Таковска 10: Обрачун Русије и САД – рат исцрпљивања преко украјинских леђа
Ово може бити рат исцрпљивања, сагласили су се у Таковској 10 новинар и дипломата Драган Бисенић, историчар Александар Животић и економиста Горан Николић говорећи о скоро годину дана сукоба у Украјини. Бисенић указује да говор Владимира Путина представља платформу за такав сукоб и каже да се у обраћању Џозефа Бајдена у Варшави можда крије порука Москви о могућим преговорима. Животић истиче да је најважнија руска порука суспензија СТАРТ-а и објашњава да ли то значи стицање услова за нуклеарни рат. Гас се "превише потенцира", нешто друго је спречило колапс руске привреде, напомиње Николић.
У петак се навршава годину дана од напада војске Русије на Украјину. На почетку се чинило да ће Русија напад окончати за неколико недеља и то уласком у Кијев. Годину дана касније може се рећи да се ратна срећа наизменично мењала, а да се крај рата више ни не назире, као што нема озбиљних дипломатских преговора. Истовремено, нити се Европа смрзавала без руских енергената нити је руска привреда поклекла под санкцијама.
Новинар и дипломата Драган Бисенић каже да се не може рећи да су Русија и Сједињене Америчке Државе директно у рату, али јесу у посредном сукобу.
Указао је да посета Бајдена Кијеву и Варшави ипак није била изненадна и ненајављена. "Већ је било јасно да кад дође у Варшаву, да ће отићи до Кијева и само се разговарало на који начин", каже Бисенић.
"Свота коју САД дају је мала, можда је то порука Москви"
Бисенић је приметио да оно што је ново, и што може да се симболички прочита, јесте порука која може да се види из помоћи САД од 500 милиона долара.
"То није велика свота. Када султан иде у посету код неког свог вазала, ако је он у рату, он носи читаве бисаге злата, али свота од 500 милиона долара за америчке оквире није велика", сматра Бисенић.
Да је та свота била милијарду или више, додаје, могло би да се каже да је порука - наставите даље да се борите, а свота од 500 милиона је заправо на неки начин опрезна понуда, која не говори да ће им дати авионе и све што траже.
"То је била можда извесна порука Москви да може да се о нечему разговара", оцењује Бисенић.
Да ли је руска суспензија СТАРТ-а води у нуклеарни рат
Када реч о обраћању председника Русије Владимира Путина, историчар Александар Животић указује да се не ради о истом типу говора као у Варшави, који је трајао 15 или 20 минута и који је био прилагођен ситуацији.
"Мени најзначајнија порука везана је за споразум СТАРТ и за привремену руску једнострану суспензију учешћа у том споразуму", каже Животић.
Ради се, објашњава, о споразуму о ограничењу офанзивног нуклеарног наоружања, који подразумева ограничење броја бојевих глава на 1.550, на седам стотина интерконтиненталних ракета и на 800 лансерних уређаја.
Животић каже да је још можда важније да Русија привремено излази из споразума о прекиду извођења нуклеарних проба, али ће га обновити у случају да Сједињене Америчке Државе то ураде прве.
Објашњава да је претеривање када се каже да напуштање споразума значи да су се стекли услови за нуклеарни рат. "Уколико неко жели да почне нуклеарни рат или да реагује, није потребно да изађе из споразума. Ово је политичка порука", оцењује Животић.
Проблем су, наводи, инспекције, пошто су и једна и друга страна имале право да обилазе одређене објекте код друге стране, а Путин је рекао да нису хтели да дозволе Американцима да изврше редовну инспекцију у фебруару.
Руски председник је, наводи Животић, рекао да не жели да учествује у "театру апсурда".
Гас се "превише потенцира", нешто друго је спречило колапс руске привреде
Економиста Горан Николић наводи да је руски завод за статистику саопштио да је пад БДП-а само 2,1 одсто, а да је пад индустрије мањи од једног процента, што је неупоредиво мање него у време пандемије.
Истовремено, додаје Николић, у Европској унији гас увозе четири пута мање него пре рата, што је последица најтоплије зиме у историји, уштеда, али и краха производње вештачких ђубрива.
Русија је драматично смањила извоз гаса, али је имала веће приходе зато што су цене веће, додаје Николић, који сматра да се у јавности превише потенцира гас.
"Оно што је за Русију базична ствар, која је спречила колапс руске привреде, је то што је Русија успела да одржи извоз нафте и нафтних деривата, чак је и повећала у 2022. години", каже економиста.
Наводи и писање Њујорк тајмса, према којем се из Русије повукло само девет одсто западних фирми, међу којима су највећи и највидљивији брендови.
Према његовим речима, стабилност индустрије добрим делом је везана и за раст производње за војску.
Рат исцрпљивања - да ли је Путин управо објавио платформу за такав сукоб
Николић сматра да ово може бити рат исцрпљивања и да је ту Русија у предности.
Ово јесте рат исцрпљивања, сагласан је Животић, али напомиње да се ту не може гледати само однос Москве и Кијева.
"Велики рат се вратио на историјску сцену, вратио се у Европу. То је сигурно најзначајнија порука", каже Животић и истиче значај стратегијске дубине и стратегијског ослонца.
"Русија има самосталну стратегијску дубину и као велесила ослонац на саму себе, али је и Украјина у овом рату добила ту стратегијску дубину и ослонац на западне силе", објашњава Животић.
Бисенић је указао да говор Владимира Путина представља платформу за рат исцрпљивања.
"Путин говори о стварима које не могу да се спроведу за три до шест месеци, већ се спроводе годинама, а да би се спровеле, потребан је рат као катализатор, или оно што је високи представник за спољну политику Европске уније рекао - Украјина као геополитичко буђење Европске уније. Дакле, ово је један снажан ударац који Путин настоји да претвори у импулс за развој руског друштва", оцењује Бисенић.
Фронт без великих промена – много средстава на малом простору
Када је реч о стању на фронту, Животић оцењује да је ту ситуација на стратегијском нивоу мање-више без великих промена, без обзира на извештаје о повећаном интензитету борбених дејстава.
Велика количина средстава је концентрисана на малом простору, и то, објашњава Животић, омогућава украјинским снагама да се са мало снага успешно бране.
Коментари