Самит Г7 у Хирошими – "дипломатија у изнудици" за окончање рата у Украјини

Говорећи о недавном самиту Г7 у Хирошими, на којем се неочекивано појавио и председник Украјине Володимир Зеленски, Слободан Зечевић је рекао да су западне земље с тог скупа позвале најистакнутије земље које се нису сврстале ни на једну страну да то учине.

"Идеја је била да практично привуку те земље на своју страну и да доласком Зеленског практично направе неку врсту лобирања у корист Украјине. Бразилски председник Лула је одбио да се види са Зеленским и сматрао је да је то нешто што није баш коректно јер није било предвиђено. Неки други лидери су се видели. Запад је том приликом покушао да прогура тезу да треба привући земље које се још нису определиле или које нису отворено осудиле Русију, на своју страну", рекао је Зечевић.

За време самита у Хирошими стигла је и информација да су руске снаге заузеле Бахмут, али су обе стране негирале тврдње оне друге.

Професор Филозофског факултета др Александар Животић је, говорећи о значају Бахмута за ток украјинског сукоба, рекао да тај град спада у мање градове и да је реч о око 40 квадратних километара простора и да је до рата имао око 70.000 становника.

"Био је релативно важан саобраћајни чвор и центар на том простору. Међутим, далеко од тога да има неку стратегијску важност када су у питању ратне операције", рекао је Животић.

Истакао је да Бахмут има психолошки значај.

"За руску страну он је и те како важан, пре свега да би се постигао некакав резултат током ове јесење, зимске офанзиве, која је дала, најблаже речено, мршаве резултате", навео је Животић.

Додао је да је за Украјинце важно да зауставе руску офанзиву, пошто су их толико дуго задржавали на малом простору где је, како је истакао, руска страна трошила свој борбени капацитет, а да се, како је додао, група "Вагнер" "готово у потпуности потрошила и људски и материјално".

Цео разговор Јасминке Симић са Слободаном Зечевићем и Александром Животићем погледајте у видео-снимку на почетку текста.