Кијевско-печерска лавра – спор око објекта са Унескове листе

Уз помоћ полиције, украјинска Комисија националног комплекса успела је да уђе у манастир, али због противљења верника не и да заврши попис имовине. Кијев је очекивао да ће имовину и манастир више стотина свештеника и монаха напустити у поноћ. То је био захтев званичног Кијева након што монаштву није обновљен уговор о закупу из 2013. године. Манастирски комплекс је у власништву државе и украјинска влада одређује ко може да га користи.

"Зато вам тражим да браните нашу светињу од пустошења. Јер они то раде као и 1917. године што је рађено, јер се на тај начин понашају бандити. Избацују нас из Трапезне лавре и Успенске катедрале коју смо ми реконструисали, а сада су бацили око и на пећине односно катакомбе у Лаври", рекао је митрополит Павел Лебед, намесник Кијевско-печерске лавре.

Шефица комисије Министарства културе и информисања Украјине Маријана Томина каже да су дошли с комисијом да уђу у зграду број 111 да почну процедуру. "Али како можете да видите, људи певају и моле се овде и из нејасних разлога зграда је блокирана, утврдићемо од стране кога. Пописаћемо ове чињенице и наставити процедуру", каже Томина.

Украјинска влада претходно је монахе оптужила да сарађују с руском државом иако је након почекта рата та црква потврдила своју ширу независност од Москве, уклонивши и име Московска патријаршија са објеката у Украјини. Поглавар Украјинске православне цркве митрополит Онуфрије неколико пута је покушавао да разјасни ствар с председником Володимиром Зеленским, али без успеха.

"Прича се о томе да би могле да постоје паралелне заједнице и Православна црква Украјине и друга Украјинска православна црква, али без данашњег руководства јер су они под санкцијама украјинске владе и проруски оријентисани. У тренутним околностима када смо нападнути, то није питање верских слобода већ државне безбедности. Такође, било је приче о компромису односно монашкој заједници под Васељенским патријархатом, јер је пре него што је припала Московском партијархату, Кијевска митрополија била самоупоравни манастир под Васељенским патријархатом. Постоје опције, али садашње руководство лавре их одбија, ово је била последња кап када је влада донела ту одлуку", рекао је Анатолиј Бабински, историчар Католичког универзитета у Лавову.

Уколико свештеници и монаси напусте Лавру, питање је хоће ли се уместо њих уселити Православна црква Украјине. Цариградски патријарх Вартоломеј и пре више од четири године доделио је тој верској заједници "аутокефалност", а од тада су је признале свега четири мање православне цркве.

Украјинска православна црква је, подсећају у Српској православној цркви, једина канонска и законита православна црква и највећа верска организација у Украјини. Протеривање монаха виде као државни терор над црквом с циљем брисање историјског памћења и свих трагова изворног православља у тој земљи.

"Лавра је сама по себи већ била узета од стране расколничке православне цркве кијевског патријарха, како је то велики комплекс, један део преко пута лавре су контролисали раније, а музејски комплекс је контролисала држава. Не верујем да ће се након притиска део монаштва опаметити и приступити тој расколничкој цркви, не верујем да је то реално и могуће решење", каже историчар Католичког универзитета у Лавову Анатолиј Бабински.

Кијевско-печерска лавра је комплекс манастира са око 140 објеката. Тај манастир најзначајнија је православна светиња у Украјини, а од 1990. налази се на Унесковој листи светске културне баштине. Кијевско-печерску лавру сматрају извором монашке традиције руске земље. Из 11. века, када је Лавра основана, потиче и државни мит и данашње Украјине, и данашње Русије.