Столтенберг: Свет опасније место због руског напуштања СТАРТ-а; ЕУ позива да се обезбеди муниција за Кијев

Русија ће наставити да поштује стратешка офанзивна ограничења, упркос суспензији споразума СТАРТ, саопштило је руско Министарство спољних послова.

"Да би одржала довољан степен предвидљивости и стабилности у нуклеарној ракетној сфери, Русија намерава да се стриктно придржава квантитативних ограничења стратешког офанзивног наоружања, која су предвиђена у оквиру споразума", наводи се у саопштењу, а пренеле су РИА Новости.

Министарство спољних послова Русије оцењује да постоје сви разлози да се каже да је политика САД усмерена на подривање националне безбедности Русије, што је у директној супротности са основним принципима и схватањима садржаним у преамбули СТАРТ-а, на којој се заснива уговор и без којих не би ни био закључен.

"Говоримо, у ствари, о радикалној промени околности у односу на оне које су постојале у време потписивања СТАРТ-а", наводи се у саопштењу објављеном на сајту Министарства спољних послова.

Наглашава се да су било какви кораци Русије према САД у контексту СТАРТ-а апсолутно искључени, све док Вашингтон не покаже политичку вољу за општом деескалацијом.

Министарство је позвало америчку страну да то уради, истичући да је до тада апсолутно искључен било који корак ка Вашингтону у контексту СТАРТ-а.

(РИА Новости, Танјуг)

Портпарол Уједињених нација Стефан Дижарик изјавио је да Русија и САД морају да наставе пуну примену споразума СТАРТ о контроли нуклеарног наоружања.

"Без контроле нуклеарног наоружања, свет је далеко опаснији, нестабилнији, са могућим катастрофалним последицама. Треба предузети све напоре да се избегне овакав исход, укључујући и хитан повратак дијалогу'', нагласио је Дижарик, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која је допутовала је у своју прву званичну посету Украјини, изјавила је да мир који подразумаве предају Украјине Русији "не може бити прави мир".

У разговору са украјинским председником Володимиром Зеленским, Мелонијева је навела да пораз Украјине у рату може да доведе до инвазије других европских земаља.

Мелонијева је у Кијева обећала наставак војне подршке Украјини, истакавши да је циљ Италије да буде и домаћин међународне конференције у априлу о обнови Украјине.

Премијерка Италије, такође, навела је да испорука италијанских борбених авиона Кијеву "није на столу". 

(Ројтерс)

Водећи кинески дипломата Кине Ванг Ји изјавио је у Москви да су односи Кине и Русије "чврсти као камен", способни да издрже сваки тест у међународној политичкој арени.

Ванг Ји је током разговора с Николајем Петрушевим, једним од најближих сарадника руског председника Владимира Путина, навео да кинеско-руски односи "немају ограничења", преноси Ројтерс.

"Кинеско-руски односи су зрели и чврсти, способни да издрже сваки тест у променљивој међународној арени", рекао је Ванг Патрушеву.

Кинески дипломата изразио је уверење да би Русија и Кина требало да разраде нове, заједничке кораке како би се додатно осигурала безбедност обе земље.

Патрушев је рекао Вангу да је Пекинг главни приоритет руске спољне политике, као и да две земље морају да се држе заједно насупрот Западу.

Вол стрит џурнал, позивајући се на добро обавештене изворе, претходно објавио је да кинески председник Си Ђинпинг планира да посети Москву и састане се са руским председником Владимиром Путином у наредним месецима.

Лист је навео да ће Сијев састанак са Путином бити део напора за почетак мировних преговора за Украјину, као и да ће омогућити да понови своје позиве да се нуклеарно оружје не користи, пренео је Ројтерс. 

(Ројтерс, Танјуг, Тас) 

Велика Британија позвала је руског председника Владимира Путина да преиспита одлуку о суспендовању Русије из СТАРТ споразума са САД, који ограничава стратешке нуклеарне арсенале две стране.

"Надамо се да Путин може да преиспита своју непромишљену одлуку да суспендује учешће Русије у нуклерном споразуму", изјавио је портпарол британског премијера Ришија Сунака.

У саопштењу британске владе наводи се и да је контрола наоружања од виталног значаја за безбедност планете, као и да је одлука Путина још један његов пример угрожавања међународне безбедности ради политичке добити.

Поводом одлуке о суспензији нуклеарног споразума, огласило и француско министарство спољних послова, које апеловало је на Русију да "покаже одговорност" и опозове "што је пре могуће".

"Споразум, познат као уговор о новом почетку, суштински хе инструмент у међународној архитектури контроле нуклеарног наоружања и стратешке стабилности", наводи се у саопштењу министарства спољних послова Француске, једине нуклеарне силе ЕУ, наводи се у извештају Ројтерса.

(Ројтерс)

Mинистри спољних послова земаља чланица Групе седам (Г7) саопштили су да ће њихове земље наставити да намећу економске санкције Русији и позвали међународну заједницу да осуди "брутални експанзионизам" Москве.

Г7 у саопштењу наводи да ће најбогатије земље наставити да намећу даље економске санкције појединцима и субјектима унутар и изван Русије који пружају политичку или економску подршку кршењима међународног права.

(Ројтерс) 

Русија је суспендовала учешће у новом споразуму о смањењу стратешког наоружања, новом СТАРТ-у, као одговор на антируску политику Вашингтона, изјавио је заменик председника Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев.

"Не можете да се борите против Русије, а да изгледа да се на питањима стратешке стабилности ради као и обично", написао је Медведев на Твитер, пренео је Тас.

Са друге стране, портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс изјавио је да је утицај руске изјаве да обуставља преговоре о контроли нуклеарног наоружања нејасан, док став САД о нуклеарном наоружању остаје непромењен.

"Нејасно је хоће ли бити практичног утицаја. Још нисмо видели ниједан разлог да променимо наш став о нуклеарном наоружању, као ни наш стратешки став", рекао је Прајс.

(Танјуг, Тас)

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да је одлука Русије да суспендује учешће у споразуму о контроли нуклеарног наоружања СТАРТ, учинила свет "опаснијим местом".

Столтенберг је истовремену позвао Москву да одлуку о споратуму преиспита, оценивши да је одлуком "цела архитектура за контролу наоружања демонтирана".

Према споразуму који су 2010. потписали Москва и Вашингтон, а који истиче 2026. године, ограничава се број атомских бојевих глава које те две највеће светске нуклеарне силе могу да распореде.

"Више нуклеарног оружја и мање контроле наоружања чине свет опаснијим", нагласио је Столтенберг, обраћајући се на заједникој конференцији за новинаре са украјинским шефом дипломатије Дмитром Кулебом и високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом.

(Танјуг)

Европска унија позвала је  земље чланице да обезбеде више муниције Украјини из својих залиха, као и из свих поруџбина оружја која можда треба да им пристигну, како би помогле пораз руских снага у Украјини.

"Морамо хитно да делујемо. Оно што је наша обавеза мери се у недељама, а не у месецима", рекао је високи представник ЕУ за спољну политику у безбедност Жозеп Борељ. 

Према његовим речима, у писму послатом министрима одбране земаља чланица ЕУ позвао је да "дају приоритет Украјини" када је реч о оружју и муницији.

Према појединим проценама, Украјина испаљује од шест хиљада до седам хиљада артиљеријских граната дневно, али то је само око трећине броја које Русија користи у првих годину дана рата, преноси АП.

(АП, Танјуг)

Одлука Русије да суспендује учешће у споразуму о контроли нуклеарног наоружања је неодговорна, а САД ће пажљиво посматрати шта Москва предузима, рекао је данас амерички државни секретар Ентони Блинкен.

"Најава Русије да суспендује учешће је дубоко жалосна и неодговорна", рекао је Блинкен током посете Атини.

Блинкен је рекао да ће САД пажљиво посматрати шта Русија заправо ради и да ће се побринути да се, у складу са тиме, поставе на одговарајуц́и начин ради сопствене и безбедности савезника.

Руски председник Владимир Путин рекао је раније данас у Федералној скупштини да Русија суспендује учешће у споразуму о стратешком офанзивном наоружању - СТАРТ, као и да Министарство одбране и Росатом треба да буду спремни да тестирају нуклеарно оружје, ако то претходно ураде САД.

(Ројтерс) 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг оценио је да се "не сме" дозволити да Русија победи у рату са Украјином и изнео забринутост због могућности да би у том оружаном сукобу Кина могла пружити подршку Москви.

"Путин не сме да победи, то би било опасно за нашу безбедност и безбедност целог света", рекао је Столтенберг на заједничкој конференцији за штампу са шефом украјинске дипломатије Дмитром Кулебом и високим представником ЕУ за спољну политику Жозепом Борељом,

Он је, у седишту НАТО-а у Бриселу, истакао да на Западу не виде ниједан знак да се председник Путин припрема за мир.

"Напротив. Данас је јасно рекао да се спрема за више рата. Русија почиње нову офанзиву, мобилише више трупа и пружа руку Северној Кореји и Ирану. Ми смо такође забринути што можда Кина планира да пружи подршку руском рату", додао је Столтенберг.

Према његовим речима, НАТО и ЕУ морају да повећају подршку Украјини.

Столтенберг је, такође, најавио састанак експерата НАТО-а, и ЕУ са представницима Украјине како би та земља добила неопходно оружје.

НАТО, каже шеф Алијансе, већ одавно ради на повећању производње оружја и муниције у земљама чланицама.

Он је додао да мора да се ради да би се, како је рекао, "прекинуо циклус руске агресије".

(Ројтерс, Танјуг)

Руски председник Владимир Путин саопштио је да је потписао указ о стављању нових копнених стратешких ракетних система у стање приправности.

Он је рекао да "САД и НАТО директно поручују да је њихов циљ да нанесу стратешки пораз Русији", а да истовремено траже од Москве повратак уговору о неширењу стратешког наоружања СТАРТ, укључујући и инспекцију објеката.

"Пре недељу дана, на пример, потписао сам декрет о стављању нових копнених стратешких ракетних система у стање приправности", рекао је Путин у данашњем обраћању Федералној скупштини, преноси Тас.

Он је рекао и да НАТО тражи да врши инспекцију руских одбрамбених објеката, укључујући и најновије, "као да се ништа није десило".

"И они желе да тамо забадају свој нос. Зар заиста мисле да ц́емо им тако лако допустити", нагласио је Путин.

Он је данас у Федералној скупштини рекао и да Москва суспендује учешће у споразуму о стратешком офанзивном наоружању - СТАРТ, као и да Министарство одбране и Росатом треба да буду спремни да тестирају нуклеарно оружје ако то претходно ураде САД.

(Танјуг) 

Министарство спољних послова Русије позвало је на разговор амбасадорку САД у Москви Лин Трејси и уручило јој демарш због, како наводи, све већег учешћа САД у сукобу у Украјини.

"Демарш је уручен шефу дипломатске мисије САД, која је позвана у руско Министарство спољних послова 21. фебруара у вези са све већом умешаношћу САД у непријатељства на страни кијевског режима", навело је министарство, а преноси Тас.

Како додају РИА Новости, амбасадорки је речено и да Вашингтон треба да предузме кораке да повуче војску САД и НАТО из Украјине.

У саопштењу руског министарства наводи се и да је америчкој амбасадорки пренето да је, како се оцењује, контрапродуктиван "агресивни правац деловања" САД на продубљивању сукоба са Русијом.

Министарство је позвало САД да дају објашњење у вези са експлозијама прошле године, у којима су оштећени гасоводи Северни ток 1 и Северни ток 2.

(Ројтерс)

Премијерка Италије Ђорђа Мелони допутовала је у своју прву званичну посету Украјини, а планирано је да се након обиласка Буче и Ирпиња, места код Кијева где су почињени злочини над цивилима, поподне сретне са председником Украјине Володимиром Зеленским.

Мелони је у Кијев допутовала специјалним возом из Пољске, а након доласка је изјавила да је "почаствована" што се налази у Украјини, преноси агенција АНСА.

(Танјуг) 

Данашње обраћање руског председника Владимира Путина парламенту показало је да је изгубио додир са реалношћу, навео је саветник украјинског председника Михаило Подољак.

Он је у изјави за Ројтерс рекао да је Путин "у потпуно другој реалности, где нема могућности за организовање дијалога о правди и међународном праву".

Према његовим речима, Путин показује "конфузију" и "неразумевање ситуације", што ће Русији у блиској будућности донети додатне тешкоће.

"То значи да ће се повећати хаос, како на бојном пољу, тако и у самој Русији", сматра Подољак.

(Ројтерс )

Дванаест држава чланица Европске уније позвало је Брисел да заустави компаније и трец́е земље које заобилазе санкције ЕУ Русији, користец́и трговину и приступ јединственом европском тржишту као полугу, преноси Ројтерс према документу у који је данас имао увид.

Документ су припремиле Белгија, Чешка, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Италија, Летонија, Литванија, Румунија, Шпанија и Холандија за састанак представника влада ЕУ, које разговарају о 10. пакету санкција Русији због рата који води против Украјине.

"Тактике заобилажења и напори Русије у набавци постају све бројнији и креативнији. Овим напорима Русија покушава да настави да снабдева своју војну и стратешке индустрије које финансирају рат неопходним компонентама упркос нашим санкцијама", наводи се у документу.

Из тог разлога је 12 земаља поручило да је хитно да ЕУ као целина делује, како би зауставила заобилажење санкција бољом сарадњом царина, пореских власти и тужилаца, обавештајне заједнице, као и истраживачких института и статистичких агенција на нивоу ЕУ и свих 27 држава чланица, преноси Ројтерс.

"Треба да дамо снажан сигнал лицима и ентитетима у трец́им државама. Пружање материјалне подршке војној и одбрамбеној индустријској бази Русије имац́е тешке последице по њихов приступ тржишту ЕУ", додаје се у документу.

Како је наведено, ЕУ би требало да изда званична упозорења лицима или ентитетима унутар и изван Уније о могућем кршењу санкција, као и да направи листе за прац́ење компанија и индустрија од посебне важности и да их подстакне да постављају уговорне обавезе о крајњој употреби својих производа.

Такође је саопштено да би ЕУ требало да буде у могућности да прошири гледиште о томе који производи и компоненте могу бити повезани са заобилажењем санкцијама, на основу онога што се користи на бојном пољу у Украјини.

Још је наведено да „посебан фокус треба ставити на западне компоненте које су кључне за руску војну индустрију", преноси Ројтерс.

(Ројтерс, Танјуг)

Москва суспендује учешће у споразуму о стратешком офанзивном наоружању - СТАРТ, саопштио је руски председник Владимир Путин.

Он је у обраћању Федераној скупштини рекао да Сједињене Државе, преко НАТО-а, постављају ултиматум Москви о новом СТАРТ уговору и да Вашингтон захтева испуњење свих тачака, док он сам планира да се „понаша како хоће", преноси агенција РИА Новости.

"Почетком фебруара НАТО је тражио да се вратимо уговору о неширењу стратешког наоружања, укључујући и инспекције објеката. То је позориште апсурда. Знамо да је Запад помогао кијевском режиму у нападу на објекте на територији Руске Федерације. И желе у исто време да прегледају наше објекте?", саопштио је Путин.

Он је истакао да Вашингтон намерава да изврши тестирање нуклеарног оружја и да постоје такве информације.

Руско министарство одбране и Росатом требало би да буду спремни да тестирају нуклеарно оружје ако то прво ураде Сједињене Државе, саопштио је руски председник.

"У овој ситуацији, Министарство одбране Русије и Росатом морају да обезбеде спремност за тестирање руског нуклеарног оружја. Наравно, ми нећемо бити први који ће то урадити, али ако САД изврше тест, онда ћемо и ми", рекао је Путин.

Обраћање председника Русије Федералној скупштини трајало је један сат и 45 минута, и ово је једно од његових најдужих обраћања парламенту, преноси агенција РИА Новости.

(Танјуг)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је у Атини да је рат руског председника Владимира Путина против Украјине стратешки неуспех.

"Годину дана након што је председник Путин напао Украјину, јасно је да је његов рат стратешки неуспех у сваком погледу", рекао је Блинкен.

Блинкен је дао ову изјаву на заједничкој конференцији за новинаре са грчким министром иностраних послова Никосом Дендијасом у Атини.

(Ројтерс)

Председник Русије Владимир Путин у обраћању Федералној скупштини и нацији изјавио је да је Москва учинила све да проблем у Украјини реши мирним путем, али да је Запад имао другачији сценарио.

Путин је рекао да Русија није у рату са народом Украјине, те да су они сами постали таоци кијевског режима.

Указао је да је Русија чинила све да се проблем у Украјини реши мирним путем.

"Учинили смо све што је било могуће, заиста све што је било могуће, да решимо овај проблем у Украјини мирним путем. Били смо стрпљиви, преговарали смо о мирном изласку из овог тешког сукоба, али се спремао потпуно другачији сценарио иза наших леђа. Кијев је имао разговоре са Западом о набавци оружја пре почетка војне операције у Украјини. Они су започели рат, а ми користимо силу да бисмо га зауставили", рекао је Путин током свог обраћања.

Према његовим речима, онима који су у фебруару 2022. године планирали напад на Донбас, следећи циљ је био Крим.

"Ми смо то знали и разумели. Корак по корак ћемо пажљиво и доследно решавати задатак", рекао је руски председник.

Поручио је да ће Москва реаговати на одговарајући начин, на планове да се локални сукоб у Украјини претвори у глобалну конфронтацију.

(Ројтерс)

Бивши амбасадор, дипломата Огњен Прибићевић рекао је за РТС да је сазнање да су Москва и Вашингтон комуницирали око Бајденове посете Кијеву добра вест.

"То је кључно да не дође до најгорег сценарија, то нам даје наду, то је једна од бољих вести које смо чули у протеклом периоду", каже Прибићевић.

Бивши амбасадор је истакао да су и једна и друга страна далеко од победе, да мора доћи до компромиса, али смо још далеко од тога. 

"Русија је остварила део својих циљева, посебно где живи руско становништво, очекујем да ће руски председник Владимир Путин данас тријумфално говорити о томе, али очекујем и да ће Зеленски говорити о својим победама", каже Прибићевић. 

Председник Белорусије Александар Лукашенко наредио је формирање нове добровољачке територијалне одбране у Белорусији, која ће имати између 100.000 и 150.000 припадника.

"Ситуација није лака. Више пута сам изјавио да сваки мушкарац, и не само мушкарац, треба бар да зна да рукује оружјем", рекао је Лукашенко на заседању Савета за безбедност Белорусије.

Према речима председника Белорусије, мушкарац треба да зна да рукује оружјем "да би у најмању руку заштитио своју породицу, свој дом, своје парче земље и, ако то буде неопходно, своју државу".

Министар обране Белорусије Виктор Хрењин прецизирао је да ће нова територијална одбрана имати између 100.000 и 150.000 добровољаца.

У идеалном случају, ове јединице би биле присутне у сваком селу и граду у Белорусији.

Лукашенко је рекао да је "украјинско искуство" нагласило потребу за додатним снагама одбране.

"Одговор на било какав акт агресије према Белорусији биће брз, жесток и адекватан", поновио је Лукашенко.

У извештају Међународног института за стратешке студије (ИИСС) о војсци Белорусије за 2022. годину наведено је да Минск располаже са око 48.000 војника и приближно 12.000 припадника граничне полиције.

(Ројтерс)

Влада Аустралије саопштила је да се слаже са иницијативом 34 земље које су позвале Међународни олимпијски комитет (МОК) да атлетичарима из Русије и Белорусије забрани наступ на својим такмичењима.

Портпарол Министарства спорта Аустралије је изјавио да је одсуство његове земље са листе држава које подржавају ову иницијативу "административна грешка".

Влада Аустралије се слаже са тврдњама које су наведене у документу, додао је он.

Влада Велике Британије је јуче објавила заједничко саопштење у име "више од 30 земаља са сличним ставовима" у коме је изразила "забринутост" због недавног предлога МОК-а.

Међународни олимпијски комитет жели да пронађе начин да атлетичари из Русије и Белорусије под неутралном заставом наступају на Олимпијским играма у Паризу 2024. године.

(Ројтерс)

Министар спољних послова Пољске Збигњев Рау изјавио је у Бриселу да ЕУ разматра куповину муниције за Украјину јер нема времена да је сама произведе.

"Занимљив предлог дала је Естонија у вези са општом набавком муниције за Украјину. Међутим, производња одбрамбеног оружја у ЕУ одговара мирнодопском периоду, а ми имамо посла са ратом у Украјини. Зато се разговара о набавци муниције изван ЕУ", рекао је Рау на брифингу за новинаре након јучерашњег састанка Савета за спољне послове Европске уније.

Пољски министар спољних послова је рекао да Савет за спољне послове није донео конкретну одлуку о том питању, али је истакао да расправа није била безуспешна, преноси агенција РИА Новости.

"Проблем је дијагностикован, али за сада нема конкретног решења", рекао је Рау.

Високи представник Уније за спољну политику Жозеп Борељ јуче је после Савета министара спољних послова ЕУ изјавио да се Украјини мора послати више муниције и то брзо, те да се ради о данима.

(Танјуг) 

Амерички председник Џозеф Бајден допутовао је у посету Пољској, након јучерашње изненадне посете Украјини.

Бајден је синоћ слетео у пољску престоницу Варшаву, а претходно је возом из Украјине допутовао у Пољску.

Како је саопштила Бела кућа, Бајден ће се у Варшави састати са пољским председником Анджејом Дудом.

(Ројтерс)

Кина је "дубоко забринута" да би сукоб у Украјини могао да се отме контроли, изјавио је шеф кинеске дипломатије Ћин Ганг позивајући поједине земље да одмах престану да "потпирују ватру", алудирајући притом на Сједињене Америчке Државе.

Ћин је у говору на форуму у кинеском Министарству спољних послова рекао и да те земље треба да престану да говоре "данас Украјина, сутра Тајван".

"Снажно се противимо било ком облику хегемоније, страног мешања у питања Кине", рекао је кинески министар спољних послова.

Ћинови коментари долазе после вести руских агенција да ће водећи кинески дипломата Ванг Ји данас посетити Москву, а пред "мировни говор" председника Кине Си Ђинпинга који се очекује у петак, на годишњицу почетка рата у Украјини.

У међувремену је Кина објавила документ Глобалне безбедносне иницијативе (ГСИ), који се ослања на концепт "недељиве безбедности".

У документу коју објављује агенција Синхуа истиче се да ширење мира и безбедности у свету мора да буде тежња свих земаља, преноси Тас.

"Кина је дубоко забринута због сталне ескалације конфликта у Украјини, као и да је у опасности да се чак отргне контроли. Захтевамо од појединих земаља да одмах престану да потпирују ватру", рекао је Ћин.

Шеф кинеске дипломатије додао је да ће Кина наставити да помаже у одржавању мировних разговора о Украјини, пренео је Тас.

"Наставићемо да радимо с међународном заједницом како бисмо промовисали дијалог и консултације, уклањање забринутости свих страна и постизање универзалне безбедности", закључио је Ћин.

(Ројтерс, Танјуг)