Макрон: Бити савезник САД не значи бити вазал; четири америчка сценарија за крај рата

Украјинска војска одбацила је као нетачну тврдњу Русије да контролише 80 одсто Бахмута, истичући да украјинске снаге контролишу "знатно више" од 20 одсто тог града на истоку земље.

Оснивач руске војне приватне компаније Вагнер Јевгениј Пригожин претходно је изјавио да његове снаге напредују у намери да заузму Бахмут, те да контролишу 80 одсто града.

(Ројтерс)

Украјински премијер Денис Шмигаљ састао се у Пентагону са америчким министром одбране Лојдом Остином како би разговарао о подршци Вашингтона Кијеву.

Двојица лидера су „разговарали о приоритетима безбедносне помоћи, као што су противваздушна одбрана и артиљерија, и обука украјинских оружаних снага", навео је секретар за штампу Пентагона, бригадни генерал Пет Рајдер.

Шмигаљ је поновио захтеве Кијева за борбене авионе Ф-15 и Ф-16 и ракете већег домета.

"Победићемо у овом рату", рекао је Шмигаљ на енглеском, "али да бисмо то постигли брже и с мање жртава, Украјини је и даље потребна интензивна војна подршка".

(Си-Ен-Ен)

Светска банка је саопштила да је обезбедила 200 милиона долара за обнову енергетске и грејне инфраструктуре Украјине, преноси Ројтерс.

У саопштењу се додаје и да ће партнери обезбедити додатних 300 милиона долара како се пројекат буде ширио, као и да ће донације од 200 милиона долара бити искоришћене за хитне поправке украјинске инфраструктуре. 

(Ројтерс)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да "бити савезник Америке не значи бити вазал".

"Бити савезник не значи бити вазал... не значи да немамо право да мислимо својом главом", рекао је Макрон на конференцији у Амстердаму.

(АФП)

САД су увеле санкције десетинама људи и ентитета, пре свега приватним војним компанијама, фирмама и ентитетима повезаним са руском државом, због напада Русије на Украјину.

Санкције, које су увели Министарство финансија САД и Стејт департмент, односе се на више од 120 субјеката и појединаца у више од 20 земаља, укључујући посреднике у избегавању санкција, рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен.

"САД ће наставити да предузимају акције против Русије и оних који подржавају њен рат у Украјини, укључујући даљу примену обавезе Г7 да наметне тешке последице актерима трећих земаља који подржавају руски рат у Украјини'', навео је Блинкен.

Трезор је у одвојеном саопштењу навео да је увео санкције руским финансијским посредницима и онима који избегавају санкције широм света, укључујући појединце и компаније са седиштем у Кини, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима и другим.

На списку санкционисаних је и приватна војна компанија "Патриот", за коју је Стејт департмент рекао да је повезана са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, као и компанија која продаје сателитске снимке "Кина хед аероспејс", за коју је Стејт департмент рекао да је достављала сателитске снимке локација у Украјини ентитетима повезаним са групом "Вагнер" и њеним шефом Јевгенијем Пригожином.

САД су увеле санкције и компанији "УСМ холдингс" руског бизнисмена Алишера Усманова, заједно са субјектима организованим под њом, а међу њима су руски мобилни оператер "Мегафон", највећи руски произвођач железне руде "Металоинвест" и његове подружнице са седиштем у Швајцарској и УАЕ, као и произвођач цемента "Ахангарансемент" из Узбекистана.

Амерички трезор је увео санкције и за Међународну инвестициону банку са седиштем у Будимпешти, развојну банку са већинским руским власништвом, са којом су неке европске земље већ прекинуле везе.

(Ројтерс)

Руско Министарство одбране тврди да су њене снаге одбиле напад украјинске војске у покушају да се пробију до Бахмута.

Такође се тврди да су борци из редова приватне паравојне формације Вагнер заузели три блока у покушају да преузму контролу над целим градом.

Украјинска војска, с друге стране, демантује да руска страна контролише 80 одсто територије града.

Украјински министар одбране Алексиј Резников изјавио је да наводно процурели докуменати Пентагона садрже мешавину истинитих и лажних информација.

Према његовим речима, истините информације у документима више нису релевантне за Украјину.

''Очигледно је да ће цурење информација користити Русији и њеним присталицама'', рекао Резников.

(Ројтерс, Блумберг)

Тајни обавештајни документ до којег је дошао Њујорк тајмс, а који је био међу онима који су процурили на интернет, описују четири могућа сценарија о окончању сукоба у Украјини.

Хипотетички сценарији укључују смрт председника Русије Владимира Путина, као и председника Украјине Володимира Зеленског, смену руководства у Оружаним снагама Русије и украјински удар на Кремљ.

У документу се наводи да ће рат највероватније бити дуготрајан, као и да би сваки сценарио потенцијално могао да доведе до ескалације у Украјини, договореног окончања сукоба или да нема суштинског утицаја на ток рата.

Њујоршки дневник пише и да је документ типичан је продукт обавештајних агенција, осмишљен да помогне војним официрима и креаторима политике да размотре могуће исходе великих догађаја, у процени сопствених могућности. 

Амерички званичници су одбили да кажу да ли је документ оригиналан, али нису оспорили његову аутентичност.

(Танјуг)

Изјаве Велике Британије о плановима за снабдевање Украјине гранатама са осиромашеним уранијумом представљају озбиљну претњу, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова. 

Истакла је да Лондон неће избећи одговорност у случају таквих испорука. 

"Изјаве Британије о спремности да испоручи Украјини муницију са осиромашеним уранијумом су заиста озбиљна претња, и за народ Украјине... Овог пута се неће извући са овом криминалном активношћу", поручила је Захарова на брифингу, пренео је Тас.

(Танјуг)

Руско министарство одбране саопштило је у да су њене снаге напале резервне јединице украјинске војске покушавајући да се пробију до Бахмута, пренео је Интерфакс.

Како се додаје, плаћеници паравојне групе Вагнер заузели су још три блока зграда у граду на истоку Украјине, јавиле су руске новинске агенције.

(Reuters)

Украјина је упоредила Русију са Исламском државом, након што се на интернету појавио видео-снимак на којем се, како тврди Кијев, виде руски војници који ножем одсецају главу украјинском заробљенику.

Ројтерс није могао одмах да провери аутентичност или порекло снимка који је подељен на друштвеним мрежама, а на којем се види како мушкарац у униформи одсеца главу човеку који носи жуту траку на руци коју користе украјински војници.

"Постоји нешто што нико на свету не може да игнорише: како лако ове звери убијају", рекао је украјински председник Володимир Зеленски у видео-поруци.

"За све ће постојати законска одговорност. Пораз терора је неопходан."

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба написао је на Твитеру да је апсурдно да Русија, која је, како је рекао, гора од Исламске државе, председава Савету безбедности УН.

Милитанти из Исламске државе у Ираку и Сирији били су озлоглашени по објављивању видео-снимака одрубљивања глава заробљеницима када су контролисали делове тих земаља од 2014. до 2017.

Украјинска безбедносна агенција саопштила је да је покренула истрагу о сумњи за ратни злочин због снимка.

(Reuters)

Заменик министра спољних послова Сергеј Рјапков рекао је да америчко проглашење новинара Волстрит џорнала Ивана Гершковича као "погрешно притвореног" не значи ништа Русији и да неће променити приступ том случају, преноси Ројтерс, позивајући се на руску новинску агенцију Тас.

Рјапков је навео да Русија тренутно разматра да америчким дипломатама одобри конзуларни приступ Гершковичу, који је до сада имао само минималан контакт са својим правним тимом од његовог хапшења пре две недеље.

"Нећемо толерисати било какве покушаје притиска на нас и није важно какав статус дају овој особи у Вашингтону. Деловаћемо у складу са сопственим унутрашњим потребама, нормама и законима који важе у овој ситуацији, и ништа више", рекао је Рјапков.

Бајден је у уторак телефоном разговарао са породицом ухапшеног новинара и рекао да Вашингтон чини "све што је у његовој моћи" да обезбеди његово ослобађање.

Гершкович је први амерички извештач који је затворен у Русији због оптужби за шпијунажу од краја Хладног рата.

Московски суд ће следеће недеље саслушати жалбу Гершковичевог правног тима на одлуку о притвору до 29. маја.

(Reuters, theguardian.com)

Министарство спољних послова Индије саопштило је да је Украјина затражила више лекова и медицинске опреме и да је позвала индијске компаније да помогну у обнови земље погођене инвазијом Русије.

Кијев је захтев упутио током четвородневне посете првог заменика министра спољних послова Емине Џапарове Индији.

Индија је послала хуманитарну помоћ Украјини од почетка рата, укључујући лекове и медицинску опрему.

Званични став Индије о рату је да се нађе дипломатско решење, док се коментари премијера Нарендре Модија виде као благо критичнији према руском председнику Владимиру Путин када му је у септембру рекао да сада није "ера рата".

Џапарова је новинарима рекла да Украјина жели да Индија буде више укључена у решавање сукоба и да се Украјина радује што ће Модија дочекати у Кијеву "једног дана".

Будући да Индија тренутно председава Групи 20, Џапарова је истакла да Украјина очекује од Индије да позове украјинске званичнике на самит те организације који ће се одржати у септембру у Њу Делхију.

Володимир Зеленски жели да се обрати учесницима скупа, као што је то урадио путем видео-линка током последњег самита Г20 у Индонезији.

(Reuters)

Јужна Кореја је прошлог месеца постигла споразум о "позајмици" Сједињеним Државама 500.000 артиљеријских гранатa калибра 155 милиметара, што би Вашингтону могло да пружи већу флексибилност у снабдевању Украјине муницијом, објавио је у среду тамошњи лист.

Лист Донга Илбо цитира неименоване владине изворе који су рекли да је Јужна Кореја одлучила да "позајми" муницију уместо да прода, како би минимизирала могућност употребе јужнокорејске гранате у сукобу у Украјини.

Речено је да ће гранате првенствено користити САД за попуну својих залиха.

Пошто је прошле године купила 100.000 таквих граната, америчка влада је у фебруару тражила да купи исту количину или више, али је јужнокорејска влада тражила други начин за снабдевање муницијом.

"Одлучили смо да значајно повећамо количину граната, али користимо метод изнајмљивања, након што смо истражили како да одговоримо на захтев савезника у доброј вери, држећи се принципа Владе да се Украјини не испоручује оружје“, неименовани цитиран је извор.

И Сеул и Вашингтон су потврдили да преговарају о споразуму о испоруци артиљеријске муниције, али није било званичне речи о томе да ли је споразум финализован.

Министарство одбране Јужне Кореје саопштило је да савезници истражују начине да подрже Украјину у одбрани њене слободе, али је одбило да потврди конкретне разговоре.

Амерички Стејт департмент није одмах дао коментар.

Министар спољних послова Парк Јин рекао је новинарима да не може да потврди новински извештај, али је додао да став Владе против пружања смртоносне помоћи Украјини остаје непромењен.

Извештај је уследио након што су процурили високоповерљиви амерички војни документи који су истакли потешкоће Јужне Кореје због притисака западних савезника.

Иако је Сеул кључни савезник САД и главни произвођач артиљеријске муниције, настоји да избегне погоршање односа са Русијом у светлу економских веза и утицаја Москве на Северну Кореју.

Јужнокорејски председник Јун Сук Јул, који ће током априла посетити Вашингтон, рекао је да Сеул неће слати оружје Украјини и да ће уместо тога проширити хуманитарну помоћ.

(Reuters)

Амерички министар одбране Лојд Остин рекао је да ће САД истражити недавно наводно цурење поверљивих докумената док се не пронађе извор.

"Наставићемо да истражујемо и окрећемо сваки камен све док не пронађемо извор овога и не утврдимо обим“, рекао је Остин на конференцији за новинаре у Стејт департменту.

Истражитељи раде на утврђивању која је особа или група могла имати способност и мотивацију да објави обавештајне извештаје.

Цурење би могло бити најштетније објављивање информација по Вашингтон од објављивања хиљада докумената на Викиликсу 2013. године.

Миланси Харис, заменица америчког министра одбране за обавештајне и безбедносне послове, предводи истрагу Пентагона како би проценио потенцијални утицај процурелих докумената, рекао је неименовани амерички званичник Ројтерсу.

Неке од најосетљивијих информација се наводно односе на војне способности и недостатке Украјине, а један документ помиње мали број западних специјалних снага у земљи.

Министарство правде САД покренуло је кривичну истрагу због обелодањивања докумената.

(Reuters)