Кијев признао да стоји иза напада дроновима на Севастопољ; Лавров: Споразум о извозу житарица у ћорсокаку

Kремљ је саопштио да је руски председник Владимир Путин потписао указ о увођењу привременог управљања имовином лица из непријатељских земаља као одговор на заплену или ограничавање права располагања над руском имовином у иностранству.

У преамбули уредбе се каже да су потребне "хитне мере" као одговор на незаконите радње САД и других западних земаља усмерених на лишавање или ограничавање имовинских права Руске Федерације, њених компанија и грађана, преноси Тас.

Уредбом је предвиђено да се у случају таквих непријатељских радњи, уводи привремена управа над имовином коју у Русији поседују власници из непријатељских земаља.

Овим указом обухваћен је списак имовине која већ подлеже мери привременог управљања и на њему се за сада налазе акције страних компанија "Унипро" и "Фортум".

Заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев поручио је да ће Русија одговорити "око за око" ако Запад буде пленио замрзнуту руску имовину.

(Tanjug/Tass)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је на конференцији за новинаре у седишту УН-а да је ситуација у вези са споразумом о извозу жита преко Црног мора запала у ћорсокак, додајући да и даље постоје препреке које блокирају руски извоз.

Споразум је прошлог месеца обновљен на 60 дана, али је Русија наговестила да можда неће пристати на даље продужење уколико Запад не уклони препреке за извоз руског жита и ђубрива.

Лавров je навео да је генерални секретар УН-а Антонио Гутерес послао писмо Владимиру Путину у вези са споразумом додавши да ће руски председник одговорити "у догледно време"

(Reuters)

Иза напада дронова на Црноморску флоту у Севастопољу на Криму, стоји Кијев, потврдиле су украјинске власти.

Са друге стране, украјински званичници одбацили су руске тврдње да је овај напад довео у у питање спровођење Споразума за извоз житарица преко Црног мора.

Андриј Јусов, портпарол украјинског Министарства одбране рекао је да се "недавни догађаји на Криму" тичу искључиво војних објеката и ни на који начин нису повезани са споразумом о извозу жита.

"Украјина се придржава међународних обавеза, укључујући и оне у вези са житним коридором“, додао је Јусов.

(theguardian.com)

Мађарска и друге земље ЕУ које су недавно забраниле увоз житарица из Украјине желе да она траје до краја 2023. године.

"Волели бисмо да Европска комисија прихвати мере које смо донели, пошто желимо да их задржимо до краја ове године и тако дозволимо нашим пољопривредницима да пожању усеве и ускладиште их", написао је данас на Фејсбуку мађарски министар пољопривреде Иштван Нађ.

Пољска је била прва земља ЕУ која је забранила увоз украјинских житарица и пољопривредних производа да би заштитила своје фармере, а прошле недеље је исти корак учинила и Мађарска, којој су се придружиле Словачка и Бугарска.

Наведене земље су постале транзитне руте за украјинско жито које није извезено преко украјинских лука у Црном мору.

Због уских грла су милиони тона украјинских житарица остали у земљама које се граниче са Украјином, као што су Мађарска и Пољска, подсећа британска агенција.

(Reuters)

Укрajинска државна служба за ванредне ситуације саопштила је да је пронађено тело још једне жене после ракетног напада руских снага на Купјанск и да је рањено десет особа.

Спасилачки тимови рашчишћавају рушевине локалног историјског музеја којег је, како тврди шеф кабинета председника Владимира Зеленског и регионални гувернер, погодила ракета система С-300.

(Reuters)

Шведске власти прогласиле су пет руских дипломата персонама нон грата, рекао је тамошњи шеф дипломатије Тобијас Билстрем.

Министарство спољних послова Шведске позвало је руског амбасадора Виктора Татаринцева и обавестило га о овој одлуци, преноси Интерфакс.

Према Билстрeмовим речима, Стокхолм донео такву одлуку због поступака дипломата који су "неспојиви са Бечком конвенцијом о дипломатским односима”.

Министарство спољних послова Норвешке прогласило је 13. априла 15 радника руске амбасаде непожељнима због сумње да су се бавили шпијунажом.

(Reuters)

Саветник председника Украјине Михајло Подољак изјавио је да предлог генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереса о продужењу и побољшању споразума о извозу жита може да успе само ако међународна заједница изврши притисак на Русију.

"Украјина ће и даље следити договоре са Турском и УН и достављати пошиљке жита на њихово одредиште", рекао је Подољак, преноси Ројтерс.

Гутерес је у писму руском председнику Владимиру Путину изнео своје предлоге за "побољшање, продужење и проширење" споразума о житу.

Москва је сигнализирала да неће дозволити продужење споразума о житу након 18. маја, зато што њени захтеви везани за руски извоз жита нису били уважени. 

(Ројтерс)

Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен саопштила је да је ЕК обезбедила исплату још једне транше макрофинансијске помоћи Кијеву у износу од 1,5 милијарди евра.

"Обезбеђујемо Украјини још 1,5 милијарди евра као део нашег годишњег пакета макрофинансијске помоћи", написала је Фон дер Лајенова на Твитеру. 

Навела је да ће ЕУ наставити да помаже Украјини да се одупре руској агресији, да подржава функционисање украјинских институција, као и да јој помаже у спровођењу важних реформи.

Савет ЕУ је у децембру 2022. одобрио одлуку о макрофинансијској помоћи Украјини за 2023. годину у износу од 18 милијарди евра са грејс периодом од 10 година.  

(Танјуг)

Москва, као одговор на одлуку молдавских власти од 19. априла да прогласе персоном нон грата запосленог у амбасади Русије у Молдавији, одлучила је да прогласи персоном нон грата службеника амбасаде Молдавије у Русији, саопштило је руско Министарство спољних послова.

Амбасадор Молдавије у Русији Лилиjан Дариј позван је у Министарство спољних послова Русије, где му је уручена нота, као и оштар протест у вези са, како је наведено, "сталним непријатељским корацима званичника у Кишињеву према Русији".

Молдавски амбасадор је обавештен и о одлуци да буде забрањен улазак у Руску Федерацију одређеном броју званичника Молдавије, због њихових "антируских изјава" и због придруживања Кишињева санкцијама ЕУ према држављанима Руске Федерације.

(Гардијан, Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је у руском гранатирању града Купјанска, на истоку Украјине, погинула једна особа, а 10 повређено.

Зеленски је на Телеграму написао да је погођен музеј и да је погинуо запослени у музеју, а да под рушевинама има још људи. 

Начелник Харковске обласне управе Олег Синегубов навео је да су руске снаге гађале центар Купјанска ракетама С-300.

(Ројтерс)

Оружане снаге Русије почеле су да користе најновије тенкове Т-14 "армата" за гађање украјинских положаја, преносе РИА Новости, позивајући се на неименовани упућени извор.

Агенција наводи да су руске трупе почеле да користе најновије тенкове "армата" за отварање ватре на украјинске положаје, али да тенкови још нису учествовали у директним офанзивним операцијама.

Тенк "армата", који је специфичан јер се чланови посаде налазе у оклопној капсули у предњем делу, у борбеним условима тестиран је први пут у Сирији.

Армата има комбиновани вишеслојни оклоп, а главно наоружање је топ 2А82-1М калибра 125 милиметара, који може да користи вођене ракете домета од осам километара.

(Ројтерс)

Ризици за директну војну конфронтацију између две нуклеарне силе – Русије и Сједињених Држава, стално расту, оценио је директор Одељења за неширење и контролу наоружања Министарства спољних послова Русије Владимир Јермаков.

За Тас је рекао да је, ако САД наставе да следе садашњи курс конфронтације са Русијом, судбина споразума СТАРТ о смањењу стратешког нуклеарног наоружања може бити унапред одређена.

"Ако се догађаји буду развијали по најгорем сценарију, односно ако Вашингтон доведе ситуацију до војног сукоба две највеће нуклеарне силе, биће неопходно бринути не о спасавању СТАРТ-а, већ о судбини целог света", истакао је Јермаков.

Навео је да Москва зато стално указује на опасност од деловања САД и НАТО-а и шаље, како је навео, отрежњујуће сигнале Западу о неопходности да се спречи катастрофа.

Јермаков је казао да Запад "и даље остаје глув на апеле" Русије и, према његовим речима, чак их "злонамерно искривљује у пропагандне сврхе".

(Танјуг, Тас)