Мишел: Кијев би могао да се придружи ЕУ 2030. године; високи украјински генерал: Наше трупе напредују на јужном фронту

Председник Европског савета Шарл Мишел сматра да би Украјина могла да се придружи Европској унији 2030. године, ''ако обе стране ураде свој домаћи задатак''.

"Украјина и друге земље кандидати морају спровести реформе, борити се против корупције и испунити законске услове. Нама у ЕУ треба да буде јасно шта желимо да постигнемо заједно, који су нам приоритети и на шта желимо да потрошимо новац. И морамо да убрзамо наше процесе доношења одлука", рекао је Мишел у интервјуу за немачки Шпигел.

Упозорио је да земље Западног Балкана већ 20 година чекају да уђу у ЕУ, због чега ту расте утицај Русије и Kине.

Просперитетна и безбедна Украјина је у европском интересу, додао је.

"Њихов недавни отпор Русији показао је да Украјина припада ЕУ. И то ускоро, не једног дана. Тиме би ЕУ доказала и да је способна за геополитичко деловање", истакао је Мишел.

На примедбу новинара немачког недељника да су САД до сада пружиле више војне помоћи Украјини него све државе ЕУ заједно, Мишел је рекао да "ово није такмичење" и да би, гледајући уназад, мало ко очекивао да ће ЕУ снабдевати Украјину оружјем вредним милијарде евра.

Нагласио је да се геополитички утицај не мери увек само војном моћи.

"У Уједињеним нацијама постављам ЕУ као пионира у одбрани мултилатералног светског поретка заснованог на правилима. Ако не преузмемо ову улогу, други ће изградити нови поредак без наших вредности и правила. Ако се то догоди, могли бисмо изгубити све", поручио је Мишел.

Рекао је и да се хитно мора преговарати о миграцијама са државама ван ЕУ, као и да ће та тема бити на дневном реду неформалног самита у Гранади. 

(Tanjug/Spiegel)

Руско Министарство одбране саопштило је да је оборило украјинску ракету код обале Крима.

Како се наводи у саопштењу, руски ПВО системи оборили су украјинску ракету "нептун" изнад северозападног дела Црног мора код обале Крима.

(Reuters)

Један од највиших украјинских генерала рекао је да његове снаге напредују на југу.

"У сектору Таврије дошло је до напредовања одбрамбених снага“, рекао је генерал Олександр Тарнавски у објави на Телеграму.

Тарнавски, командант јужне групе украјинских снага, рекао је да су трупе извршиле 1.198 задатака у последња 24 сата, при чему су руске снаге претрпеле изгубиле 261 човека, а да је још десет војника заробљено.

Генералштаб украјинских оружаних снага је у свом вечерњем извештају рекао да се офанзивне операције одвијају на истоку и југу.

(theguardian.com)

Министарство одбране Белорусије саопштило је да је започело вежбе за проверу борбене готовости оружаних снага.

Маневри ће се одвијати у региону Минска и Витебска и укључиће војну опрему и авијацију.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да Русија није напустила мораторијум на нуклеарна тестирања и одбацио сугестију уреднице Раша тудеја да Москва треба да детонира термонуклеарни уређај у Сибиру као упозорење Западу.

Председник Русије Владимир Путин више пута је упозоравао Запад да би сваки напад на Москву могао да изазове нуклеарни одговор.

Према подацима Уједињених нација, последњу нуклеарну пробу Совјетски Савез је извео 1990, САД 1992, а Француска и Кина 1996. године.

Портпарол Кремља је рекао да Русија није одустала од мораторијума када су га упитали о примедбама Маргарите Симоњан, главне уреднице телевизије Раша тудеј која је сугерисала да Москва треба да детонира нуклеарну бомбу изнад Сибира.

"Тренутно нисмо изашли из режима напуштања нуклеарних проба“, рекао је новинарима Дмитриј Песков.

"Мислим да такве дискусије сада нису могуће са званичне тачке гледишта“, додао је Песков и нагласио да речи Симоњанове не одражавају "увек“ званичну позицију Москве.

Симоњанова је рекла да се украјинска криза креће ка нуклеарном ултиматуму и да Запад неће стати док Русија не пошаље нуклеарну поруку.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски посетио је трупе које се боре на североистоку и састао се са командантима како би разговарали о ситуацији на бојном пољу на једном од најтежих фронтова.

Зеленски није навео тачну локацију своје посете, али је рекао да се срео са бригадама које се боре у сектору Купијанск-Лиман на североистоку, где украјинска војска каже да руске снаге врше нападе.

"Састали смо се са командантима бригада и батаљона да разговарамо о ситуацији на бојном пољу, хитним питањима и потребама“, навео је Зеленски на Твитеру, изнад фотографија на којима се састаје са војницима у слабо осветљеној просторији.

"Свака наша борбена бригада, сваки ратник који сваким кораком уништава окупаторе, тврди да ће украјинска победа сигурно доћи. Они су моћ. Захваљујем им на служби!, истиче се у објави Зеленског.

Председнички кабинет је такође поставио видео-снимке на којима се види како се Зеленски у различитим временима током посете рукује са војницима, седи за дугачким столом са командантима и док му ситуацију на фронту излаже официр који стоји испред мапе.

Зеленски, који је редовно посећивао трупе од инвазије Москве у фебруару 2022. године, такође је уручио награде.

Откако је Кијев пре четири месеца започео контраофанзиву на истоку и југу, украјинске трупе су остваривале само постепени напредак, али је Зеленски одбацио критике савезника да је напредак компромитован лошом војном стратегијом.

(Reuters)

Народна банка Украјине (НБУ) саопштила је да од данас прелази са фиксног курса украјинске валуте гривне на режим "контролисане флексибилности".

Како преноси Комерсант, званични курс гривне ће се одређивати трансакцијама на међубанкарском девизном тржишту, али Народна банка Украјине ће и даље ограничавати флуктуације курса и спречавати значајно јачање или слабљење украјинске валуте.

Украјински регулатор је напоменуо да је режим фиксирања курса гривне, који је уведен након избијања сукоба у фебруару 2022. године, ефикасан само у ограниченој перспективи и временом доводи до акумулације валутних ризика и повећања микроекономских и макроекономских неравнотежа.

НБУ је саопштила да је њен приоритет стабилност девизног курса и сузбијање инфлације на пет одсто.

Годишња стопа инфлације у Украјини је у августу износила 8,6 одсто, навела је НБУ.

Пре почетка војног сукоба са Русијом, Украјина је имала пливајући курс гривне, а вредност валуте је варирала у зависности од девизног тржишта.

НБУ је након фебруара 2022. године променила модел монетарне политике и увела фиксни курс гривне за спољнотрговинске операције.

Танјуг/Комерсант