Мировне иницијативе затајиле, зашто се не назире крај рату у Укрaјини

Глас мировних покрета, гласан током хладног рата, данас се готово не чује.

"Погледајмо у лица свој деци света која чезну за миром", поручио је папа Фрања.

Папа Фрања је изгледа отишао корак даље од позива за прекид свих светских сукоба, па и оног у Украјини. Москви је, како преносе француски медији, упутио конкретни мировни план – план председника Француске, који папа подржава.

"Погледајмо у лица наше украјинске браће и сестара који овај Божић проводе у тами и хладноћи, далеко од својих домова због ратних разарања која трају већ 10 месеци", рекао је папа.

Kремљ наводно на папин предлог није остао глув. Прећутана је, међутим, јесења иницијатива Мексика – да Уједињене нације прогласе петогодишње примирје у свим светским сукобима, па и у Украјини.

"Мир мора бити постигнут тако да ни народ Украјине ни Русије, нити било који други народ на свету, не пати од апсурдности рата", изјавио је председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор.

Мексички председник је као посреднике видео папу, индијског премијера и генералног секретара Уједињених нација.

"Мислим да је предлог одличан јер је некако децентрирао ствар јер не би био фокус само на руско-украјински, односно руско-западни сукоб него би била реч о неком новом цивилизацијском приступу оружаним сукобима и залагање за глобални мир па ни ово морало да се третира не као пораз него као допринос тој новој цивилизацији", сматра професорка ФПН Радмила Накарада.

На допринос у преговорима Русије и Украјине спреман је генерални секретар Уједињених нација. Уз наизглед једноставан услов: да обе стране пристану да у њима учествују.

"Дајмо шансу миру, јер превише људи је већ страдало", поручује генерални секретар УН Антонио Гутерес.

Kако су истанбулски разговори и договор о извозу жита готово заборављени и најављује се нова ескалација, Антонио Гутерес није оптимиста.

"Верујем да ће се војни сукоб наставити и да морамо још да чекамо да озбиљни мировни преговори постану могући", каже Гутерес.

Да ли је могуће да се тако мало говори о миру, пита се амерички редитељ Ејбел Ферара.

"Да ли иједна земља говори о решењу за ову ситуацију? Не. Прича се о нафти и оружју. Нико не говори како ово да се заврши. Осим нормалних људи, никога то не занима", сматра Ферара.

У току хладног рата, када су мировни покрети били јаки и када су били у стању да изведу милионе на улице када је реч о размештању неког од нуклеарног оружја у Европи, сада се сваки дан говори о могућности нуклеарног рата.

Ако их има, то је због пораста цене гаса, хране и социјалних невоља које је овај рат донео, али страх као да није покретач сада неког озбиљног мировног отпора.

Маршеви за мир од шездесетих готово да су били америчка и европска свакодневица. Активисти и грађани тражили су нуклеарно разоружавање, окончање рата у Вијетнаму. Kрајем осамдесетих, и да се заустави распоређивање нуклеарног оружја у западној Европи.

Однос према рату на истоку Европе, можда најбоље илуструје недавна одлука италијанске владе – Украјини ће испоручивати оружје, све до почетка мировних преговора.