Животић: Не види се крај рата у Украјини, тренутно нема услова за озбиљнију офанзиву

Историчар Александар Животић je, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да сукоб у Украјини није кратког даха, траје скоро годину дана, као и да све више иде ка продуженом сукобу, коме се не види завршетак.

Говорећи о помоћи Запада Украјини, Животић каже да је Кијеву потребна велика количина савременог наоружања и војне опреме.

"Интензитет и карактер борбених дејстава на истоку Европе током пролећа, лета, па и јесени претходне године, говорио је да је потребна велика количина, пре свега оклопне технике и артиљерије", навео је Животић.

Подсетио је да и да је су западне земље обећале Украјини током пролећа, лета, као и крајем године испоруку тенкова немачке производње типа "леопард", у различитим верзијама, мању количину британских "челенџера" и америчких "абрамса".

"Западни савезници ће и даље инсистирати на испорукама тенкова совјетске производње, који се налазе још увек у доста великој количини на залихама некадашњих земаља чланица Варшавског уговора, али и арсеналима земаља афроазијског региона, које још увек користе ту технику. Одређене земље из тог региона укључене су у овај систем заједничке војне помоћи Украјини", наводи Животић.

"Борбе тренутно мањег интензитета"

Говорећи о ситуацији на фронту, гост Јутарњег програма наводи да су борбе много мањег обима, карактера и значаја, у односу на пролеће и јесен прошле године.

"Када је реч о тренутним дешавањима, на Луганском и Доњецком простору постоје одређене активности, као и на већ бахмутском правцу, на правцу Доњецка, као и Авдејевке, која је једна од предграђа Доњецка. Када пратите медије, стичете утисак да су интензивнија борбена дејства, али се иде заправо на низ локалних акција тактичког нивоа", наводи историчар.

Додаје и да нема услова за "озбиљнију офанзивну операцију" ни са једне стране, али да са почетком пролећа обе стране најављују појачана дејства.

"Нема расположења за окончање рата"

Животић истиче и да у овом тренутку нема расположења ни на једној, ни на другој страни за окончање сукоба.

"Русија је поставила врло високе циљеве када је ушла у овај сукоб. Њени званичници кажу да су спремни за мировне преговоре, али уз уважавање стране на терену и воље народа исказане на оном крајње сумњивом референдуму – што ће рећи, Русија би пристала на преговоре ако би се Украјина сагласила са анексијом четири области", објашњава Животић.

С друге стране, Украјини, која је успела да издржи први удар претходног пролећа, "порасла су крила" и није спремна да разговара ни о чему другом, осим о повратку на границе из 2014. године.

"Тренутна војна ситуација води ка томе да овај сукоб постане дужи, јер ситуација на терену не диктира ни једној, ни другој страни повољне прилике за постизање мировног решења", наглашава историчар.