Рат у Украјини – 413. дан. Наставља се битка за Бахмут. Украјинска војска одбацила је као нетачну тврдњу Русије да је заузела више од 80 одсто тог града. ФБИ ухапсио осумњиченог за цурење докумената. Кремљ одбацује наводе да је председник Русије Владимир Путин лично одобрио хапшење америчког новинара Евана Гершковича у тој земљи. Немачка одобрила захтев Пољске за испоруку "мигова 29" Украјини. Вашингтон увео нове санкције Москви.
Агенти Федералног истражног бироа ухапсили су припадника Националне гарде државе Масачусетс, кога сматрају одговорним за цурење поверљивих докумената о активностима обавештајних служби САД, слабостима украјинских оружаних снага и низу других, до сада, непознатих детаља у вези с тим ратом. Сваки од око 300 докумената могао би Џека Теширу коштати по десет година робије.
Украјински премијер Денис Шмигаљ саопштио је да је за Кијев од кључне важности да се ове године започне са обновом земље.
Шмигаљ је то изјавио после састанка са америчком министарком одбране Џенет Јелен у Вашингтону.
(Ројтерс)
ФБИ је ухапсио Џека Теширу, осумњиченог за цурење тајних докумената Пентагона, потврдио је државни амерички тужилац Мерик Гарланд, јавља Ројтерс.
Пентагон је саопштио да је цурење поверљивих информација био "намеран, кривични акт".
На интернету су се појавили поверљиви подаци Пентагона о савезницима и противницима, за које су аналитичари оценили да је највећа обавештајна крађа података још откако је Викиликс објавио више од 700.000 докумената, видео-снимака и дипломатских депеша.
(Ројтерс)
Наоружани агенти Федералног истражног бироа упали су у кућу Џека Тешире, осумњиченог да је извор поверљивих докумената обавештајних служби САД везаних, махом, за рат у Украјини, јавља Њујорк тајмс.
Осумњичени је припадник Националне гарде Масачусетса као и да је под надимком "Лука" делио поверљиве документе осталим члановима затворене групе на "Дискорду".
Њујорк тајмс наводи да је једна особа ухапшена због афере која је озбиљно уздрмала америчке обавештајне службе, али и низ других земаља.
До данас, преко ове групе процурило је око 300 поверљивих докумената оружаних снага и обавештајних служби САД.
(New York Times)
Уколико Украјина буде изгубила рат против Русије, то би могао да буде почетак краја "златног доба" Запада, изјавио је премијер Пољске Матеуш Моравјецки.
"Ако изгубимо Украјину, онда ћемо остати без мира наредних деценија. Неуспех у Украјини може да буде почетак краја златног доба Запада", рекао је Моравјецки током посете Сједињеним Америчким Државама.
Према његовим речима, победа Кијева би гарантовала не само обнову, већ и јачање економске снаге Запада.
(Танјуг, Тас)
Министарство одбране Немачке саопштило је да је одобрила захтев Пољске за извоз пет борбених авиона "миг 29" у Украјину, који су претходно били у саставу Бундесвера.
Немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је да је захтев Варшаве стигао данас, као и да је одобрење Берлина истог дана знак да се на Немачку може ослонити.
(Ројтерс)
Портпарол Кремља Дмитриј Песков негирао је да је председник Русије Владимир Путин лично одобрио хапшење новинара Волстрит џорнала Ивана Гершковича, кога су руски истражитељи оптужили за шпијунажу.
Блумберг је претходно објавио, позивајући се на неименоване изворе, да је Путин лично одобрио хапшење америчког новинара, те да је иницијатива за хапшење потекла од "јастребова", међу највишим руским безбедносним званичницима.
(Гардијан)
Председник САД Џозеф Бајден изјавио је да је у току "потпуна" истрага америчких обавештајаца и Министарства правда о цурењу поверљивих документа Пентагона.
Бајден, који је први пут јавно коментарисао цурење тајних америчких информација, изјавио је да још "нема одговор" о случају, али да му се "приближавају".
"Забринут сам због онога што се десило, али није ми познато да има великих последица", рекао је Бајден.
(Гардијан)
Варшава је затражила од немачке владе одобрење за извоз борбених авиона "миг 29" у Украјину који су претходно били у саставу Бундесвера, рекао је портпарол немачког Министарства одбране.
Влада у Берлину ће брзо донети одлуку, додао је, не износећи детаље.
(Reuters)
Руско државно тужилаштво саопштило је да је отворило истрагу о снимку који приказује наводно одрубљивање главе украјинском војнику.
"Како би се проценила веродостојност ових материјала и донела одговарајућа одлука, прослеђени су истражним органима на проверу", наводи се у саопштењу.
На снимку се наводно види како руски војници ножем одсецају главу украјинском заробљенику.
Кремљ је у среду саопштио да је снимак, који је кружио друштвеним мрежама, "ужасан" и да је потребно проверити његову аутентичност.
(Reuters)
Украјински државни оператер "Енергоатом" саопштио је да је мина руске војске експлодирала у близини генераторске просторије највеће европске нуклеарне електране, Запорожје.
Према изворима, експлозија се догодила у близини машинског одељења четвртог (реакторског) блока, наводи се у саопштењу "Енергоатома".
Такође се наводи да су руске трупе, које су прошле године преузеле контролу над највећим нуклеарним комплексом Украјине, рекле радницима да је то "њихова сопствена мина детонирала“.
(Reuters)
Швајцарска ће Украјини ставити на располагање додатних 1,5 милијарди швајцарских франака до 2028. године, рекао је министар спољних послова те земље Ињацио Касис на конференцији у Вашингтону.
Рачунајући и предвиђених триста милиона швајцарских франака предвиђених за 2024, Берн је до 2028. године наменио Кујеву укупно 1,8 милијарди франака.
Берн је већ одвојено наменио 1,03 милијарде франака за подршку око 75.000 Украјинаца који су потражили уточиште у Швајцарској.
(Reuters)
Агенција Тас пренела је да су власти у Русији идентификовале још једног осумњиченог за експлозију у којој је 2. априла убијен утицајни војни блогер Владлен Татарски у кафићу у Санкт Петербургу.
Позивајући се на власти, пише да је напад "припремио члан украјинске диверзантско-терористичке групе, држављанин Украјине Јуриј Денисов, рођен 1987. године, који је преко посредника пренео у Москву експлозивну направу камуфлирану у гипсану бисту војног комесара.
Тас је додао да је "покренута процедура за његово стављање на међународну потерницу".
Првооптужена 26-годишња Дарја Трепова терети се за тероризам.
У поклон-пакету који је Татарском предала Трепова, у кафићу у Санкт Петербургу, била је бомба у чијој експлозији су повређене 32 особе.
(theguardian.com, RTS)
Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба каже да ће прави мир доћи тек кад се обнове границе земље.
Како је истакао, сви украјински градови и Крим морају и биће поново део Украјине.
"Нема разлике између било којег украјинског града, сви они морају да буду и биће поново Украјина", рекао је Кулеба, обраћајући се путем видео-везе учесницима црноморске безбедносне конференције у Букурешту.
(Reuters)
Особа која је одговорна за објављивање поверљивих америчких докумената, због чега је покренута истрага о националној безбедности, јесте 20-годишњи заљубљеник у оружје који је радио у војној бази, преноси Вашингтон пост позивајући се на чланове друштвене мреже Дискорд.
Жестоке борбе воде се на истоку земље, најтеже је и даље у Бахмуту. Украјинска војска одбацила је као нетачну тврдњу Русије да је заузела више од 80 одсто тог града. Са друге стране, руско Министарство одбране саопштило је да су њене снаге током јучерашњег дана одбиле напад украјинских снага у покушају да се пробију до Бахмута.
Лист Њујорк тајмс објавио је да се у процурелом тајном документу Пентагона, до којег је лист дошао, описују четири хипотетичка сценарија о окончању рата, која укључују смрт руског председника Владимира Путина, као и председника Украјине Володимира Зеленског, смену руководства у Оружаним снагама Русије и украјински удар на Кремљ.
Министар одбране Украјине Алексај Резников саопштио је да цурење тајних америчких података користи Москви, те да представљају мешавину истинитих, лажних и застарелих информација. Из Пентагона су поручили да ће "преврнути сваки камен" док не нађу извор цурења докумената.
Са друге стране, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова саопштила је да изјаве Велике Британије о плановима за снабдевање Украјине гранатама са осиромашеним уранијумом представљају озбиљну претњу, истичући да Лондон неће избећи одговорност у случају таквих испорука.
Француски председник Емануел Макрон, у међувремену, изјавио је да "бити савезник Америци, не значи бити роб". За то време, САД су саопштиле да су увеле санкције за још 120 компанија и појединца повезаних са Русијом, те да ће наставити због напада на Украјину да преузимају акције против Москве.
Коментари