Зеленски и "дух Украјине" особа године магазина "Тајм"; Путин: Русија ће своје интересе бранити свим средствима

Руске снаге су до сада испалиле више од 1.000 ракета и артиљеријских пројектила на објекте електро мреже Украјине и настављају са нападима наносећи велику штету, пренела је данас агенција Интерфакс Украјина речи Володимира Kудрицког, извршног директора електро-енергетске компаније Укренерго. 

На састанку који је организовала Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) тражила су се решења за набавку сложене опреме потребне за поправке електро мреже у Украјини, преноси Ројтерс.

У осам таласа руских ваздушних удара на критичне објекте електро-енергетске инфраструктуре озбиљно је оштећена електро мрежа што је резултирало хитним, масовним искључењима струје широм земље.

"Ови напади представљају највећи удар на неку електро мрежу у историји. Више од 1.000 ракета и граната пало је на електро-енергетске објекте и далеководе, укључујући трафостанице", рекао је Kудрицки и објаснио да систем и даље ради, интегрисан је и није ни онеспособљен, ни искључен.

Kомпанија Укренерго је прошле недеље саопштила да је обезбеђено 300 милиона евра из кредита ЕБРД за обнављање електро-енергетске инфраструктуре, оштећене у руским нападима.

(Танјуг, Ројтерс) 

Европска комисија предложила је данас увођење деветог пакета санкција Русији и проширивање листе санкционисаних особа и правних лица за још 200 субјеката.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен објаснила је да ЕУ предлаже увођење санкција за још три руске банке и увођење нових мера контроле и ограничења извоза, посебно робе за двоструку употребу (војну и цивилну) укључујући кључне хемикалије, нервне агенсе, електронику и ИТ компоненте, пренео је Ројтерс.

(Reuters) 

Преседник Русије Владимир Путин изјавио је данас да ће се Москва трудити да одбрани своје интересе "свим расположивим средствима", пренео је Ројтерс.

Путин је ово изјавио током седнице руског Савета за људска права која је преношена директно на телевизији, рекавши да је Запад третирао Русију као државу "друге класе" која нема право на своје постојање.

Поручио је да руски Савет за људска права може да буде важно међународно место за заштиту људских права.

"Сматрам да наш државни савет као институција већ ради са бројним цивилним организацијама у Русији, али и иностранству и може да постане важно међународно место на којем се може разговарати о питањима људских права и заштите у модерном свету", истакао је Путин, пренео је Тас.

Он је додао да се "доктрина људских права глобално користи да се уништи суверенитет држава и подржи доминација Запада".

"Видимо да се та доктрина користи да се уништи суверенитет држава, да се оправда западна политичка, финансијска, економска и идеолошка доминација", истакао је Путин.

Осим тога, Путин је навео да Русија није имала другог избора него да пошаље своје војнике у Украјину.

Путин је навео да расте ризик од нуклеарног рата, али да Москва држи конце у својим рукама, пренео је Ројтерс.

Он је додао и да Русија гледа на свој нуклеарни арсенал искључиво као на дефанзивни инструмент одвраћања.

Путин је поручио да би Русија бранила своју територију и њене савезнике "свим расположивим средствима", додаући да је Вашингтон, а не Москва, поставио "тактичко" нуклеарно оружје у другим земљама.

Он је истакао и да би руска војска могла дуго да се бори у Украјини, али да у овом тренутку не види потребу да мобилише додатне војнике.

"Што се тиче трајања специјалне војне операције, па, наравно, ово може бити дуг процес", рекао је Путин.

Говорећи о мобилизацији, руски председник је саопштио да се од 300.000 мобилисаних, у зони специјалне војне операцији налази 150.000 људи, а да 77.000 њих директно учествује у борбеним дејствима.

Поновио је и став да Русија није имала избора осим да војно интервенише у Украјини, рекавши да су тамо "прозападни револуционари започели рат тамо 2014. године, када је украјински председник Виктор Јанукович свргнут после вишенедељних уличних протеста". 

(Reuters, Танјуг/Тас) 

Прошле недеље, Украјина је саопштила да су њене амбасаде и консултанти широм Европе примили "крваве" пакете, од којих су неки садржавали животињске очи, укључујући и њену амбасаду у Мадриду, која је такође примила писмо-бомбу.

Украјинске амбасаде и конзулати функционишу "у режиму појачаних мера безбедности" јер "претње нашим дипломатама и даље долазе", рекао је Кулеба.

Према Кулебиним речима, на свим ковертама је "наведена иста адреса пошиљаоца – Теслин салон у немачком граду Синделфинген". Додао је да су пакети стизали из пошта које нису биле опремљене видео-надзором.

Према његовим речима, пакети дошли од нападача који су предузели мере да не оставе трагове своје ДНК, додајући да то "указује на професионални ниво те акције".

Службеник украјинске амбасаде у Мадриду повређен је прошле среде од писма-бомбе које је упућено украјинском амбасадору у Шпанији.

Још четири бомбе писма послате су на адресе у Шпанији, укључујући шпанском произвођачу оружја који је производио ракете дониране Украјини, као и шпанском премијеру Педру Санчезу и америчкој амбасади у Мадриду.

(theguardian.com)

"Разочаран сам јер смо, после разговора са Министарством одбране Немачке, морали да одустанемо од подршке Украјини. Распоређивање система Патриот у западној Украјини повећало би безбедност и Пољака и Украјинаца", написао је Блашчак на Твитеру.

Немачка је прошлог месеца понудила Пољској ПВО систем "патриот" како би помогла да се се обезбеди њен ваздушни простор након што се залутала украјинска ракета срушила на територију Пољске када су две особе погинуле, пренео је Ројтерс.

Пољски министар одбране је касније затражио од Немачке да се пошиљка преусмери у Украјину.

(Reuters)

Преносећи податке Канцеларије високог комесара УН за људска права, Грифитс је рекао да су од 24. фебруара, почетка напада Русије на Украјину, убијена 17.023 цивила, укључујући 419 деце, пренео је Тас.

"Знамо да је стварни број жртава далеко већи", истакао је Грифитс.

Како је навео, Светска здравствена организација пријавила најмање 715 напада на здравствени систем Украјине прецизирајући да је у питању 630 напада на здравствене објекте и 61 на особље.

Према његовим речима, више од 14 милиона Украјинаца је било принуђено да напусти своје домове, међу њима 6,5 милиона је интерно расељено а више од 7,8 милиона су избеглице широм Европе.

(Танјуг/Тас)

Граница од 60 долара по барелу за нафту која се превози морем коју су поставиле земље Г7, Европска унија и Аустралија ступила је на снагу у понедељак док покушавају да ограниче способност Русије да финансира своју војну операцију у Украјини.

(Reuters)

Амерички конгрес усвојио је предлог Закона о националној одбрамбеној политици за 2023. годину, укупне вредности од 858 милијарди долара, на основу кога би у Украјина следеће године требало да добије нови пакет безбедносне помоћи у износу од најмање 800 милиона долара.

Тајван би у наредних пет година требало да добије десет милијарди долара, преноси Ројтерс.

Нацрт закона предвиђа 45 милијарди долара више за одбрану него што председник САД Џо Бајден тражи. Као разлоге за то наводе се ефекти глобалне инфлације и како би се пружила додатна безбедносна помоћ Украјини.

Више средстава биће издвојено и за развој хиперсоничног оружја и куповину постојећих система наоружања, укључујући борбене авионе Ф-35 компаније "Локид Мартин" и бродове компаније "Џенерал дајнамикс".

Очекује се да ће Предлог закона овог месеца проћи Сенат и Представнички дом, након чега ће бити послат Бајдену на потписивање како би формално био усвојен.

(Reuters)