Таковска 10: Украјина, вулкан који тиња и (не) мора да експлодира

Рат Русије и Украјине загазио је у другу годину. Да ли ће Украјина бити дуго тињајући сукоб који ће полако економски да исцрпљује слабије и зависније привреде или је ерупција тог вулкана пре или касније неминовна, што би значило ширење сукоба на околне земље, а можда и на друга кризна подручја?

 Историчар и професор Александар Животић рекао је у емисији Таковска 10 да је чињеница да је ситуација на терену таква да од завршетка украјинске јесење офанзиве нема већих померања, а да је такозвана руска зимска офанзива отприлике око 1. априла достигла свој врхунац.

"Сада се размишља о томе шта доноси пролећно-летња сезона, односно тамо се завршила зима, снег се отопио, велике су кише падале у многим областима, укључујући и ове спорне. Док атмосферске прилике не постану другачије, неких озбиљних промена неће бити, а после ћемо видети куда ће ствари ићи", додаје Животић.

Што се тиче очекиване украјинске офанзиве, Животић указује да се руски председник Владимир Путин појавио у близини фронта и баш у тим областима које су не само спорне, већ су она пространства на којима се може очекивати интензивирање борбених дејстава, можда од почетка или средине маја.

"Украјина на потезу, има три могућности"

Шаховски речено, каже Животић, украјинска страна је на потезу.

"Све зависи од тога како је будућа операција осмишљена, како су јединице формиране, како су циљеви постављени. Виде се већ сад неки будући обрасци, види се такозвано омекшавање фронта на појединим правцима, удари по саобраћајним чворовима, по магацинима. Назиру се могућности на којим правцима ће се ударити. То је вероватно овај правац преко Васиљевке, Мелитопољ, Бердјанск. Видимо да се са руске стране апелује на становништво да се евакуише са тог простора", указује Животић.

Друга могућност, додаје, јесте да се просто настави тамо где се стало на простору Луганске области.

"Трећа могућност је доста мање вероватна, мада ипак могућа. Украјинске трупе су на неколико километара од центра Доњацка, чак није искључена могућност удара директно", каже Животић.

Зашто је Бахмут битан

Животић објашњава и зашто је град Бахмут битан и каже да се ради о једном изузетно малом простору, који је некада био густо насељен и који у том смислу не може имати никакав стратегијски значај какав му се често придаје у јавности.

"Међутим, тај град је сада већ симбол. Он има пре свега психолошки значај. Русима је врло важно да заузму тај град из неколико разлога. Прво, зато што ће после неког дужег времена остварити значајни успех, и друго што ће моћи евентуално да га искористе као основицу за неко даље и будуће напредовање ка западу", напомиње Животић.

Русима је такође важно, додаје, да задрже иницијативу, јер заузети Бахмут значи одбранити Кремину, која је била пред падом и која представља суштински врата Луганске области.

Лавров у Латинској Америци - Бразил највећи "добитак"

Историчар Предраг Марковић се осврнуо на посету министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова земљама Латинске Америке и истиче да је ту Бразил највећи "добитак" на страни земаља које се не слажу са западном политиком, док су Венецуела и Никарагва стари руски савезници.

"За Русију је страшно важно да се представе као вође незападног света против америчке униполарне доминације, што је велико питање да ли је могуће, али то је сад њихов главни пропагандни мотив, да се прикажу како они не воде борбу за себе, већ против америчког монопола на светску моћ", сматра Марковић.

Русија је, указује, претрпела прилично симболички ударац као велика сила у овом рату.

"Они су сигурно веровали да могу да брзо добију тај рат. Сад је Русија у једној страшној ситуацији, која је веома опасна за све, а то је да не може да добије рат, а не сме да га изгуби. Губитак рата би био слом Русије као велике силе. Америка и Европска унија играју веома опасну игру за светски мир", оцењује Марковић.

Пољска и украјинско жито – "покушај слања поруке Бриселу"

Економиста и професор Славиша Тасић је, говорећи о забрани увоза украјинских житарица у Пољску, Мађарску и Словачку, указао да је јако чудно што то Пољска ради, пошто су Пољаци међу највећим подржаваоцима Украјине, али је објаснио да је у питању унутрашња политичка економија.

"Европски фармери су иначе у разним проблемима, почев од разних европских политика, еколошких политика, морају да врше нека прилагођавања. Имате ситуацију да је ЕУ укинула прошле године све царине на увоз украјинског жита. Људи нису навикли на ту конкуренцију. Украјина је велика житница. Имате Пољаке, Словаке, њихове фармере који сада имају јаку интересну групу и која тражи од своје државе да их заштити", наводи Тасић.

Сматра да је то од почетка била нека прелазна мера и да се Пољска не би окренула против Украјине.

"Они овим покушавају да кажу нешто Бриселу и ја сам сигуран да ће испод овога бити нека додатна субвенција из Брисала", очекује Тасић.

Професор варшавског универзитета Марко Бабић је рекао да су пољске власти игнорисале питање гомилања украјинских житарица од маја, јуна прошле године, из политичких разлога, да се не би замерили свом украјинском савезнику.

"Када је дошло једноставно до ситуације да имамо у Пољској велику количину много јефтинијих украјинских житарица у односу на пољске, дошло је до обарања локалних цена и протеста локалних пољопривредника и оставке министра пољопривреде", објашњава Бабић.

Пољаци не мењају наратив, али се осећа страх

Када је реч о пољском наративу о рату, Бабић каже да нема никакве промене по том питању што се тиче пољских елита и пољских медија, док и већина Пољака сматра да и даље треба безусловно на сваки начин помагати украјинског савезника.

Међутим, додаје да се осећа и страх због ситуације са инфлацијом и неизвесношћу по питању украјинског рата.

"Мислим да у Пољској постоји једна врста консензуса између политичких елита, не само владе већ и опозиције и великог дела народа, да Руси, односно руска држава представља фундаменталну претњу за постојање Пољске", истиче Бабић.

Пољска је стратешки партнер САД, зато су "тако необично радикални"

Пољаци, указује Бабић, с правом сматрају да су стратешки партнер Америке, не само по овом питању, него и у Европској унији.

"Мислим да је то један од разлога зашто су Пољаци тако необично радикални по својим ставовима везано за критику Русије према свему што ради. У Пољској имамо врло црно-белу слику овога што се дешава у Украјини, да су Руси једно апсолутно зло, а да су Украјинци снага која се бори за демократију, слободе и тако даље", каже Бабић.

"Економско пропадање дугорочно, нарочито на руској страни"

Тасић, када је реч о економским последицама, сматра да инфлација није последица рата и да се смирује, и да би требало да успорава.

"Видим неко дугорочно пропадање. Рат је лош у овом смислу за све стране, у дугорочном смислу. Ви имате један заједнички простор, имате ту Европу и Русију који раде једну трговину, где Русија има ресурсе, гас, нафту, Европи то треба, Европа то купује. Русија и Европа су биле повезане гасоводима. Та трговина је прекинута. Обе стране ту губе. Русија наставља да извози нафту и гас, на скупљи начин и по нижој цени. Европа увози течни гас. То кошта за обе стране", каже Тасић.

Санкције су, истиче, нарочито за Русију губитак у дугорочном смислу, због блокаде увоза технолошке робе.

"Русија не може да има напредак, не може да се интегрише у међународну трговину. И за развој нафте и гаса су потребна технолошка решења Запада", указује Тасић.

Не очекује економски слом ове године или следеће, али види асиметрично економско пропадање, нарочито на руској страни.