Кијев: Москва ојачала трупе код Бахмута; Ројтерс: Оружје послато из САД прецењено за три милијарде долара

Заменица украјинског министра одбране Хана Малијар објавила је на Телеграму да су кијевске снаге одбиле нападе руских трупа у граду Бахмуту.

"Непријатељ је прикупио већину својих резерви код Бахмута и значајно ојачао своје трупе“, навела је Малијарова додавши да су сви напади одбијени.

(Reuters)

Пентагон је преценио ведност америчке војне опреме коју је послао Украјини за око три милијарде долара, рекао је званичник америчког Министарства одбране, што је, како је оценио, грешка која отвара могућност да се Кијеву пошаље још оружја за одбрану од руских снага.

Грешка је била резултат тога да је оружју које је узето из америчких залиха и потом послато у Украјину додељена вредност већа од гарантоване, изјавила су два висока званичника Пентагона.

"Открили смо недоследности у томе како ценимо опрему коју смо дали Украјини“, рекао је Ројтерсу један од високих званичника одбране.

Амерички Конгрес обавештен је о "рачуноводственом прилагођавању", рекли су извори.

Званичник одбране је рекао да је могуће да би количина "прецењеног оружја" могла бити и већа кад Пентагон буде детаљније испитао ту процену.

(Reuters)

Британски министар одбране Бен Волас каже да су ракете дугог домета "сторм шедоу" које је Украјини послао Лондон, коришћене.

"Све што могу да кажем је, колико сам схватио, да се ракете користе откако смо најавили њихово распоређивање у Украјини. Нећу улазити у даље детаље“, рекао је Волас на конференцији за новинаре.

(Reuters)

Јапански премијер Фумио Kишида каже да се да се сложио са председником САД Џозефом Бајденом о наставку санкција Русији и подршци Украјини.

"Сложни смо око сарадње са земљама истомишљеницима, укључујуц́и чланице Г7 и договорили смо се да наставимо строге санкције Русији, као и снажну подршку Украјини", рекао је Kишида новинарима после састанка двојице лидера у јапанском граду Хирошими.

Лидери Јапана и САД састали су се уочи самита Групе седам (Г7) који се ће се у том граду одржати од петка до недељена коме жће се разматрати широк спектар тема – од климатских промена и безбедности хране до пооштравања санкција Русији, пренео је Ројтерс.

Бела кућа је саопштила раније данас да су Бајден и Kишида разговарали о начинима за јачање сарадње на плану одбране и "супротстављању насилничком понашању Kине."

"Наставићемо да блиско сарађујемо у вези са разним питањима која се тичу Kине и договорили смо се да радимо заједно на заједничким изазовима који укључују Kину", додао је Kишида.

Поред САД и Јапана Г7 чине и Британија, Kанада, Француска, Немачка и Италија.

(Reuters)

Мађарска је на страни мира и подржаће сваки мировни план, рекао је премијер те земље Виктор Орбан.

"Није познато који мировни план има шансе за успех, тако да Мађарска подржава све иницијативе и спремна је да помогне у том процесу, било као посредник или да буде место за преговоре о прекиду ватре", рекао је Орбан после састанка лидера Центристичке демократске интернационале на Бледу, преноси МТИ.

Он је поручио да "ако не направимо први корак, никада нећемо постићи мир".

Орбан је казао да неки виде могућност да се руско-украјински сукоб реши војним путем, али да други не виде ту могућност и позивају на прекид ватре и мировне преговоре.

"Права природа сукоба још није откривена, неки га сматрају прокси ратом, а други говоре о правом рату између две стране", навео је мађарски премијер.

Одговарајући на питање новинара зашто је Мађарска блокирала слање пакета помоћи Украјини из Европског мировног фонда, Орбан је рекао да су та средства намењена за европску безбедност, а не за рат у Украјини.

"Већина средстава се користи за подршку Украјини. Мађарска жели да разјасни да ли фонд служи својој првобитној намени или се усмерава на подршку Украјини", навео је Орбан.

Он је указао да је позиција Будимпеште другачија у односу на друге земље у региону, с обзиром на то да у Украјини живи мађарска мањина чији су животи жртвовани, што је "лични национални губитак" и за Украјину и за Мађарску.

Састанак Центристичке демократске интернационале одржава се под мотом "Безбедност, правда, мир", а Орбан учествује као један од њених потпредседника.

(Танјуг) 

Група седам (Г7) додатно ће пооштрити санкције Русији да би се спречило заобилажење спровођења таквих рестриктивних мера, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц, након што је стигао у Хирошиму где ће бити одржан тродневни самит Г7.

Шолц је рекао новинарима да ће пооштравање санкција према Русији бити урађено на добар и прагматичан начин.

Тродневни самит Г7 у Хирошими почеће у петак, а планирано је да лидери најразвијенијих земаља посете Меморијални музеј мира у том граду, пре почетка дискусија које ће се фокусирати на кључна глобална питања, као што су рат у Украјини, снабдевање храном, чиста енергија, вештачка интелигенција и нуклеарно разоружање.

(Ројтерс) 

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је Москва пристала на продужење споразума о житу на још два месеца, и поред тога што није видела напредак када је реч о примени делова договора који се односе на Русију.

Лавров је истакао да је циљ споразума био јачање прехрамбене сигурности најсиромашнијих људи на свету.

Шеф руске дипломатије одбацио је наводе да је продужење споразума, уз посредство Турске, повезано са председничким изборима у тој земљи.

Јуче је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган саопштио да је споразум о житу продужен захваљујући конструктивности руске и украјинске стране.

Продужење договора је поздравио и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес који је навео да је то добра вест за читав свет.

"Гледајући унапред, надамо се да ће извоз хране и ђубрива, укључујући амонијак, из Руске Федерације и Украјине моћи безбедно да стигне до глобалних ланаца снабдевања", рекао је Гутерес.

Споразум о извозу жита односи се на извоз украјинског жита, хране и ђубрива преко Црног мора из три луке, укључујући Одесу. У јулу прошле године потписали су га представници Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација.

(Ројтерс) 

Експлозија је узрок искакања воза из пруге на Криму, изјавио је данас председник парламента Крима Владимир Константинов.

Он је за ТВ Русија 24 рекао да је до експлозије дошло због интервенције неовлашц́ених лица и да је истрага у току, преносе РИА Новости.

Осам вагона са житом искочило је из шина у региону Симферопоља, а планирано је да железнички саобраћај између Симферопоља и Севастопоља буде успостављен до вечерас.

У инциденту нема повређених. Мештани су рекли су за РИА Новости да је пре искакања воза дошло до експлозије.

"Јутрос се јасно чуо звук сличан експлозији, чак су нам се тресла стакла. Касније су се појавиле информације да је воз искочио из шина недалеко од нашег села", рекао је становник села Чистењкоје у округу Симферопољ.

Кримска железница претходно је саопштила да је до искакања воза из шина код Симферопоља дошло због "мешања неовлашћених лица у рад железничког саобраћаја". 

Русија је припојила Крим 2014. године, а Украјина га сматра својом територијом.

(Танјуг) 

Русија неће дозволити да непријатељске акције других земаља остану без одговора, придржавајући се при томе принципа реципроцитета, изјавио је портпарол Kремља Дмитриј Песков.

Говорећи о ограничењима коришћења банковних рачуна финске амбасаде и генералног конзулата у Русији, Песков је рекао новинарима да то није иницијатива руске стране. 

"Ми само одговарамо на ситуацију коју су створиле власти низа западних земаља, укључујуц́и, на нашу жалост, Финску", навео је Песков, пренео је Тас.

Портпарол руског министарства спољних послова, Марија Захарова, рекла је у среду да су уведена ограничења коришћења банковних рачуна финске амбасаде и генералног конзулата у Русији.

Захарова је истакла да су ти поступци одговор на слична ограничења уведена руској дипломатској мисији у Финској која је ограничена само на коришц́ење рачуна у финској банци. 

Она је напоменула да је Русија више пута са финском страном покретала питање укидања ограничења за руска дипломатска представништва.

Међутим, Финска је изабрала неконструктиван приступ, који је у супротности са обавезама земље домац́ина да обезбеди нормално функционисање страних дипломатских представништава у складу са одредбама Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. године, рекла је Захарова.

Банковни рачуни финске амбасаде и конзулата у Русији су замрзнути, а Москва није образложила те поступке, изјавио је у среду фински министар спољних послова, Пека Хависто.

Хависто је рекао новинарима да су ти банковни рачуни замрзнути 27. априла, наводећи да су финска дипломатска представништва у Русији од тада користила своје готовинске резерве за плаћање рачуна.

(Танјуг)