најавио и да ће Русија наставити да ради на јачању својих одбрамбених система и, између осталог, најавио серијску производњу ракета Кинжал. Поменуо је и да би три нуклеарне подморнице "Император Александар III" у наредних неколико година требало да уђу у руску флоту.

Иначе, у Москви се ових дана очекује исход америчких санкција, које би требало да погоде 500 субјеката. Амерички званичници су најавили да ће уочи саме друге годишњице бити објашњено о каквим санкцијама је тачно реч.

Професор Максим Сучков са МГИМО универзитета у Москви каже да ове санкције треба посматрати одвојено у односу на раније европске санкције.

“Претходне су утицале на поједине области економије, али не мењају коначно начин понашања, политике, како су намеравали. Мислим да европске санкције погађају више Европљане него Русе. А Руси прихватају друге могућности. Док су америчке санкције више укројене према америчким националним интересима. Оне погађају у одређене области где се Русија такмичи са Сједињеним Америчким Државама на глобалном нивоу, било да је реч о минералима, енергији, снабдевању оружјем“, каже Сучков.

Напомиње да такве ствари погађају међународно тржиште, али и већином доносе корист америчкој индустрији на рачун Европљана.

“То је реалност коју живимо, нажалост“, додаје Сучков.