Сенат САД одобрио пакет помоћи Украјини; Русија расписала потерницу за естонском премијерком

Упркос руским нападима на украјинске луке и инфраструктуру, Украјина је на добром путу да извезе све количине житарица из жетве из 2023. године, саопштено је из британског министарства спољних послова.

Међутим, Уједињене нације упозоравају да је ситуација са извозом украјинског жита црноморским рутама и даље крхка.

Током 2023. године Украјина је пожњела око 80 милиона тона житарица и уљарица – рачунајући извозни вишак од око 50 милиона тона житарица саопштила је украјинска влада.

Званичници британске владе саопштавају да би Украјина, ако настави да испоручује 6 милиона тона месечно копном и морем, до маја нове године могла да извезе све што је пожњевено у периоду 2023-24.

"Упркос поновљеним руским нападима на украјинске луке и инфраструктуру, Украјина је успела да потисне велики део руских морнаричких снага са Крима и тако обезбеди глобално важан извозни пут кроз Црно море", изјавио је за Ројтерс британски министар спољних послова Дејвид Камерон, описавши прогнозе извоза украјинских житарица као "одличну вест" за званични Кијев.

Само месец дана након што је Русија одустала од споразума о извозу украјинских житарица црноморским рутама постигнутим уз посредовање Уједињених нација и Турске, који је званичном Кијеву омогућио да извезе скоро 33 милиона метричких тона жита, Украјина је од августа 2023. године била приморана да користи поморски коридор дуж своје западне црноморске обале, надомак обала Румуније и Бугарске.

(Танјуг)

Сједињене Америчке Државе су одбиле сугестију руског председника Владимира Путина о прекиду ватре у Украјини, објавио је Ројтерс, позивајући се на неименоване руске изворе.

Руски извори рекли су да је прекид ватре одбијен након састанака посредника, док амерички извор тврди да није било никаквог званичног контакта две стране.

Путин је прошле године слао сигнале Вашингтону јавно и приватно преко посредника да је спреман да размотри прекид ватре у Украјини, навели су извори британске агенције.

Он је наводно предлагао прекид сукоба, али није био спреман да уступи било који део украјинске територије који се тренутно налази под контролом Москве.

"Контакти са Американцима су били узалудни", рекао је руски извор агенције.

Други извор је рекао да су Американци, преко посредника, поручили Москви да неће разговарати о могућем прекиду ватре без учешћа Украјине у преговорима.

(Reuters)

Украјини ће током наредне деценије бити неопходно око 8,5 милијарди евра за обнову културних и туристичких знаменитости због рата, саопштила је организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско).

Унеско је проценио да је у области културе и туризма у Украјини током двогодишњег рата изгубљено преко 17,7 милијарди евра прихода.

Током борби оштећено 341 културно место широм Украјине у вредности од око 3,2 милијарди евра, укључујући и главни град Кијев, као и Лавов и Одесу, саопштила је Агенција УН.

Озбиљно је оштећена катедрала у Одеси, саопштила је шефица канцеларије Унеска у Украјини Кјара Деци Бардески.

Унеско је оштро осудио напад руских снага у јулу 2023. године на историјске зграде у центру Одесе – области коју је агенција УН прошле године обележила као угрожено место светске баштине.

Напад је однео најмање два живота и оштетио неколико локација, у које спада и Преображенска катедрала из 18. века, главна православна црква у Одеси.

Унеско је нагласио да намерно уништавање објеката културне баштине, укључујући верске објекте и артефакте, може да представља ратни злочин.

(Танјуг)

Не очекује да ће у јулу алијанса упутити позив Украјини за чланство на самиту у Вашингтону, изјавила је амбасадорка Сједињених Држава при НАТО, Џулијана Смит.

Украјина је јасно дала до знања да је њен циљ да постане члан тог војног савеза предвођеног САД, наводи Ројтерс.

Кијев и неки од савезника унутар НАТО, посебно у источној Европи, залагали су се за позив за чланство, иако Украјина не може да постане чланица НАТО-а док је у рату.

На самиту у Литванији прошле године, лидери НАТО су утврдили да је будућност Украјине у алијанси, али је није упућен позив за прикључење, нити је дат временски оквир за остваривање потенцијалног чланства.

"Напорно смо радили од прошлог самита у Вилњусу да се предузму кораци како бисмо наставили да помажемо нашим пријатељима у Украјини кроз неопходне реформе унутар те земље у циљу да се приближи евроатлантским интеграцијама", истакла је Смит.

Смит саопштава да је фокус НАТО-а првенствено да настави да помаже Украјини у рату против Русије са циљем да Кијев победи.

(Танјуг)

Естонска премијерка Каја Калас изјавила је да неће бити ућуткана и да ће наставити да пружа снажну подршку Украјини након што ју је руска полиција ставила на потерницу.

"Наставићу снажну подршку Украјини. Наставићу да се залажем за повећање одбране Европе", написала је Калас на Икс-у.

(Икс)

Амерички милијардер Илон Маск поручио је да "нема шансе" да би председник Русије Владимир Путин могао да изгуби рат у Украјини, додавши да пакет помоћи који је Сенат САД усвојио неће помоћи.

"Овај пакет не помаже Украјини. Продужење рата не помаже Украјини", поручио је Маск током дискусије са америчким политичарима на друштвеној мрежи Икс, преноси Блумберг.

Маск је навео да се нада да ће Американци контактирати своје изабране конгресмене око закона о помоћи Украјини и убедити их да га не усвоје.

Маск је додао да се понекад суочава са оптужбама да је "Путинов апологета", али је истакао да су такве тврдње "апсурдне".

(Танјуг)

Амерички Сенат, предвођен демократама, изгласао је усвајање пакета помоћи Украјини, Израелу и Тајвану у вредности од 95,34 милијарде долара.

Предлог закона о пакету помоћи Украјини од 60 милијарди долара биће прослеђен Представничком дому, који је под контролом републиканаца, на гласање.

(Reuters)

Руско Министарство унутрашњих послова расписало је потерницу за естонском премијерком Кајом Калас, произлази из базе МУП.

"Калас Каја. Потерница по члану Кривичног закона", наводи се у бази, али без прецизирања о ком члану се ради.

Потерница је расписана и за државним секретаром Тајмаром Петеркопом.

Естонска Спољна обавештајна служба претходно је саопштила да се Русија спрема за војни конфликт са Западом у наредној деценији, али да би могла да се одврати од тог плана акумулацијом западних оружаних снага.

(Спутњик)

Русија се спрема за војни конфликт са Западом у наредној деценији, али би могла да се одврати од тог плана акумулацијом западних оружаних снага, саопштила је естонска Спољна обавештајна служба.

Шеф обавештајне службе Каупо Росин је рекао да је та процена заснована на руским плановима да удвостручи број снага стационираних дуж своје границе са чланицама НАТО-а– Финском, Естонијом, Литванијом и Летонијом.

У ближној будућности се, ипак, не очекује војни напад Русије, делом зато што Моска мора да задржи трупе у Украјини, тврди Росин.

"Ако нисмо спремни, вероватноћа (руског војног напада) била би много већа него без икаквих припрема", додао је Росин.

(Reuters)

Амерички Сенат почео је да гласа  о усвајању пакета помоћи у вредности од 95,34 милијарде долара за Украјину, Израел и Тајван.

(Reuters)

Руске снаге купују комуникационе терминале "Старлинк" Илона Маска у арапским земљама за употребу на ратишту, саопштила је украјинска војна обавештајна служба.

(Reuters)

Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да ће Русија одговорити на одлуку ЕУ да се користе средства од замрзнуте руске имовине за подршку Украјини у будућности.

Захарова је навела да ће руски одговор бити снажан, пренео је Тас.

(Reuters)

Украјинске снаге ПВО обориле су током ноћи 16 руских беспилотних летелица изнад Дњепропетровске, Запорошке и Херсонске области.

Руске снаге лансирале су укупно 23 дрона иранске произвоње изнад земље, наводи се у саопштењу.

(Ukrinform)

Украјински званичници саопштили су да су руске снаге поново напале град Дњепар, као и да је том приликом оштећена истоимена термоелектрана.

Истичу да је део града остао је без воде.

Градоначелник Дњепра Борис Филатов рекао је да је инфраструктура погођена, али није изнео даље детаље.

(Reuters)