Москва: Оборена два дрона изнад Црног мора; Уницеф: Уништено више од 1.300 школа од почетка рата

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба саопштио је да је разговарао са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом о путу Украјине ка чланству у Алијанси.

"Разговарао сам са Јенсом Столтенбергом о следећим корацима на путу Украјине ка НАТО", написао је Кулеба на друштвеној мрежи Твитер.

Додао је да су разговарали и о раду Савета Украјина-НАТО, као и да је обавестио генералног секретара Столтенберга о припремама Украјине за први Форум одбрамбене индустрије који ће бити одржан у октобру.

(Танјуг)

Генералштаба Оружаних снага Украјине саопштио је да украјинске снаге настављају офанзивне операција у правцу Мелитопоља.

Украјинска војска у извештају наводи да су током дана дана руске снаге извеле "неупешне офанзивне операције“" у правцу Лимана и Бахмута, као и да се на том делу фронта водило више од 30 борби.

(Укринформ)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен најавио је нови пакет војне помоћи Вашингтона Кијеву, у вредности од 250 милиона долара.

Пакет укључује додатну опрему за разминирање, ракете за противваздушну одбрану, муницију за артиљерију и системе ХИМАРС, као и преко три милиона комада муниције за малокалибарско оружје, навео је Блинкен у саопштењу.

(Ројтерс)

Одбрамбене и безбедносне снаге Украјине губе у просеку око 40 до 45 извиђачких дронова на дневном нивоу, изјавио јe Јуриј Шчихол, шеф украјинске Државне службе за специјалне комуникације.

Навео је да то укључује најосновније "мавик" и "матрице" дронове, као и професионалне дронове украјинске и стране производње, преноси Си-Ен-Ен.

"Овај рат је променио приступ употреби дронова. Користе се за извиђање кратког домета, као и за контролу ватре, а јуришни дронови се користе за уништавање људства и опреме. Због тога дајемо све од себе да обезбедимо што више дронова. Купујемо скоро све што је доступно на тржишту", рекао је Шчихол.

Додао је да је, до сада, уговорена куповина више од 22.000 јуришних дронова, од којих је око 15.000 већ испоручено Оружаним снагама Украјине.  

(Си-Ен-Ен, Танјуг)

Сахрана шефа руских плаћеника Јевгенија Пригожина, који је погинуо у авионској несрећи прошле недеље, одржана је "иза затворених врата", на приватном гробљу на периферији његовог родног града Санкт Петербурга, саопштила је његова прес-служба. 

"Опроштај од Јевгенија Викторовича протекао је у затвореном формату. Они који желе да се опросте, могу да посете Пороховско гробље", наводи се у краткој објави на Телеграму, уз фотографију Пригожина.

Кремљ је раније рекао да руски председник Владимит Путин неће присуствовати сахрани.

(Гардијан, Ројтерс)

Министарство одбране Русије саопштило је да су њене снаге обориле другу украјинску беспилотну летелицу изнад Црног мора, преноси РИА Новости. 

Руско министарство је претходно саопштило да је први дрон изнад Црног мора, оборио војни авион.

(РИА, Ројтерс)

Више од 1.300 школа је потпуно уништено од почетка рата у областима Украјине под контролом Кијева, саопштио је дечји фонд УН-а, Уницеф.

Само око трећине деце школског узраста похађа наставу у потпуности, а многа заборављају оно што су већ научили, наводи се у саопштењу

Осим Украјине, више од половине деце чије су породице побегле од сукоба у седам земаља нису уписане у национално образовање, саопштио је Уницеф, наводећи језичке баријере и преоптерећене системе образовања.

Неке школе су претрпеле директне поготке, а друге су затворене из предострожности током 18 месеци ракетних и артиљеријских напада на стамбена насеља широм земље.

Рат је уследио после пандемије ковида, што значи да се нека украјинска деца суочавају са четвртом узастопном школском годином с прекидима јер се враћају на наставу ове недеље после летњег распуста, саопштио је Уницеф.

Како се наводи, украјинске наставници пријавило је случајеве погоршања у способностима ученика у говору, читању и математици.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин не планира да присуствује сахрани шефа "Вагнера" Јевгенија Пригожина, рекаo је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Песков је рекао новинарима да Кремљ није упознат са припремама за сахрану, рекавши да је то питање за породицу Пригожина.

Пригожин је погинуо у паду приватног авиона прошле недеље, два месеца након што су он и његови плаћеници покренули побуну против руских војних команданата у којој су преузели контролу над јужним градом Ростовом на Дону, и напредовали ка Москви пре него што су се вратили у своје базе.

Кремљ је одбацио као "апсолутну лаж“ тврдње неких западних политичара и коментатора да је Путин наредио да се Пригожин убије из освете.

(Reuters)

Украјина је саопштила да су њене снаге потиснуле још дубље руске одбрамбене линије у близини села Роботине, дан након што су преузеле контролу тим местом на јужном фронту.

Портпарол војске Андриј Коваљов рекао је да се украјинске снаге све више напредују у региону Запорожја, за који Москва тврди да је део Русије.

"Украјинске снаге су имале успеха у правцу Новоданиловке до Вербове", додао је Коваљов.

Тврди да украјинске трупе држе освојену територију и да нападају руску артиљерију.

Украјинске трупе такође покушавају да опколе источни град Бахмут, који су руске снаге заузеле у мају.

С друге стране, шеф Доњецке области кога је поставила Москва, где се налази Бахмут, умањио је значај напредовања украјинске војске.

"Бокови се држе. Тамо се ситуација већ стабилизује", рекао је Денис Пушилин руским државним медијима.

(theguardian.com)

Јужна Кореја обезбедила је за 2024. годину 394 милиона долара за Украјину наредне године, што је осам пута више него ове године.

Пакет помоћи укључује близу 100 милиона долара за реконструкцију, нешто мање од 200 милиона у хуманитарној помоћи и још око 100 милиона које ће ићи преко међународних организација, према буџету Јужне Кореје за 2024. годину.

У јулу је председник Јон Сук Јол најавио да ће његова земља ове године обезбедити "велики обим војних залиха", не дајући више детаља.

Јон је такође најавио повећање званичне развојне помоћи Јужне Кореје за стратешке области, укључујући азијско-пацифички регион и Африку, са 1,4 билиона вона на 2 билиона вона (1,51 милијарду долара).

Повећање помоћи у иностранству део је напора да се помогне јужнокорејским компанијама да се шире у иностранству и обезбеде националне интересе, као што су ланци снабдевања, и да преузму одговорност као кључни члан глобалне заједнице, саопштило је тамошње Министарство економије и финансија у саопштење о буџету.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин неће присуствовати самиту Г20 у Индији следећег месеца. Уместо њега доћи ће шеф дипломатије Сергеј Лавов, потврдио је кабинет индијског премијера Нарендре Модија, преноси Гардијан.

Модијева канцеларија саопштила је да је премијер разговарао са Путином телефоном, и да је "изразио разумевање" за његову одлуку да не присуствује самиту 9. и 10. септембра.

Њу Делхи и Москва имају везе још из Хладног рата, а Русија је и даље далеко највећи индијски снабдевач оружјем.

Индија се клонила експлицитних осуда Русије због њене инвазије на Украјину, упркос томе што тежи јачању безбедносних веза са САД.

Моди и Путин су такође разговарали о "питањима од заједничког интереса“, укључујући и недавно завршен самит Брикса у Јужној Африци, на који је Путин одлучио да се обрати путем видео-везе.

У марту је Међународни кривични суд објавио налог за хапшење Путина због оптужби за ратни злочин за незаконито депортовање украјинске деце. Индија није потписница МКС-а.

Кремљ негира оптужбе, инсистирајући да је налог против Путина "неважећи“.

(theguardian.com)

Руска противваздухопловна одбрана оборила је украјинске дронове изнад региона Туле и Белгорода, саопштило је тамошње Министарство одбране, не наводећи да ли је било штете или жртава.

Две беспилотне летелице су „уништене“ изнад Тулске области јужно од Москве, док је још једна дрон оборен изнад Белгородске области, навело је Министарство у одвојеном саопштењу.

Министарство није саопштило да ли је било штете или жртава као последица оба инцидента.

Престоница Русије и други региони били су на мети низа украјинских напада дроновима последњих дана након што је Кијев раније овог лета обећао да ће "вратити” сукоб Русији.

Напади нису нанели озбиљну штету.

(theguardian.com)

Мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто рекаo је да би парламент те земље ове јесени требало да донесе одлуку о ратификацији одлуке о приступању Шведске НАТО-у, пошто је влада у Будимпешти поднела релевантна документа раније ове године.

Сијарто је у интервјуу турском каналу ТРТ Ворлд рекао да су досадашњи покушаји да се реше спорови са Стокхолмом пропали, додајући да је Мађарска постала „мета и жртва тог политичког спора”.

Навео је да се Мађарска, као савезник Турске, редовно консултује о чланству Финске и Шведске у НАТО-у са председником Реџепом Тајипом Ердоганом и министром спољних послова Хаканом Фиданом.

"Мада Мађарска не жели да постане препрека на путу Шведске у НАТО, она такође узима у обзир турске интересе, јер одбрамбени савези морају бити засновани на поверењу", навео је мађарски министар, преноси агенција МТИ.

Што се тиче рата у Украјини, Сијарто је рекао да је Мађарска у посебној ситуацији“ будући да у Украјини живи око 150.000 Мађара, од којих су, наводи, многи регрутовани у украјинску војску и изгубили живот.

"Мађарска позива на хитан прекид ватре и мировне преговоре и одбија да дозволи испоруку оружја Украјини преко своје територије", истакао је Сијарто додавши да што се пре заврши рат, то ће мање Украјинаца и украјинских Мађара гинути.

Према његовим речима, Мађарска поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине "безусловно“ и подржава око милион избеглица које су стигле од почетка рата.

"Сходно томе, Мађарска очекује од Украјине да поврати права мађарске мањине каква су била 2015. у погледу употребе матерњег језика, културе и администрације", рекао је Сијарто.

(Tanjug/MTI)