Рушење бране на Дњепру – потапање шансе за мир

Велика брана у Херсонској области Нова Каховка уништена је током гранатирања, а вода се излила и поплавила околно подручје. И док руски званичници тврде да је реч о "терористичком нападу", Кијев наводи да су за урушавање одговорне руске снаге. 

Александар Животић, професор на Филозофском факултету наводи за РТС да се не може прецизно утврдити ко је одговоран за рушење бране Нова Каховка  у Херсонској области.

"Кијев и Москва се међусобно оптужују, говори се о терористичком акту и са једне и са друге стране, акту који уперен против цивилног становништва, он то у основи и јесте, и са те стране, и једни и други су у праву", каже Животић.

Указује да је рушење бране довело до велике штете на обе стране, али да је штета на терену десне обале, оне која је под контролом украјинских снага мало мања, да је тај део мање угрожен јер се налази на вишем пределу.

"Али и ту је евакуисано, како последње вести говоре око 1.300 људи. Што се тиче леве обале, које под контролом руских снага, она је нижа, она је поплављенија, са те стране се просто Дњепар излио и ту сада настају велики проблеми, не само кад је цивилно становништво у питању, већ је ту проблем, зато што је тај предњи крај руских положаја био миниран и сад видимо снимке где вода носи нагазне мине, углавном противтенковске што је изузетно опасно. Нова Каховка је већ потпуно поплављена, бране више нема, када видите насеља која иду низводно, видите онда да је све угрожено. Са те стране биће већа штета на левој обали Дњепра", указује Животић.

"Рушење бране неће утицати на снабдевање руске војске"

Према његовим речима дизање бране у ваздух највероватније неће зауставити украјинску контраофанзиву или онемогућити снабдевање руске војске.

"Сумњам да је ико планирао да спроводи офанзиву преко Дњепра у условима где немате функционалног моста. Значи, то би захтевало једну замашну операцију, која би подразумевала прелазак такве природне преграде, то је заиста веома тешко у овом тренутку и на овом техничком нивоу којим просто располажу и једни и други", оцењује Животић.

Са друге стране, додаје он, постоје много повољније правци који са севера воде ка југу, дакле, ка остатку Херсонске и ка Запорошкој области и даље према обалама Азовског мора и према самом Криму.

"Бердјанск је једна од мета будуће украјинске офанзиве"

Указује да рушење бране неће утицати ни на снабдевање руске војске јер према његовим речима, оно углавном иде копненим коридором који иде уз обалу или иде преко Крима.

"Оно што треба напоменути је да је ова брана која је страдала шеста у низу од Кијева на Дњепру на том читавом систему, то је шеста каскада, највећа је електрана била до сада", указује Животић.

Указује да је брана прављена средином педесетих година као центар Дњепровског хидросистема који није само електроенергетски, те да одатле иду два битна канала.

"Један је севернокримски који служи за наводњавање Крима и за водоснабдевање читавог полуострва. Други је такозвани јужноукрајински или Каховски који води ка Бердјанску, а Бердјанск је једна од мета будуће украјинске офанзиве. Дакле, као резултат овога и Бердјанск и околина, а затим и Крим веома брзо остају без водоснабдевања и то је највећи ефекат оног што се десило", каже Животић.

"Украјинска офанзива није почела"

Према његовим речима украјинска офанзива није почела.

"Не може се ово назвати офанзивом. Офанзива је нешто што има стратегијске карактер, и не могу одређене активности на неколико праваца, снагама јачине једне чете до батаљона да се називају офанзивом. То пре може бити неко насилно извиђање, некакве уводне активности. Одређених померања као резултат тога има око Бахмут, на Запорошком правцу неколико села су украјинске снаге успеле да врате, али далеко је то од нечега што се може назвати офанзивом", оцењује Животић

Игрутиновић: Војна логика не може да укаже ко би могао да стоји иза рушења бране

Милан Игрутиновић, истраживач Института за европске студије, навео је гостујући у емисији Око да је нејасно шта се тачно тамо догодило, с обзиром на то да немамо конкретне податке, али да војна логика не може јасно да укаже ко би могао да стоји иза рушења велике бране Нова Каховка у Херсонској области.

"Нема непосредног добитника", каже Игрутиновић.

Према његовим речима, за сада не можемо да кажемо да рушење велике бране на Дњепру може да буде прекретница рата у Украјини.

Николић: Добра вест да нема жртава

Горан Николић, истраживач Института за европске студије навео је гостујући у емисији Око да западни и руски медији различито извештавају о овом догађају.

"Ако пратимо западне медије, ако читате Фајненшал тајмс и анализе њихових аналитичара онда ћете наћи пуно доказа да је то управо оно што је Русији одговарало да уради, да би спречила наводну офанзиву Украјине. Са друге стране, руски блогери, војни аналитичари и официјална страна тврде да је то покушај Украјине да прикрије неуспех у контраофанзиви. Ово је заиста чудна ситуација, где имамо тако мало јасних података и да ми просто не можемо да назремо логику иза неког догађаја, знаћемо вероватно више наредних дана", каже Николић.

Указује да према до сада добијеним подацима нема жртава, а да брзина којом се вода креће дозвољава да се евакуација изврши.

"Нема жртава, ништа драматично се до сада није десило", указује Николић.

Указује да је украјинска пролећна контраофанзива у току, али да је питање какви су ефекти.

"Они су минорни, не видимо битнија померања на фронту дугом 1.000 километара. То стање је такво већ месецима. Дакле, свакако да је било офанзиве последњих дана у Запорошкој области, али није било неког великог померања", каже Николић.