Колико је рат утицао на односе Београда са Кијевом и Москвом

Када је реч о кинеској платформи за окончање руско-украјинског сукоба, председник Зеленски најпре је поздравио кинеску иницијативу и позвао кинеског председника Си Ђипинга о чему се званични Пекинг још није огласио, али је став његовог саветника Михаила Подољака на трагу изјаве коју је дао председник САД Џозеф Бајден – да он није рационалан.

Када је реч о ставу Украјине према позицији Србије о рату у Украјини чули смо га у украјинском Министарству спољних послова, где поздрављају позиве Брисела да Србија усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, и кажу да би осуда из Србије према агресији Русије могла да буде гласнија.

Србија је и на почетку рата и на годишњицу од почетка рата у УН гласала за резолуције којима се осуђује агресија Русије.

"Украјина је под руском агресијом од 2014. године. Пре годину дана Русија је започела потпуну инвазију, нападима на целу Украјину и од тада, Украјина плаћа још већу цену за своју слободу и постојање. Украјина је предложила мировни план, јер верујемо да сваки рат има дипломатско решење. Зато је председник Зеленски у новембру прошле године објавио мировну платформу од десет тачака, која би обезбедила праведни и трајни мир. Док разговарамо, у Кијеву се оглашава сирена да упозори да Русија напада наш главни град. Мир би требало да се постигне, али за сада не видимо да је Русија спремна за то", каже за РТС портпарол Министарства спољних послова Украјине Олег Николенко.

Када је реч о посредовању какво је у почетку покушавала Турска, Николенко каже да можете да имате и најбољег преговарача, али да Русија не жели још да преговара.

"Турска је партнер Украјине. Имамо сарадњу у многим областима, али можете да пронађете најбољег преговарача на свету, али проблем је што Русија не жели да преговара о миру. Турска је играла главну улогу у преговорима о извозу жита из украјинских лука на светско тржиште у Азију, Африку и надамо се да ће Турска и УН осигурати обнову тог договора", наводи Николенко.

Украјина скептична када је реч о наставку договора о извозу жита

Украјина је скептична и када је реч о наставку договора о извозу жита, који истиче средином марта.

"Русија је недавно изразила сумње у обнову иницијативе и сада је подривају. Веома компликована инспекција пловила се одвија у Босфорском мореузу, претходних месеци. Велики број бродова чека инспекцију руске стране, више од 150 возила. Ако нас питате, ми смо заинтересовани за обнову уговора. Украјина је увек била гарант сигурности снабдевања храном у свету и ми осећамо одговорност и знамо да многе државе зависе од нашег жита, нарочито у Африци. Зато желимо да тај коридор настави да функционише", објашњава портпарол украјинског министарства спољних послова.

Које би украјинске луке у том случају бил  укључене још се преговара.

"О томе се разговара, желимо да повећамо број лука, да проширимо обим производа. Наравно, то би било веома значајно за нас, јер Русија циља нашу инфраструктуру, фабрике, што наноси велику штету нашој економији", каже Николенко.

Истиче да Украјина не одступа од подршке територијалном интегритету Србије, када је реч о Косову и Метохији.

"Један од стубова спољне политике Украјине је поштовање територијалног интегритета држава, када је реч о Косову, као и о било ком другом делу света, важи исти принцип. Поштујемо територијални интегритет увек, укључујући и Србију", рекао је за РТС Олег Николенко.

У фокусу Москве десети пакет санкција ЕУ

У фокусу Москве данас је десети пакет санкција ЕУ и анализира се на кога би и на који начин оне све могле да утичу. Када је реч о наводима који стижу из Кијева да је Русија остала без ракета и да их не производи, то је данас демантовао заменик председника савета за националну безбедност Димитри Медведев.

Медведев је дао интервју за часопис Национална одбрана и рекао да је Русија повећала производњу оружја. Тврди и да ће користити нове технологије и да ће их унапређивати током производње наоружања.

Руско министарство спољних послова демантовало је и да је дошло до тајних преговора између Русије и Украјине у Женеви.

Навели су да се Швајцарска придружила увођењу санкција Русији и на тај начин изгубила неутралност и буде преговарач у једном таквом процесу.

Како ће се свет односити према руским интересима и да нема међусобног поверења, за истраживаче у Москви било је јасно још 2008. године. Након рата у Грузији, подсећају, свега неколико земаља признало је независност Јужне Осетије и Абхазије. Такав однос видели су и у случају Крима.

"У исто време, проблем је непостојање споразума између Русије и НАТО-а и Европске уније. Неповерење и политика погрешног тумачења одлука Русије од стране западних земаља говори да би у свакој ситуацији отвореног војног конфликта Запад заузео антируски став. Током ове специјалне операције видимо недостатак стратегијске комуникације, а оно што није очекивано јесте апсолутни прекид експертске комуникације. Пре ових догађаја смо увек имали експертске преговоре на другом колосеку. После 24. фебруара 2022. немамо никакво дељење информација између нашег руског и евроатланског света. То је разлог који доводи до неразумевања и наставка конфликта који је више од руско-украјинског конфликта", каже за РТС Полина Соколова са Института за економска и политичка истраживања "РАНУ".

Сукоби у Украјини убрзали су и притиске око Косова и Метохије, примећује се и у Москви. Такво убрзање оцењују, не видимо први пут.

"Приметили сам то убрзање чак и након 2014. године, јер смо и тада видели намере за брзи улазак Косова и Босне и Херцеговине у НАТО. У Босни је то имало последице, јер је унутрашња криза покренута тим НАТО питањем. На Косову је убрзање ка НАТО-у и ЕУ помогнуто од евроатланских земаља и спонзора косовске независности и то је био кључ за сва брза решења. Како ја то видим, убрзање које је почело 2014. готово је добило завршетак 2018. године када је приступ био готово потписан, ми из Москве видимо да је само европско колебање довело до стопирања тог плана. Сада видимо убрзање за које мислим да ће се завршити потписивањем споразума, а да ће формула бити статусно неутрална за Београд, јер је тако брза промена за Београд незамислива", објашњава Соколова.

Српско-руске односе, објашњавају, већ успоравају неке санкције.

"Србија је већ увела неке санкције. Разумемо географију Србије и стратешко опредељење ка Унији и то обавезује Србију да примењује неке санкције, а да их не објављује. Ми смо приметили неке које се односе на енергенте, војну сарадњу. Сарадњу две земље која је сада мало суспендована и мислим да ће све више санкција бити прихваћено од стране Београда, али се надам да то неће утицати на руску политику према Косову, јер што се Русије тиче неки морални ставови надјачавају чак и међународне законе", истиче Соколова.

До сада је Европска унија увела Русији десет пакета санкција. Оне се односе на руске званичнике, компаније, њихове сараднике, али и грађане.