"Вагнер" пред вратима, Варшава упалила црвени аларм – каква је могућност за ескалацију рата
Од када у Белорусију после кратке побуне у Русији стижу плаћеници Јевгенија Пригожина, пољске власти упозоравају на могућу опасност на својој граници. Од почетка рата у Украјини, геополитички значај Варшаве значајно је порастао. Сада се види као ослонац Вашингтона и Брисела према Русији.
"Вагнер" је пред вратима, алармирале су пољске власти и послале додатне снаге на границу са Белорусијом. Варшава упозорава да би вагнеровци да дестабилизују Пољску.
Као пре две године, подсећају, када је Минск отворио врата за мигранте, а они потом камповали пред пољском границом. У међувремену су два њена суседа заратила.
"Русија је у пуној мери ангажована у Украјини. Нема смисла да отвара још један фронт у Белорусији. Такође, пољска Влада је много пута истакла да би се напад вагнерових људи на Литванију или Пољску третирао ка напад Русије на НАТО чланице. Ризик од ескалације је минималан, тиме се само диже тензија", истиче историчар Лукаш Адамаски.
Руско нуклеарно оружје у Белорусији
Да напетост буде већа руски плаћеници приближили су се, према пољским извештајима, граду Гродно, важном због близине прелазу Сувалки – стратешком појасу дуж пољско-литванске границе који дели Белорусију, руског савезника, од руске ексклаве Калињинград.
"Започело је и пребацивање дела руског нуклеарног потенцијала на простор Белорусије. Пољска је у систему НАТО-а одговорна за одбрану сувалског коридора, али његово пресецање, односно успостављање од стране Русије значило би одсецање НАТО-а од балтичких земаља", каже професор на Филозофском факултету, историчар Александар Животић.
Пољска сагледава сопствене интересе
Најважнија чланица на источном крилу НАТО-а, Пољска је логистички центар за снабдевање Украјине оружјем са Запада, преко аеродрома у Жежову. Украјину подржава и финансијски, збрињава избеглице, а њене евроатлантске интеграције најгласније заговара.
Сагледава, међутим, најпре сопствене интересе. То показује забрана увоза украјинског жита, која је дозвољена на тржишту Европске уније.
"То је довело до поремећаја у пограничним земљама, као и великог пада цена и протеста пољопривредника. С обзиром на то да Пољска улази у финиш изборне кампање, Влада не жели протесте. То је један од разлога да се тражи продужетак забране", објашњава Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.
Дуда популарнији у Украјини чак и од Бајдена
Од кад се вагнеровци приближавају њеним границама, помиње се и да би власт у Варшави могла да прогласи чак и ванредно стање и одложи јесење изборе.
Пољска конзервативна влада често се разилазила са Бриселом и Вашингтоном, под оптужбама за кршење људских права и спорну реформу правосуђа. Рат у Украјини, и то је променио. Учинио је безбедносним ослонцем Алијансе.
"Не само у оквиру НАТО-а него и америчке политике у источној Европи, сада је један од стубова те политике и новог безбедносног система. Пољска са својом изузетно важном војском која нема само кључни професионални и маневарски део, него од 2016. године и врло изграђену територијалну одбрану", истиче Животић.
Међутим, историјски, Кијев је у Варшави видео препреку својој независности, а Пољаци не заборављају злочине украјинских националиста током Другог светског рата.
Те интерпретације се, последнијих десетак година, мењају. А актуелни председник Пољске Анџеј Дуда у Украјини је популарнији чак и од америчког председника Џозефа Бајдена.
Коментари