Животић о Путиновим најавама: Нуклеарно оружје је симбол и психолошка категорија

Најаву Москве да ће у Белорусији распоредити нуклеарно наоружање Запад оцењује као покушај застрашивања. Кијев захтева хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација, тврдећи да је Минск постао нуклеарни талац Русије, док Пентагон уверава да нема назнака да се Москва спрема да употреби нуклеарно оружје.

Професор Александар Животић са Филозофоског факултета каже за РТС да је Путинова најава акт који представља резултат постојеће ситуације.

"Ово је тренутак који је врло специфичан, пре свега по Русију, ако узмемо у обзир какво је тренутно стање на фронту", истиче професор Животић.

Каже да је зимска офанзива дала најблаже речено мршаве резултате и да се већ најављује украјинска контраофанзива.

На питање да ли је Крим црвена линија за Москву, Животић истиче да је Москва најављивала много црвених линија.

"Било је доста одустајања. Крим свакако јесте важно место и јесте упориште које ће Русија бранити максималним средствима, а видећемо докле је спремна у томе да иде", каже професор Животић.

Истиче да још увек није познато како ће изгледати будућа украјинска офанзива и како је замишљена.

"Видимо да се снаге за то припремају. Амерички начелник генералштаба је говорио о три групације јачине од по 20.000 људи наоружаних и организованих по западним принципима. Доступне информације говоре да је једна командно-штабна игра у Рамштајну одржана, где су проиграване различите варијанте те офанзиве", наводи Животић.

Каже да је јасно да је сада Москва на потезу и да мора да да одређени одговор.

"Ситуација опасна из више разлога"

Председник Русије Владимир Путин каже да Русија не ради ништа што НАТО већ не ради у државама савезницама, а професор Животић истиче да је истина да је америчко нуклеарно наоружање је на простору Европе присутно дуги низ година.

"Русија се релативно скоро повукла из постојућег споразума. Он је пре свега био везан за стратешке нуклеарне снаге, ту се није говорило о тактичком нуклеарном наоружању, међутим, ако узмемо у обзир читав амбијент, јасно је да је све што се дешава управо на фону тих догађаја", објашњава Животић.

Путин је распоређивање нуклеарног наоружања најавио на позив председника Белорусије Лукашенка, па се праве паралеле са кубанском кризом, када су Совјети на позив Кубе распоредили нуклеарно оружје.

Професор Животић каже да историја не може да се понови, али да постоје одређене сличности.

"Чињеница је да смо први пут после кубанске кризе имали прошле јесени први помен и прво звецкање нуклеарним оружјем од стране Москве. Ситуација је свакако опасна из више разлога. Сада је много већи улог у игри, много су већи потенцијали и много је више самог нуклеарног наоружања", истиче Животић.

Наводи да су постојали многи џентлменски споразуми између сукобљених страна да се нуклеарно наоружање не употребљава и не помиње, али наглашава да су те линије одавно пређене и да има озбиљних разлога за страх.

"Геополитичка игра добија на интензитету"

Истиче да нуклеарно наоружање није ствар само наоружања, већ је пре свега симбол и психолошка категорија.

"На овој великој шаховској табли на којој се води глобална игра, нуклеарно наоружање има своју улогу. Ако узмете у обзир да је оно направљено да се не употреби и утиче на другу страну или да се употреби једном, онда је јасно колике су размере читавог проблема", наглашава професор Животић.

Каже да се ситуација убрзано мења у последњим данима и да геополитичка игра добија на интензитету.

"Ствари се мењају пре свега на линији односа САД и Кине. Руско-кинески односи такође добијају нову динамику, а ту је и Европска унија која такође на фону америчке трасира своју политику према Кини. На економском нивоу видимо да се производња делимично враћа у Европу, делом у САД, делом на север Африке", објашњава професор Животић.