Бајден: Путин постао непожељан широм света; Лавров: Односи са Западом "борба светова"

Руски председник Владимир Путин рекао је да не сумња да ће народ подржати његове одлуке у вези са догађајима од 24. јуна.

Председник Русије је то рекао током састанка са председником Дагестана Сергејем Меликовим.

Током састанка, Меликов је навео да је целокупно становништво те републике подржало одлуке председника Русије.

“Нисам сумњао каква ће бити реакција у Дагестану и широм земље“, рекао је Путин одговарајући на речи Меликова.

(Известија)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да "свако ко помаже руским терористима да уништавају животе заслужује максималну казну".

"Пре свега, поводом јучерашњег руског напада на Краматорск. Данас су цео дан настављени радови на месту терористичког напада. Нажалост, број умрлих се повећао. Руске ракете су однеле животе 11 наших људи, укључујући троје деце “, рекао је Зеленски.

(Укринформ)

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да је неуспела побуна у Русији прошлог викенда ослабила председника Владимира Путина, али да је нејасно колико ће утицати на Кремљ да повуче трупе из Украјине како би омогућио мировне преговоре.

"Верујем да је он ослабљен јер то показује да аутократске структуре власти имају пукотине и да он није тако чврсто у седлу као што увек тврди“, рекао је Шолц у једносатном интервјуу немачкој телевизији АРД.

Шолц је навео да је предуслов за успех мировних преговора да Русија повуче трупе из Украјине.

(Ројтерс)

Западне земље још нису дале озбиљне предлоге за решење сукоба у Украјини, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Москва је, каже, увек истицала да је спремна да размотри све предлоге који су озбиљне природе.

“До сада нисмо видели ниједну идеју ове врсте. У великој мери, било је спекулација о томе да украјински председник Володимир Зеленски планира да сазове неки мировни форум без учешћа Русије", рекао је Лавров за руски Канал 1, преноси ТАС.

Лавров је даље навео да је Запад “позвао неколико земаља Трец́ћег света на међународни састанак о Украјини у Копенхагену 24. јуна, на који Русија није била позвана и покушао је да им испере мозак покушавајући да обезбеди њихову подршку мировној формули Зеленског“.

''Чуо сам да су ту коришћене неке бескурпулозне технике. На трезвене примедбе да је план Зеленског нереалан јер подразумева капитулацију, уследио је овакав одговор: не морате да подржавате цео план. Има и тачака које се не тичу рата, као што су питања хране, енергетске и нуклеарне безбедности. Зато не брините, нека земље Африке, Латинске Америке и Азије изаберу по једну тачку", рекао је Лавров.

Он је оценио да је то веома лукав приступ да се убеде партнери да изаберу и потпишу нешто што је прихватљиво, као што је потреба за јачањем прехрамбене и енергетске безбедности.

Русија никада није одбила да преговара, истакао је Лавров и поручио да они који одбијају да преговарају, укључујући Запад и Украјину, треба да схвате да што дуже одлажу мировни процес, то ће бити теже доћи до договора.

(Танјуг)

Ниједан руски држављанин не подлеже екстрадицији другој земљи и има право на подршку Русије у заштити од незаконитих покушаја кривичног гоњења, изјавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

”Што се тиче правног аспекта екстрадиције уопште, могу да кажем следеће: ниједан руски држављанин не подлеже екстрадицији другој земљи и има право да се ослони на помоћ Русије у заштити од незаконитих покушаја кривичног гоњења по кривичним оптужбама“, рекла је Захарова на брифингу, одговарајући на питање у вези са изјавама које долазе из Сједињених Америчких Држава о изручењу оснивача приватне војне компаније Вагнер Јевгенија Пригожина, преноси ТАС.

Захарова је истакла да ће Русија сама изаћи на крај са ситуацијом после 24. јуна, ”без спољних коментатора”.

"Они који су хтели да изразе подршку су је изразили. Они који су желели да помогну су помогли. Имаћемо то на уму. Примили смо то к знању и нећемо заборавити", закључила је Захарова.

Раније је портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер рекао на брифингу да ће Вашингтон инсистирати на изручењу Пригожина ако он уђе у земљу са којом САД имају споразум о екстрадицији.

(Танјуг)

Украјинске власти ухапсиле су мушкарца кога су оптужиле да је помогао руској војсци да усмери ракетни напад на Краматорск, у којем је погинуло најмање 10, а рањено више од 60 људи.

Служба безбедности Украјине саопштила је да је привела човека запосленог у локалној компанији за транспорт гаса.

Он је осумњичен да је снимао локалну пицерију и обавештавао Русе о њеној популарности, саопштила је Служба безбедности у објави на Телеграму.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је безбедносна ситуација на северу Украјине непромењена, након што је шеф "Вагнера" Јевгениј Пригожин одлетео за Белорусију.

"Наша војска сматра да је ситуација на северу земље непромењена и да је под нашом контролом", рекао је Зеленски.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров окарактерисао је односе Москве и Запада као "борбу светова", додавши да Русија више не може да се ослања на раније постигнуте споразуме са Западом, укључујући и оне правно-обавезујуће.

"Председник Русије Владимир Путин је више пута рекао да смо отворени за сарадњу. Али, што се тиче наших бивших западних партнера, не можемо више да се ослањамо на споразуме са њима, укључујући и правно-обавезујуће. То је својеврсна борба светова", рекао је Лавров.

Говорећи о ситуацији у Украјини, шеф руске дипломатије је навео да западне земље још увек нису изнеле озбиљне предлоге за решење сукоба.

"Москва је увек истицала да је спремна да размотри све озбиљне предлоге. До сада нисмо видели ниједну идеју ове врсте", рекао је Лавров.

Председник САД Џозеф Бајден изјавио је да је председник Русије Владимир Путин постао "непожељан" широм света, али је тешко рећи да ли је ослабљен недавним догађајима у којима је учествовао оснивач приватне војне компаније "Вагнер" Јевгениј Пригожин.

Бајден је, у Белој кући пред полазак на пут у Чикаго, рекао да Путин очигледно губи рат у Украјини и "губи рат код куће и да је постао помало непожељан широм света".

Председници Литваније и Пољске допутовали су у Кијев, како би се састали са председником Володимиром Зеленским и показали подршку настојањима Украјине за придруживање НАТО-у и ЕУ, уочи оба самита.

Разговараће се о "агенди самита НАТО-а", преговорима Украјине о чланству у ЕУ и европској подршци Украјини, саопштила је канцеларија Литваније Гитанаса Науседе.

Канцеларија председника Пољске Анджеја Дуде навела је да се разговори са Зеленским односе на тренутну ситуацију на фронту, наводну претњу руског напада на нуклеарку Запорожје као и на припреме за предстојећи самит НАТО-а.

Како наводи Ројтерс, чланице НАТО-а су близу договора о постепеним корацима за јачање веза са Украјином до самита у Вилњнусу, али тек треба да реше несугласице око тога како да одговоре на жељу Украјине за чланством.

Литванија и Пољска биле су међу најчвршћим присталицама Украјине у НАТО-у и ЕУ и позивале су да Кијев буде примљен у оба савеза.

Литванија је саопштила да купује ПВО системе НАСАМС за Украјину од норвешке компаније.

(Reuters)

Володимир Зеленски рекао је да Украјина неће прихватити ниједну мировну "варијанту“ која омогућава да рат Русије против његове земље постане замрзнути сукоб.

Зеленски је то рекао обраћајући се посланицима парламента на Дан устава Украјине.

(Reuters)

На питање новинара о ракетном нападу на Краматорск, где је према украјинским властима погинуло најмање десет особа, портпарол Кремља Дмитриј Песков је одговорио да Русија напада само војне циљеве, а не и цивилне.

"Руска Федерација не удара на цивилну инфраструктуру“, истакао је Песков.

Као је додао, удари се изводе на објекте који су "на овај или онај начин повезани са војном инфраструктуром."

(Reuters)

Биланс погинулих порастао је на десет у руском ракетном удару на Краматорск на истоку Украјине, при чему су још два тела, укључујући и четврто дете, извучена из рушевина.

Полиција је саопштила да је најмање 61 особа рањена у ракетном нападу, који је ресторан претворио у гомилу искривљених греда.

(Reuters)

Председник Белорусије Александар Лукашенко каже да је убедио председника Русије Владимира Путина да не "збрише" оснивача приватне војне компаније "Вагнер" Јевгенија Пригожина

Лукашенко је, након церемоније уручења еполета високим официрима, испричао детаље о томе како су текли преговори 24. јуна у позадини покушаја оружане побуне приватне војне компаније "Вагнер", а такође је изнео мотиве свог поступка и позицију, преноси Белта.

Према његовим речима, од суботе у осма ујутро, већ је добијао алармантне информације о ситуацији у Русији, пренели су му шта пишу на каналу Телеграм, Месинџеру...

"Преко ФСБ-а и нашег Kомитета државне безбедности, генерала Тертела, јављају да председник Путин хоће да ме контактира", рекао је Лукашенко.

Додао је да су се договорили у 9.30 да ће разговарати у било које време које Путину одговара.

"Позвао ме је у 10.10 и најдетаљније ме обавестио о ситуацији која се дешава у Русији. Поставио сам (Путину) неколико питања, укључујући и о томе да се супротставим овоме и схватио сам да је ситуација компликована. Нећу прецизирати овај део разговора", нагласио је Лукашенко.

Он је навео да је према његовом мишљењу, најопасније било то како се ситуација могла развити и њене последице.

"Предложио сам Путину да не жури. Хајде да разговарамо са Пригожином, са командирима, на шта ми је он рекао: "Слушај Саша, нема поенте. Не диже ни слушалицу, не жели ни са ким да разговара".

Лукашенко је рекао да је у 11 часова позвао Пригожина, који се одмах јавио.

Он је изјавио да га је питао шта хоће, на шта му је Пригожин одговорио да жели Шојгуа и Герасимова и да треба да се нађе са Путином.

"Kажем: "Жења, нико ти неће дати ни Шојгуа ни Герасимова, поготово у овој ситуацији. Ви познајете Путина колико и ја. Друго, он не само да се неће састати са вама - неће разговарати телефоном због ове ситуације", истакао је Лукашенко.

Пригожин је на то одговорио да они желе правду. "Хоће да нас задаве! Идемо у Москву!", рекао је Пригожин, коме је Лукашенко, како је навео, казао да ће на пола пута бити "смрвљени као буба".

Председник Белорусије је изјавио да га је Пригожин у 17 часова позвао и рекао да прихвата све његове услове.

"До вечери смо дошли до краја преговора. Журио сам, јер је на 200 километара од Москве већ била изграђена одбрамбена линија. Све је било урађено (Путин ми је то рекао увече), као у ратним годинама. И кадети... А полиција је била у резерви - 1.500. То јест, окупили су се и у Kремљу и у близини Kремља. Било је, мислим, десетак хиљада бранилаца. И плашио сам се да ако се Вагнеровци сударе са њима на овој линији (а ово је било нешто мање од 200 километра од Москве) да ће се пролити крв", нагласио је Лукашенко.

Председник Белорусије је навео да је увече разговарао са Путином, који је рекао да ће учинити све што је обећао.

"Тако је избегнута забуна. Опасни догађаји који су могли да се догоде су отклоњени. Спроведене су обећане гаранције", истакао је Лукашенко.

(Tanjug/Belta)

Володимир Зеленски захвалио је хрватском парламенту што је признао Голодомор као геноцид.

"Сабор Републике Хрватске усвојио је Декларацију о признању Голодомора 1932-1933 као геноцида над украјинским народом. Захвалан сам Републици Хрватској на овом историјском гласању. Свет се никада неће помирити са злочинима Кремља – ни прошлости ни садашњости", навео је Зеленски у својој објави на Твитеру.

Тело дечака извучено је у среду из рушевина зграде у граду Краматорску на истоку Украјине, чиме је број погинулих у руском ракетном удару порастао на девет, рекао је тамошњи градоначелник.

Државни тужилац је рекао да је 60 људи  рањено у нападу у уторак увече, када је ракета погодила ресторан, а званичници су рекли да су међу мртвима и две девојчице од 14 и девојчица од 17 година.

"Спасиоци су извукли тело дечака из рушевина“, написао је градоначелник Олександр Гончаренко у апликацији за размену порука Телеграм у среду ујутру док су операције потраге и спасавања настављене. Није дао дечакове године.

Службе хитне помоћи саопштиле су да је спасено седам особа и да је број рањених 56, што је нешто мање од цифре коју је навео државни тужилац.

(Reuters)

Вероватноћа да ће се Русија повући из споразума о црноморском житу у јулу и даље је велика, иако се разговори настављају, рекла је у среду руска новинска агенција РИА Новости, цитирајући анонимни извор, преноси Ројтерс.

Москва се више пута жалила да није добила оно што је желела споразумом који је омогућио извоз жита из украјинских лука на Црном мору који истиче 18. јула.

(Reuters)

 Шведска је испунила услове које је поставила Турска да би се придружила НАТО-у, изјавио је министар иностраних послова Тобијас Билстрем.

Шведска је испунила услове које је поставила Турска да би се придружила НАТО-у, изјавио је министар иностраних послова Тобијас Билстрем.

Говорећи на конференцији за новинаре заједно са министром спољних послова Велике Британије Џејмсом Kлеверлијем, Билстрем је рекао да је увођењем новог закона о тероризму Шведска испунила последње услове за придруживање Алијанси договореној у трилатералном плану Финске, Шведске и Турске.

"У Шведској је недавно на снагу ступио нови закон који је криминализовао учешће у терористичкој организацији на било који начин, било да је промовише, јача или подржава. Тиме испуњавамо последње делове нашег споразума", рекао је Билстрем.

Министар спољних послова Велике Британије Џејмс Kлеверли поновио је подршку Велике Британије за укључивање Шведске у НАТО.

"Мој став је јасан да Шведска мора и да ће се придружити НАТО-у и то треба да учини што је пре могуће. Наставићемо да се залажемо за брз завршетак процеса приступања", истакао је Kлеверли.

Бритаски министар је такође нагласио да је у интересу Турске "да Шведска постане чланица алијансе и то брзо".

Шведска је изразила намеру да се придружи НАТО-у кроз своју политику отворених врата у мају прошле године, по почетку рата у Украјини.

(Reuters)

Број мртвих порастао је на осам у руском нападу на град Краматорск на истоку Украјине, саопштиле су украјинске службе за ванредне ситуације и додале да је 56 особа повређено.

Како се ддоаје у саопштењу, две руске ракете погодиле су у Краматорску у уторак увече препун ресторан у центру града. Три особе су извучене из рушевина, додаје се у саопштењу помоћи.

"Спасиоци раде кроз рушевине порушене зграде и траже људе који су вероватно још испод ње“, навели су званичници хитне службе у апликацији за размену порука Телеграм.

(Reuters)

Украјински министар одбране Олексиј Резњиков каже да ослобађање групе села од руских снага последњих недеља "није главни догађај" у планираном контраофанзиви Кијева.

"Када се то догоди, сви ћете то видети, сви ће видети све“, рекао је Резњиков за Фајненешел тајмс, одбацујући медијско извештавање о спором напретку против добро утврђених руских позиција.

"Главне резерве украјинских трупа, укључујући већину бригада које су недавно обучене на Западу и опремљене савременим тенковима и оклопним возилима НАТО-а, тек треба да се користе у операцији", истакао је Резњиков.

(Reuters)