Уочи годишњице, РТС у Кијеву и Москви: Не назире се крај асиметричног рата

Деца у главном граду Украјине ове недеље не иду у школу и наставу слушају онлајн.

У претходном периоду било је доста прекида у снабдевању електричном енергијом због гранатирања цивилне инфраструктуре, али су и оне превазиђене уз помоћ агрегата, па тако и када дође до прекида у напајању, то траје свега неколико минута. Кијев се због тога зове и градом агрегата, јавља извештач РТС-а из главног града Украјине.

Град је жив, има много возила, а у Кијеву борави и шпански премијер Педро Санчез, који ће разговарати са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Уочи годишњице рата, Украјина је земља у којој је хиљаде људи погинуло, а милиони су расељени или су у избеглиштву. Петина њене територије је под контролом руских снага, а 30 одсто економије је уништено.

Професор Капотињенко: Ово је асиметрични конфликт на много нивоа

Професор међународних односа Николај Капотињенко у разговору за РТС каже да се овај конфликт посматра као одмеравање Русије и Запада, као и да је реч о асиметричном сукобу.

"Ово је асиметрични конфликт на много нивоа. На нивоу украјинске одбране од руске инвазије – две војске имају неупоредиве војне капацитете. Пре рата, руски војни потенцијал је био 10 пута већи него украјински. Асиметричан је и по томе што само једна страна може да бомбардује градове и инфраструктуру друге. Асиметричан је и ако га посматрате глобално, са нивоа међународног поретка. То је велики изазов за Запад", каже Капотињенко.

Подршка Запада је, додаје, кључна за отпор Украјине. 

"Обим и темпо подршке је огроман, нико то није очекивао пре рата. САД и земље ЕУ су готово изједначили украјинска издвајања за војску са руским. Издвајања Русије за војску су пре рата била око 60 милијарди долара, а украјинска мања од шест милијарди – десет пута мања. Али током 2022. добили смо помоћ у износу готово једнаком издвајањима Русије", наводи украјински професор.

Поруку америчког председника у Варшави да будућност света зависи од одлука НАТО савезница у наредних пет година, у Кијеву виде као назнаку да улазимо у период озбиљне дестабилизације у коме би архитектура међународне безбедности могла да буде озбиљно нарушена или уништена.

"Кина не може да подржи Русију у потпуности, јер Русија води неправедни и агресивни рат, а то је против велике стратегије Кине – заштите суверенитета, интегритета, немешања. Али Кина не може ни да дозволи да Русија изгуби овај рат, јер је Русија њен стратешки партнер у креирању мултиполарног света. Зато не очекујем да кинеска иницијатива буде значајан ослонац, јер овај конфликт није спреман за посредовање. Нарочито не по кинеским условима и зато што Украјина не прихвата решења која подразумевају одустајање од делова територије", објашњава професор међународних односа.

Када је реч о условима које би Украјина прихватила, Капотињенко каже да украјинска влада и председник, као и већина политичких партија, заузимају резолутну позицију, коју подржава велика већина Украјинаца.

Највећи проблем је што је рат екстремно скуп, па ако потраје, каже, највећу цену ће платити Украјина, али не верује да ће се украјинска позиција мењати у догледно време.

У Москви се обележава Дан бранилаца отаџбине

У Москви се не обележава годишњица нити има догађаја који се тичу саме годишњице, али је Москва свакако у знаку великог празника Дана бранилаца отаџбине. Тај празник је објединио и захвалност коју руски званичници истичу својим војницима који се боре на фронту.

То је празник који постоји од 1922. године и који се раније обележавао као празник руске Црвене армије. На овај дан се честита свима који су било када и на било који начин учествовали у рату на страни Русије.

Обележавање овог празника почело је још јуче на великом скупу на московском стадиону када се обратио и руски председник Владимир Путин и захвалио свима који учествују, а осим тога се празник обележава на више локација и у Москви и у другим градовима.

Различите амбасаде упозоравају своје грађане да не учествују на тим скуповима, а повећане су и мере безбедности због могућих покушаја напада.

Руски званичници упозоравају да би могло да дође до режираних инцидената посебно у области између Молдавије и Украјине, где би се провокатори преобукли у руску униформу. И званична Москва и њени званичници тврде да се Русија годинама налази под притиском Запада, пре свега Вашингтона.

"Мислим да у тренутној ситуацији САД покушавају да искористе ову значајну кризу у Украјини и конфликт унутар Украјине како би имали дуготрајан инструмент притиска на Русију, како би одвојили Русију од ЕУ економски и како би концентрисали моћ и утицај Вашингтона на друге земље чланице НАТО-а. Мислим да САД покушавају да мотивишу своје европске савезнике да се фокусирају на економску, политичку и војну борбу против Русије. То је један од најзначајнијих циљева Вашингтона, не само у претходних осам година већ током много дужег периода", каже за РТС директор Института за светску економију и међународне односе "Примаков" професор Фјодор Војтоловски.