Четвртком у 9: Русија и Украјина - година прође, рат никад
Тачно годину дана прошло је од дана који је променио свет. И годину дана касније нису сасвим јасни циљеви руског председника Путина, није јасно докле је спреман да иде колективни Запад и да ли ће Украјина да остане усамљена жртва. Да ли је овим ратом дефинитивно повучена нова граница Истока и Запада? Да ли Русија дефинитивно бира Исток? Да ли је Атлантик све ужи а граница између Русије и Кине све шира? И да ли би долазак председника Сија у Москву могао да донесе одлучујућу превагу. Напослетку, да ли је ово прва годишњица необјављеног Трећег светског рата?
Ноћас у 4.30 навршава се тачно годину дана откако је председник Русије прогласио почетак специјалне војне операције у Украјини.
Бошко Јакшић, новинар и спољнополитички коментатор, сматра да се Владимир Путин у старту прерачунао у многим ставкама.
"У политичком, економском, етичком, чисто војном смислу, могло би се рећи да се Путин прерачунао у многим ставкама. Сетимо се тенковске колоне која је послата на Кијев, па није ушла, него је опозвана, обећање денацификације режима у Кијеву, а Зеленски и даље удобно седи, истини за вољу, у бункеру, али је и даље на власти. Било је очекивања да ће украјински народ руски народ дочекати цвећем, а дочекао га је неочекивано снажним отпором", навео је Јакшић.
Указује и да је Русији ускраћено лукративно енергетско тржиште које Москва не може да надокнади ни Кином ни Индијом. "Може јефтиније да продаје енергенте, али са Истока не може да добије технологију потребну руском развоју", рекао је Јакшић.
Када је реч о војним успесима, Русија је у првим недељама рата освојила око 20 одсто украјинске територије, а сада тај проценат износи испод 17 одсто, што је и даље огроман део територије Украјине.
"Јасно је у говорима Путина и Бајдена да нас очекује продужетак рата, нико не може да добије одлучујућу превагу и победи, ово је рат у коме нема ни победника ни пораженог, уз огромног губитника, а то је Украјина", навео је Јакшић.
"Европска унија међу највећим губитницима"
Ђорђе Вукадиновић, филозоф и политички аналитичар, каже да је Русија рачунала на пуч у Кијеву, који се није догодио, што је довело до лавине других последица. С друге стране, није ни све онакво како Запад представља.
"То што се говори да нигде руски тенкови нису дочекани са цвећем говорио о снази западне медијске пропаганде. Имали смо гласине, лажи и глупости о томе како се Русија распада, да Путин умире, и Шојгу, да привреда клеца под санкцијама", наводи Вукадиновић.
Овај рат је, сматра, показао сву беду и слабост ЕУ која је себе видела као велику силу.
"Запад се преварио, ако су Путин и Русија погрешно проценили отпор, расположење грађана, Запад се преварио мислећи да ће санкције сломити Русију, да ће доћи до унутрашњих напетости, неког пуча против Путина", рекао је Вукадиновић.
Он истиче и да се показало да Запад није свет, већ једна његова страна, додуше моћна. Многи важни светски актери нису подржали санкције, попут Индије, Кине, Јужне Африке, Индонезије, због чега није постигнут и већи ефекат санкција, навео је овај политички аналитичар.
Рат се захуктава
Милан Игрутиновић, историчар и научни саветник Института за европске студије, указује на стање на терену и стабилизацију линије фронта од 1000 километара. Не ратује само професионална војска, већ је на обе стране била и мобилизација, додуше зантно већа на украјинској старни.
Игрутиновић истиче и значај војне помоћи коју Украјина добија са Запада, док Русија упошљава своју војну индустрију да ради у три смене.
Предраг Рајић, посебни саветник потпредседника Владе Милоша Вучевића, страхује да нас чека још суровији и крвавији наставак рата.
"Плашим се да нас тек чека ескалација рата, да ће он бити још суровији и крвавији. Тешко је о томе говорити, али дефинитивно је ово најкрвавији рат на тлу Европе од 1945. на овамо, превазишао је и тзв. ратове за југословенско наслеђе", рекао је Рајић.
Рајић наводи и да је тешко прогнозирати развој ситуације јер располажемо полуинформацијама и полуистинама.
"Имамо шум информација са обе стране, мој утисак је да има највише плуинформација и полуистина, има и очигледних истина, али највише је полуистина и када уђете у ту маглу где ништа није истина, али све је могуће да је истина, тешко је доносити закључке", рекао је Рајић.
Говорећи о политици Србије, истиче да је реч о доследној политици која се држи Повеље УН и неповредивости граница, при чему су нама и Украјина и Русија пријатељске земље које нису признале независност Косова.
Оно што нас очекује је руска пролећна офанзива и борба за освајање територије са обе стране, сматрају политички аналитичари који су сагласни да смо ближи почетку рата, него његовом крају.
У видео снимку можете погледати целу емисију Четвртком у 9 и укључења репортера РТС-а из Кијева и Москве.
Коментари