Мистерија "Вагнер" која је уздрмала свет – може ли држава да обузда плаћенике

Борци приватне војне компаније "Вагнер" држали су Русију 36 сати у неизвесности због побуне за коју је њен оснивач Јевгениј Пригожин рекао да није била против председника Владимира Путина, већ начин да се укаже на потребе те јединице. Група "Вагнер" присутна је и у Африци, али и у Латинској Америци.

Драган Бисенић, новинар и бивши амбасадор Србије у Египту, рекао је за РТС да побуна "Вагнера", јединице која је имала важну улогу на ратишту, оставља последице и на будућност и преиспитивање узрока и корена тог маневра.

"Иако је побуна прекинута у 24 часа, оставила је траг и у расположењу у Русији, али и у сагледавању и оцени стања у којем се налази руска војска. Побуна 'Вагнера' је окончана, али 'вагнеризам' није", истиче Бисенић, који сматра да ни Запад није прижељкивао дестабилизацију нуклеарне државе са највећим капацитетима на свету.

Према његовим речима, чини се да је рат у Украјини питање исцрпљивања и издржљивости и једне и друге стране. "У Русији се води и дебата да ли треба употребити и нуклеарне ударе против Украјине. Један од најистакнутијих идеолога специјалне операције инсистира на томе да Москва неће решити проблем без употребе нуклеарних удара", наглашава Бисенић.

Мистерија "Вагнер"

Бисенић наглашава да је "зачујуће и изненађујуће" да су се створили услови за побуну, јер Пригожин од децембра прошле године критикује војно руководство Русије, као и да то засад остаје мистерија.

"Држава ствара и контролише плаћеничке групе. Путин је рекао да је 'Вагнеру' исплаћено милијарду долара. Тренд ће бити веће учешће нерегуларних формација и плаћеничких група у сукобу у Украјини", сматра Бисенић.

Др Стеван Гајић из Института за европске студије пак наводи да је будућност групе "Вагнер" неизвесна, као и да је председник Белорусије Александар Лукашенко најавио да ће његову војску обучити та група.

"Знамо да је некакав компромис постигнут уз посредовање Лукашенка, који је примио Пригожина и 'Вагнер'. Појавили су се сателитски снимци са Запада да се прави логор за 'Вагнерову' војску у Белорусији, који треба да прими око осам хиљада људи“, подсећа Гајић.

"Средњи век златно доба плаћеника"

Говорећи о статусу плаћеничких група, Гајић наводи да је најспорнији, у "сивој" зони, где не знамо како су одређени, као и да вуку порекло из антике. "Трговачке републике су имале плаћеничке војске – мало људи, али пуно новца. Картагина је била најуспешнија. Средњи век је златно доба плаћеника, чак је и Србија за време цара Душана имала гарду", каже Гајић.

Истиче и да је најчувеније доба плаћеника, које је описао и филозоф Николо Макијавели, у Италији. "Макијевели говори да су плаћеничке групе опасне и непотребне на дужи рок. Имају своју функцију и конкретно Русији су много помогле у борбама у Африци. Није историји страно коришћење плаћеника, али је овде та формација прерасла – Франкештајн је устао против свог господара", наводи Гајић.

Стеван Гајић из Института за европске студије закључује да је дугорочно проблем за државу када због плаћеничких група нема монопол над физичком силом.