субота, 11.03.2023, 05:55 -> 08:12
Извор: РТС
Рат у Украјини – 381. дан. Најтеже је и даље на истоку земље. Експлозије одјекују у Мелитопољу, а гранатиран је и Херсон, наводе тамошњи званичници. Руске снаге погодиле су и инфраструктуру у Запорожју. Председник Украјине Володимир Зеленски размотрио је петицију за преименовање Русије у Московију. Са друге стране, Русија је затражила од Савета безбедности Уједињених нација састанак о "русофобији у Украјини и на Западу".
Експлозије у Мелитопољу, гранатиран Херсон, бомбардовано Запорожје
Према писању Кијев индепендента, у руским ракетним нападима погођена је "критична инфраструктура" у Запорожју.
Према наводима администрације ове области, напад је највероватније изведен из ракетних система С-300.
(Guardian)
Шеф украјинске дипломатије Дмиро Кулеба одбацио је наводе да је експлозије на гасоводу Северни ток извела проукрајинска група. Кулеба је рекао и да такве инсинуације наносе много штете и бацају сенку на Украјину.
Њујорк тaјмс је 7. марта објавио да је проукрајинска група извела напад на гасовод, позивајући се на неименоване америчке званичнике.
Немачки лист Цајт објавио је да је напад извео тим који је чинило пет мушкараца и једна жена, помоћу јахте која је у власништву два Украјинца, а регистрована је у Пољској.
(Guardian)
Регионални начелник Олександр Прокудин рекао је да су три цивила страдала у гранатирању Херсона, који се налази на југу Украјине. Навео је и да је једна особа страдала у Доњецку.
Прокудин је рекао да су оштећени аутомобил и неколико аутобуса.
Украјина је у новембру повратила контролу над Херсоном, након осам месеци колико је овај град био под руском контролом.
(Reuters)
Више од десет експлозија одјекнуло је у Мелитопољу у Запорошкој области, граду који је под руском контролом, саопштио је градоначелник Иван Федоров.
Федоров је на Телеграму саопштио да су становници пријавили да се чују јаке експлозије на северу града, као и да се информације још проверавају.
(Укринформ)
Председник Украјине Володимир Зеленски размотрио је електронску петицију, чији аутори предлажу да Русија буде званично преименована у "Московију", термин "руски" замењен термином "московски", а "Руска Федерација" са "Московска Федерација".
Зеленски је навео да је затражио од премијера Дениса Шмигаља да то питање буде свеобухватно разрађено заједно са научним институцијама, преноси Украјинска правда.
Председник Украјине је указао да питање покренуто у петицији захтева пажљиво проучавање у историјском и културолошком контексту, узимајући у обзир могуће међународноправне последице.
Електронску петицију је потписало више од 25.000 грађана, а у њој се наводи да је "историјски назив Русије Московија".
Аутори петиције тврде да "Русија постоји само 301 годину" – од 22. октобра 1721. године, када је, како наводе, "цар Петар I прогласио Московско царство Руском империјом".
(Танјуг)
Турска је овог месеца нагло зауставила транзит санкционисане робе у Русију зато што Европска унија и САД врше притисак на савезнике да подрже мере уведене Москви због рата у Украјини.
Влада је наложила обуставу транзита такве робе преко Турске од 1. марта у складу са санкцијама, рекао је високи турски званичник, који је желео да остане анониман, пренео је Блумберг.
"Систем царињења терета у Турској једноставно је престао да функционише", навела је Екатерина Лазуткина, сувласница компаније "Вендор карго" за отпрему од врата до врата, царињење и општу шпедицију са седиштем у Москви, која послује у Турској.
Царински систем сада блокира робу намењену Русији, рекла је Лазуткина.
Турска је током прошле године постала једно од уточишта руских богаташа и центар за набавку добара, захваљујући личном односу Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана.
(Танјуг)
Рат у Украјини ушао је у 380. дан. Најтеже борбе се воде на истоку земље, а остатак се опоравља од ракетних напада на електроенергетске објекте.
Украјински председник Володимир Зеленски разговарао је у Kијеву са премијерком Финске Саном Марин о питањима одбране и безбедности, обнављању Украјине, санкцијама против Руске Федерације, позивању Русије на одговорност и о формули мира.
Премијерка Финске Сана Марин је током посете Кијеву навела да је та земља за војну помоћ Украјини досад издвојила 750 милиона евра и да припрема нови пакет помоћи. Зеленски је изразио захвалност Финској на војној помоћи Украјини и изразио уверење да ће две земље наставити да јачају сарадњу.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да је разговор са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном на маргинама прошлонедељног састанка министара спољних послова Г20 у Индији био "конструктиван“, али да није чуо ништа ново са америчке стране.
Европска унија би ускоро могла да допуни фонд за куповину оружја за Украјину до 3,5 милијарди евра, изјавио је високи званичник Уније. Према плану који је сачинио високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, државе чланице Уније би добиле финансијске подстицаје у вредности од милијарду евра да пошаљу још артиљеријске муниције у Kијев, док би још милијарду евра финансирало заједничку набавку нових ракета.
Влада Швајцарске саопштила је да неће променити своју дугогодишњу политику забране трансфера оружја швајцарске производње у трећу земљу упркос растућем притиску за извоз у Украјину.
Русија је затражила од Савета безбедности Уједињених нација да сазове за 14. март састанак на тему русофобије као фактора који омета решење украјинске кризе, изјавио је данас први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански. Написао је на Телеграму да би "на састанку требало да се говори о русофобији и у Украјини и на Западу".
Коментари