Путин о "леопардима": Опет се боримо против Немачке; Кијев спреман да се обавеже да неће користити оружје већег домета

Украјина је спремна да се обавеже да неће користити оружје већег домета које је тражила од Запада за нападе на територију Русије, са изузетком нових руских региона које Кијев и даље сматра својом територијом, изјавио је украјински министар одбране Алексеј Резников.

Говорећи на заједничкој конференцији за новинаре украјинске владе и Европске комисије у Кијеву, Резников је рекао да оружане снаге Украјине траже наоружање домета до 300 километара, преноси Тас.

"Украјина је спремна да пружи све врсте гаранција да западно наоружање неће бити употребљено за нападе на руску територију. Имамо довољно циљева у привремено окупираним украјинским подручјима и спремни смо да координирамо циљеве са нашим партнерима", рекао је министар.

Сједињене Америчке Државе припремају још један пакет војне помоћи за Украјину вредан 2,2 милијарде долара, у којем ће се први пут наћи оружје већег домета, пренео је Ројтерс у уторак позивајући се на два неименована америчка званичника.

(Танјуг/Reuters/Тасс)

Министар иностраних послова Италије Антонио Тајани изјавио је да Италија неће испоручивати тенкове Украјини.

"Украјини смо увек слали одбрамбено оружје, а не офанзивно. Нисмо слали и нећемо слати тенкове", рекао је Тајани у интервјуу националној телевизији Раи, преноси Спутњик.

Тајани је навео да Италија намерава да испоручује Украјини технику за обнову уништеног енергетског система.

Италијански министар је навео да се плаши могуће ескалације сукоба и указао да је неопходно да се сви посвете отвореном дијалогу.

Тајани је казао да се нада да ће мировни преговори Москве и Кијева почети ове године.

(Фонет/Спутњик/РАИ)

Након захтева Русије, Савет безбедности УН је данас одобрио да 8. фебруара буде одржана седница посвећена Украјини, потврдио је у разговору са новинарима добро обавештен извор.

"Састанак Савета безбедности УН, који је затражила Русија о изгледима за мирно решење украјинске кризе у контексту све већих количина западног наоружајња у Украјини, заказан је за 8. фебруар у 10 часова по локалном (њујоршком) времену", изјавио је неименовани извор из УН, преноси Тас.

Први заменик представника Руске Федерације у УН Дмитриј Пољански, јуче је појаснио да би састанак требало да буде посвећен "перспективама мирног решавања украјинске кризе у контексту све већих испорука западног наоружања режиму у Кијеву", пренела је раније агенција РИА Новости.

Поред тога, Пољански је наговестио да ће "кијевски режим и његови западни спонзори" у фебруару организовати догађај на Генералној скупштини УН поводом прве годишњице специјалне војне операције.

Заменик портпарола генералног секретара УН Фархан Хак позвао је у уторак све стране које имају утицај на Москву и Кијев да их охрабре да прекину непријатељства.

(Танјуг/Тасс)

Финска и Шведска треба да остану посвећене учлањењу у НАТО у исто време, упркос турском противљењу шведској кандидатури, изјавили су премијери обе земље на заједничкој конференцији за новинаре у Стокхолму.

Турска је недавно поручила да би могла да одобри чланство Финске, засад не и Шведске, али фински председник Саули Нинисто и министар спољних послова Пека Хависто одбацили су ту идеју, рекавши да је безбедност две нордијске земље међусобно зависна.

"Не волим ову атмосферу, односно позицију где се Шведска представља као неваљало дете у разреду. Не сматрам да је то случај. Шведска чини све неопходне кораке за улазак у НАТО", рекла је финска премијерка Сана Марин.

Шведски премијер Улф Кристерсон рекао је да је његова земља наставила да се придржава трилатералног споразума о пријему у НАТО потписаног прошле године између Шведске, Финске и Турске.

"Кренули смо заједно на овај пут, заједно ћемо ићи и до чланства", рекао је Кристерсон.

(Reuters)

Уочи самита Европске уније и Украјине, Савет ЕУ сагласио се са новим пакетом војне помоћи Кијеву, који је вредан 500 милиона евра.

Поред тог, седмог по реду, пакета помоћи, који је у оквиру такозваног Европског мировног фонда (ЕПФ), одлучено је да се издвоји још 45 милиона евра за обуку украјинских војника, коју обавља Мисија војне помоћи Европске уније (ЕУМАМ).

Укупни допринос ЕУ у оквиру ЕПФ за Украјину је 3,6 милијарди евра.

Међу мерама помоћи за подршку војсци Украјине је обезбеђивање неопходне несмртоносне опреме и залиха, као и услуга за подршку активностима обуке.

"Украјина треба да добије сву неопходну војну опрему и обуку која им је потребна за одбрану своје територије и свог народа од руског агресорског рата. Они не бране само своју земљу, они бране и наше заједничке вредности и основне принципе међународног права", изјавио је тим поводом Жозеп Борељ, високи представник за спољну политику и безбедност.

Према његовим речима, новим мерама шаље се јасна порука у кључном тренутку: ЕУ наставља да подржава Украјину "онолико дуго колико је потребно и колико год буде потребно".

Претходне мере помоћи у оквиру ЕПФ-а за Украјину договорене су 28. фебруара, 23. марта, 13. априла, 23. маја, 21. јула и 17. октобра прошле године.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је да ће у Хагу бити успостављен међународни центар за процесуирање злочина у Украјини.

Фон дер Лајенова је у Кијеву навела је да би тај центар требало да координира прикупљање доказа, као и да ће бити инкорпориран у заједнички истражни тим који подржава агенција Евроџаст.

(Reuters)

Регоналне власти саопштиле су да су још две ракете погодиле Краматорск, након што је синоћ погођен стамбени блок у граду на истоку Украјине, при чему су три особе погинуле, а 20 повређено.

У последњим ударима има повређених, рекао је начелник регионалне војне администрације Павло Кириленко, не нaводећи конкретан број.

Кириленко је на Телеграму написао да су руске ракете поново пала на центар града, по стамбеним објектима.

Градоначелник Олександар Хончаренко позвао је грађане да остану у склоништима.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски позвао је лидере ЕУ да уведу нови пакет санкција Русији.

Зеленски, говорећи на заједничкој конференцији за новинаре у Кијеву са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, истакао је да је брзина увођења санкција ЕУ против Русије "мало успорила" и да би је требало убрзати.

(Reuters)

Министар правде Шведске Гунар Стромер рекао је да ће Стокхолм пооштрити законе који се односе на чланство у терористичким организацијама месецима након споразума са Турском, у комe се обавезао да ће испунити примедбе Анкаре како би добио зелено светло за чланство у НАТО-у.

Нови закон, за који се влада нада да ће ступити на снагу у јуну, даће властима много шира овлашћења да притварају и кривично гоне појединце који подржавају терористичке организације, новачано или на други начин.

До сада је било тешко кривично дело гонити људе осим ако њихова дела нису повезана са одређеним терористичким актом, рекао је Стромер.

Нови закон би обухватио "све облике учешћа".

Стромер је рекао да је потреба за строжим законима истакнута нападом у центру Стокхолма 2017. године у којем је мушкарац покосио пешаке у прометној трговачкој улици, убивши петоро.

Шведска се обавезала да ће појачати сарадњу са Турском у борби против тероризма у оквиру споразума постигнутог у јуну 2022. који има за циљ превазилажење приговора Анкаре како би Шведска и Финска постале чланице НАТО-а.

Турска је прекинула разговоре прошлог месеца, рекавши да Шведска не чини довољно, након протеста у Стокхолму. На једном од њих присталице Радничке партије Курдистана (ПКК)  спалиле су лутку са ликом Реџепа Тајипа Ердогана.

Са друге стране, Стромер је рекао да нови закон неће утицати на право на демонстрације нити ће спречити људе да машу заставом забрањене Курдистанске радничке партије (ПКК), која је подигла оружје против турске државе 1984. године.

ПКК је означена као терористичка организација у Турској, Сједињеним Државама и Европи – укључујући Шведску.

"Махање заставом као део изражавања различитог мишљења неће, само по себи, бити криминализовано", истако је Стромер.

(Reuters)

Антон Герашченко, саветник министра унутрашњих послова Украјине, рекао је да су у ракетном нападу русих снага на Краматорск у среду увече погинуле три особе, 18 рањено, од којих је осморо хоспитализовано.

У нападу на Краматорск на истоку Украјине уништена је једна стамбена зграда, а још неколико је оштећено.

(Reuters)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров тврди да су САД биле директно умешане у експлозије које су прошле године озбиљно оштетиле гасовод Северни ток испод Балтичког мора.

Владимир Путин је раније оптужио Британију за дизање гасовода у ваздух, што је Лондон негирао.

Лавров је рекао да нису истинити наводи Запада да Русија не жели да преговара о Украјини, а да Запад покушава да окрене Молдавију, Грузију и бивше совјетске државе у централној Азији против Москве.

(Reuters)

Британско Министарствo одбране саопштило је да је улога Русије као "поузданог извозника оружја" "врло вероватно" поткопана нападом на Украјину и међународним санкцијама.

У најновијем ажурирању обавештајних података, Министарство одбране је саопштило да је и пре напада на Украјину руски удео на међународном тржишту оружја почео да опада.

Историјски гледано, Велика Британија и Француска су се такмичиле са Русијом за друго или треће место иза САД, према наведеним статистикама.

Међутим, 2021. године САД су држале 32 одсто глобалног извоза наоружања и опреме,  Француска два, Русија 12 а Велика Британија седам.

(theguardian.com)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да ће руске снаге одговорити на испоруку западног оружја већег домета Кијеву тако што ће покушавати да потисну украјинске трупе даље од линија фронта и тиме створе безбедну тампон-зону.

У интервјуу државној телевизији, Лавров је истакао да сви желе да се сукоб у Украјини оконча, али да подршка Запада Кијеву игра важну улогу у томе како Русија приступа "специјалној војној операцији".

(Reuters)

Више десетина највиших званичника Европске уније стиже у Кијев са обећањима о већој војној, финансијској и политичкој помоћи, што је симболично путовање које треба да истакне подршку Украјини како се ближи прва годишњица рaта.

Са друге стране, истиче се да је Брисел спреман да уништи наде Украјине да ће јој се брзо дозволити чланство у ЕУ, наглашавајући потребу за више антикорупцијских мера уз неспремност да прихвати под своје окриље земљу у рату.

У четвртак ће се највиши чланови извршне Европске комисије ЕУ састати са својим колегама у украјинској влади. Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел састаће се у петак са председником Володимиром Зеленским.

Очекује се да ће се, између осталог, разговарати о будућим пошиљкама напоружања и новца Кијеву, повећању приступа украјинских производа тржишту ЕУ, помоћи Украјини у покривању енергетских потреба, увођењу нових санкција Русији.

Међу онима који су ће доћи у Кијев је и шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ, који ће најавити удвостручење броја украјинских војника који ће проћи обуку у европским земљама на 30.000 као и издвајање 25 милиона евра за деминирање подручја које су под контролом Кијева.

До сада је ЕУ наменила скоро 60 милијарди евра помоћи Украјини, према званичницима, укључујући скоро 12 милијарди евра војне подршке и 18 милијарди евра обећаних за функционисање државе.

(Reuters)