Русија подигла ловце изнад Кримa; Зеленски се нада заштити САД по израелском моделу

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да земља планира да "максимално" повећа обим сопствене производње оружја  укључујући гранате, дронове, ракете и оклопна возила, као и држава за то има средства.

Навео је и да су седници Штаба Врховног команданта разговарали о ситуацији на првим линијама фронта. "Пре свега, купјански правац, кључне тачке Доњецке области – Бахмут, Авдијевка, Мариника, јужни правци, посебно Орихивски", истакао је Зеленски.

(Униан)

Руско министарство одбране саопштило је да су руске трупе одбиле украјинске нападе у близини насиља Роборине и Вербове.

Кијев је претходно навео да су украјинске трупе ослободиле југоисточно насеље Роботине, као и да покушавају да напредују јужније у својој контраофанзиви против руских снага.

(Гардијан)

Министарство одбране Русије саопштило је да подигла два руска борбена авиона да би спречила извиђање две америчке беспилотне летелице на подручју Кримског полуострва.
 
"Средства контроле ваздушног простора Ваздушно-космичких снага Русије открила су над југозападним делом Црног мора беспилотне летелице америчког ваздухопловства МК-9 Рипер и РК-4 Глобал Хок које су се кретале у правцу државне границе Руске Федерације", наводи се у саопштењу.
 
Ројтерс није могао независно да потврди тврдње руског министарства.

(Ројтерс, Спутњик)

Председница Мађарске Каталин Новак позвала је украјинског колегу Володимира Зеленског да преговара са Русијом о окончању рата јер не види решење за то питање војним путем.

Новак је у интервјуу за мађарски лист Индек рекла да Будимпешта недвосмислено осуђује руску агресију на Украјину и разуме жељу украјинских власти да заштите земљу од освајача.

"Рат у Украјини траје годину и по. Не видим никакво војно решење које би дугорочно довело до стабилног мира, зато треба да седнемо за преговарачки сто. Овај чврст став изнела сам председнику Зеленском и јавно и приватно", истакла је Новак и навела да се Мађарска чврсто залаже за територијални интегритет и суверенитет Украјине. 

"Европа и Мађарска су ближе рату него што многи мисле. Ескалација се може десити у сваком тренутку. Рат не само да је уништио животе Украјинаца већ и, како је рекао папа Фрања, 'унео сукоб и у наше домове'. У интересу мађарског народа је да нашу земљу не захвати ово немилосрдно разарање. Зато смо чврсти заговорници мира", поручила је мађарска председница. 

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин је током телефонског разговора са премијером Индије Нарендром Модијем рекао да неће моћи да присуствује самиту Г20, те да ће Русију представљати шеф дипломатије Сергеј Лавров, саопштено је из кабинета индијског премијера.

"Председник Путин је пренео да неће моћи да присуствује самиту Г20 у Њу Делхију 9. и 10. септембра 2023. године и обавестио да ће Русију представљати министар спољних послова Сергеј Лавров", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је Моди захвалио Путину на доследној подршци Русије свим иницијативма током индијског председавања Г20.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да се Кијев нада да ће од Вашингтона добити безбедносне гаранације по такозваном "израелском моделу".

Зеленски је за украјинске медије рекао да такве безбедносне гаранције САД, које би биле током процес придруживања Украјине НАТО-у, укључују и одбрану и оружје. 

"Имаћемо оружје, технологију, обуку и финансије. Нешто као у Израелу, само што имамо другог непријатеља", рекао је Зеленски, истичући да такав модел не би зависио од Беле куће, пошто би га одобрио Конгрес САД.

(Си-Ен-Ен)

Пролазак другог брода из Украјине дуж привременог црноморског коридора, нема никакве везе са изгледима за обнављање житног споразума који укључује Русију, изјавио је у портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Кијев је претходно саопштио да је брод испловио из украјинске луке Одеса кроз "привремени" хуманитарни коридор у Црном мору.

Песков је поново потврдио став Москве да ће обнављање споразума о житу зависити од тога да ли ће Запад испунити обећања у вези са руским извозом житарица и ђубрива.

(Ројтерс)

Пољска и балтичке државе ће у потпуности затворити своје границе са Белорусијом ако дође до "критичног инцидента" са "Вагнеровим" плаћеницима, рекао је пољски министар унутрашњих послова Маријуш Камински, преноси Ројтерс.

Чланице ЕУ Летонија, Литванија и Пољска, које деле границу са Белорусијом, сматрају да им је безбедност граница угрожена откако су, на позив председника Александра Лукашенка, стотине плаћеника паравојне групе "Вагнер" стигле у Белорусију.

Пољска је, такође, забележила раст броја углавном миграната са Блиског истока и Африке, који покушавају да пређу границу последњих месеци и оптужила је Белорусију да им то омогућава.

"Захтевамо од власти у Минску да 'Вагнер' група одмах напусти територију Белорусије, као и илегални мигранти погранично подручје и буду враћени у своје матичне земље", рекао је Камински на конференцији за новинаре.

"Ако дође до критичног инцидента, без обзира да ли је на пољској или литванској граници, одмах ћемо узвратити. Сви гранични прелази биће затворени", истакао је Камински.

(Reuters)

Шведски држављанин, рођен у Русији, оптужен је да скоро деценију прикупљао информације за руску војну обавештајну службу (ГРУ), преноси Асошијетед прес.

Шведско тужилаштво саопштило је да је 60-годишњи Сергеј Скворцов оптужен за "тешке незаконите обавештајне активности против Шведске и стране силе".

Скворцов, који је ухапшен у новембру са својом супругом,негира да је починио било какво кривично дело, рекла је његова адвокатица Улрика Борг.

Његова супруга пуштена je без оптужбе, након истраге шведске безбедносне агенције.

Према оптужници, у коју је АП имао увид, Скворцов је од 1. јула 2014. до 22. новембра "тајно и/или уз употребу лажних средстава спроводио активности за руску државу у циљу пробављања информација чије откривање би могло да угрози безбедност Шведске".

Тужиоци су рекли да је Скворцов користио своје увозно-извозне послове да би незаконито дошао до технологије и предао је руској служби.

Шведски јавни сервис СВТ навео је да је Скворцов живео у Шведској 25 година и да је шведско држављанство добио 2012. године. Суђење ће почети 4. септембра.

(theguardian.com)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и његов турски колега Хакан Фидан одржаће разговоре у Москви "у најскорије време", пренео је Тас, позивајући се на портпаролку руског министарства спољних послова Марију Захарову.

Турска покушава да убеди Русију да се врати споразуму који дозвољава извоз житарица преко украјинских црноморских лука.

Кремљ је раније саопштио да ће председник Владимир Путин "вероватно ускоро" лично разговарати са својим турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом о споразуму о црноморском житу и другим питањима, али још увек није објављен датум или место састанка.

(Reuters)

Први човек Крима Сергеј Аксјонов објавио је на Телеграму да је ПВО оборила две беспилотне летелице изнад тог полуострва.

Навео је да је један дрон оборен у северном делу црноморског полуострва, који је Москва анектирала од Украјине 2014. године, а други на западу.

(Reuters)

Кијев је саопштио да су њене трупе ослободиле југоисточно насеље Роботине, као и да покушавају да напредују јужније у својој контраофанзиви против руских снага.

"Роботине је ослобођено", рекла је заменица украјинског министра одбране Хана Маљар, која је истакла да украјинске снаге напредују у том правцу упркос жестоком отпору руских снага. 

Војска Украјине је прошле недеље саопштила да су њене снаге подигле националну заставу у Роботину, али је навела да су и даље под непријатељском ватром.

(Reuters)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) оптужила је бившег члана особља конзулата САД на руском Далеком истоку за прикупљање информација о рату у Украјини и другим питањима, пренео је Тас.

Како се наводи, мушкарац је наводно пренео информације запосленима америчке амбасаде у Москви о томе да је руска кампања за регрутовање утицала на политичко незадовољство уочи председничких избора у Русији 2024. године.

(Reuters)

Русија је "врло вероватно" отказала своју планирану заједничку стратешку вежбу "Запад 23", која је требало да се одржи у септембру, саопштило је британско Mинистарство одбране.

Како наводи у свом дневном ажурирању обавештајних података, Москва је највероватније отказала вежбу јер је на располагању премало војника и опреме.

Ратне игре "Запад 2021" одржале су се пре две године на западним боковима Русије и Белорусије, укључујући локације близу граница Европске уније.

(Гардијан)

Две особе су погинуле током ноћи у руском ракетном нападу на украјинску централну област Полтава, рекао је начелник тог региона Дмитро Луњин.

"Још две особе су пребачене у болницу са лакшим повредама, а тренутно се трага за још двема особама", рекао је Луњин у апликацији за размену порука Телеграм.

Како је додао, мета напада је био на индустријски објекат.

Украјинска војска је навела да су руске снаге током ноћи испалиле две ракете на Украјину и да су обе оборене.

(Reuters)

Министарство одбране Русије саопштило је да су ноћас уништена три украјинска дрона – један изнад Московске и два изнад Брјанске области. 

"Снаге ПВО су спречиле још један покушај кијевског режима да изведе терористички напад беспилотном летелицом на територији Руске Федерације. Дрон су уништила средства ПВО изнад територије Љуберецког округа Московске области", саопштило је Министарство.

Градоначелник Москве Јуриј Собјанин саопштио је да, према првим информацијама нема жртава, нити штете.

Министарство одбране Русије претходно је саопштило да су ноћас дежурне снаге ПВО обориле две украјинске беспилотне летелице изнад Брјанске области.

Брјанска област се налази на западу Русије, на граници са Украјином.

(Риа Новости)