Берлин: Слање борбених авиона корак превише; Путин: Војска да заустави гранатирања из Украјине

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да испоруке тенкова Украјини неће донети решење конфликта.

"Не могу да кажем да верујем да је слање тенкова корак ка решењу украјинске кризе", рекао је Ердоган и истакао да очекује да западне земље подрже позиве Анкаре за преговоре између Русије и Украјине.

Ердоган је оценио да наоружавање Украјине представља "ризичан корак" који доноси профит трговцима оружјем.

Русија је затражила да се 8. фебруара одржи седница Савета безбедности УН посвећена Украјини, изјавила је Ванеса Фрејзер стална представница Малте, земље која у фебруару председава Савету безбедности.

Први заменик представника Руске Федерације у УН Дмитриј Пољански је појаснио да ће састанак бити посвећен перспективама мирног решавања украјинске кризе у контексту све већих испорука западног наоружања режиму у Kијеву.

"Нећемо пропустити годишњицу потписивања Минских споразума", додао је руски дипломата.

(Риа Новости)

Системи противваздушне одбране савезника из НАТО-а могли би да буду распоређени у Словачкој, а тренутно распоређени системи "патриот" неће отићи пре него што буду први замењени, изјавио је словачки министар одбране Јарослав Нађ.

"Током марта очекујемо одлазак ‘патриота’ који је обезбедио САД", рекао је Нађ, и додао да се до тада очекује да ће систем ПВО из Италије бити постављен као замена.

Руски председник Владимир Путин рекао је да приоритет руске војске мора да буде заустављање гранатирање пограничних области са територије Украјине.

Он је на састанку владе посвећеном обнови уништене стамбене инфраструктуре у пограничним регионима истакао да је приоритетни задатак отклањање саме могућности гранатирања и додао да је то "посао војног ресора".

Према његовим речима, куће и станови уништени су у Белгородској, Брјанској и Kурској области, као и на Kриму.

Напади на југу Русије су све учесталији, а мете су електро постројења и складишта оружја и горива.

Потенцијална испорука борбених авиона типа Ф-16 Украјини била би тежак задатак јер подразумева дуготрајну обуку, изјавио је заменик министра одбране Пољске Марчин Оцијепа.

"То нису аутоматске пушке које можете једноставно некоме да дате", рекао је Оцијепа.

Одговарајући на питање колико траје обука посаде борбеног авиона Ф-16, пољски војни званичник је рекао да тај процес траје "више месеци".

"Ако се обука убрза, мислим да може да траје шест месеци. Али то се ради само у хитним ситуацијама. У редовним околностима обука траје много дуже. Поред тога, потребни су и инфраструктура и логистика. Због свега наведеног ова операција била би компликована", објаснио је Оцијепа.

Покушај Запада да конфискује руску имовину неће остати без одговора, изјавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

"Покушаји задирања у руску имовину и активу сматраће се пљачком и неће остати без одговора", рекла је Захарова.

Она је додала да сви западни аргументи о "легитимности" конфискације руске имовине не пролазе тест легитимности.

"Ако говоримо о праву и законитости који су деценијама на снази, онда не постоји легалан начин да било шта узмемо другима и присвојимо", истакла је Захарова.

(РИА Новости)

Немачки вицеканцелар Роберт Хабек изјаснио се против тога да његова земља испоручује борбене авионе Украјини.

Хабек, који је подржао слање тенкова "леопард 2" Украјини, сматра да би слање авиона био корак предалеко за западне савезнике који одмеравају подршку Кијеву у односу на страх од увлачења у отворени рат.

Нови британски закон који захтева од страних компанија које имају у власништву британску имовину да се упишу у нови јавни регистар до 31. јануара и открију своје праве власнике, није донео очекиване резултате.

Закон је донет прошле године и усмерен је пре свега против руских тајкуна блиских властима у Москви.

Власници више од 10.000 таквих фирми и даље су непознати. Према подацима фирме Kомпанис хаус, која води овај јавни регистар, више од 19.700 страних компанија које имају у власништву британску имовину се уписало у регистар.

Око 5.500 хиљада фирми, односно скоро 30 одсто фирми које су се уписале у регистар, нису навеле никакве индивидуалне власнике.

Закон чији је главни циљ био да открије скривени руски капитал и прање новца руских богаташа у Великој Британији, за сада је открио само четири имена имућних руских тајкуна.

У питању су један од најбогатијих руских бизнисмена Владимир Потанин, некадашњи први заменик премијера Русије Игор Шувалов и његова супруга и ранији шеф компаније "Евраз" који се бави производњом челика и рударством Александар Фролов.

(Ројтерс) 

Русија је спремна за преговоре о ситуацији у Украјини, ако и кијевски режим покаже истинску вољу за такве разговоре, изјавила је председница Савета федерације Федералне скупштине Русије Валентина Матвијенко.

"Наш став је јасан, разумљив и транспарентан. Спремни смо за разговоре, а не за обећања и предуслове које они покушавају да наметну. Ми не видимо да је кијевски режим спреман за стварне преговоре", рекла је Матвијенко.

Она је оценила да се повећане испоруке наоружања од стране Сједињењих Америчких Држава тешко могу посматрати као позив на мир.

Kако је навела, САД нису заинтересоване за окончање овог сукоба, већ за његову ескалацију и продужење.

Некадашњи министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков саопштио је да су припадници службе безбедности данас претресли његову кућу у склопу истраге о набавци хеликоптера "ербас", извештава Украјинска правда.

"Проверавали су уговоре са 'Ербасом' од пре шест година", изјавио је Аваков, наводи Украјинска правда.

Служба безбедноси Украјине (СБУ) није одмах реаговала на молбу да прокоментарише наводе Украјинске правде.

Хеликоптер "ербас" се 18. јануара срушио надомак Кијева, а том приликом је погинуло 14 људи, међу којима је био и министар унутрашњих послова Украјине Денис Монастирски.

Арсен Аваков био је министар унутрашњих послова Украјине дуже од седам година, а оставку је поднео у јулу 2021. године.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је у Токију да је јачање Кине и сарадња те земље с Русијом претња не само за Азију већ и за Европу, и затражио снажнију сарадњу и више "пријатеља" НАТО-а у Азији.

Столтенберг је рекао да Кина све више улаже у нуклеарно оружје и ракете великог домета, а да не пружа транспарентност нити се ангажује у смисленом дијалогу о контроли наоружања, док истовремено притиска суседне земље и Тајван, пренео је АП.

"Чињеница да се Русија и Кина зближавају и значајна улагања Пекинга у модерно оружје само наглашавају да Кина представља претњу, представља изазов и за НАТО", изјавио је Столтенберг у говору на токијском универзитету додајући да "безбедност није регионална, већ глобална".

Столтенберг је рекао да НАТО не сматра Кину супарником нити тражи конфронтацију, већ да ће се Северноатлантска алијанса наставити да ради с Кином на подручју заједничких интереса, као што су климатске промене.

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да би набавка ракета дугог домета, што је наводно укључено у предстојећи пакет војне помоћи САД, "ескалирала" сукоб, али не би променила ток рата.

Очекује се да ће амерички пакет војне помоћи, вредан 2,2 милијарде долара, први пут укључити ракете дугог домета, рекла су Ројтерсу двојица aмеричких званичника у уторак.

Поводом америчких оптужби за кршење споразума о контроли нуклеарног наоружања Нови СТАРТ, Песков је истакао да су САД уништиле правну основу тог уговора, али да је он остао "веома важан" за Русију без обзира на садашњу ситуацију.

Песков је рекао и да нема планова да руски председник Владимир Путин разговара са председником САД Џозефом Бајденом.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је у видео-обраћању да још није завршио са сменама високих званичника и да ће свако ко не ради по строгим стандардима бити отпуштен.

Прошле недеље Зеленски је реаговао на извештаје о корупцији, 11 месеци од почетка рата, отпуштањем више од десет функционера, подсећа Ројтерс.

Том приликом је обећао да неће бити толеранције за нелегално понашање или лоше управљање.

У последњем обраћању, Зеленски је рекао да његова администрација планира да уведе неке нове промене као део покушаја да се настави са брзим и сложеним преговорима, који би Украјини обезбедили чланство у Европској унији.

Последње смене укључиле су заменика министра оптуженог за примање мита, док је други повезан са оптужбама да су званичници плаћали нереално високе цене за храну за војнике.

(Ројтерс)