Животић: Путин преко Кримског моста вози "мерцедес", а не "ладу ниву"

Александар Животић каже да чувени мразеви још нису почели, али да је интeнзитет борбених дејстава на копну у Украјини доста слабији него што је био током лета и јесени. 

"Чињеница је да на самом копну руске снаге покушавају да се приближе и да окруже Бахмут, а на другој страни украјинске снаге покушавају да овладају том линијом између Кремљине и Сватова и да пресеку још једну линију комуникације с руском државном територијом. Такође и у Запорошкој области су мања борбена дејства", навео је професор.

Истиче и да је јуче био важан дан из неколико разлога. Поново је дошло до руског ракетирања  украјинског енергетског система, овог пута у мањем обиму и, како каже, чини се према вестима, са мањом ефикасношћу.

На другој страни, указује да је дошло потпуно неочекивано до два напада на руске аеродроме, где је базирана стратегијска авијација.

"То су аеродроми од 700 до 900 километара по дубини руске територије. Један практично припада Московском округу, а други у региону Саратова. А од јутрос видимо и да је гађан и аеродром код Курска који је много ближи украјинској граници", прецизирао је Животић.

Што се тиче информација да је руски председник Владимир Путин у знак освете лансирао 104 ракете, Животић истиче да је штампа код нас доста сензационалистичка и да је у питању доста мање ракета. Такође, сумња да се ради о акту освете, зато што је, објашњава, с више страна најављиван један такав напад.  

Да ли постоји ризик од нуклеарног рата 

Коментаришући изјаву шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да је НАТО озбиљна претња Русији и да представља ризик од директног сукоба нуклеарних сила, Животић оцењује да је то карактеристична реторика за Лаврова.

"Он одражава руску спољнополитичку позицију и то је позиција још пре почетка акутне фазе ове кризе која је инсистирала на једном новом договору о безбедности у Европи. Често је провлачила тезу да је Европи и свету потребна нека нова Јалта са претпоставком о подели некаквих интересних зона. Запад, САД просто одбијају такав приступ, не само због тога што теже проширењу НАТО ка Итоку, већ и зато што настоје да демонстрирају уверење да воде политику која неће подразумевати неку нову блоковску поделу", објаснио је професор.  

Истиче да је улога Француска од почетка сукоба конструктивна и да је председник Емануел Макрон имао више мировних иницијатива и пре него што је сукоб почео. 

"Сада се помиње да постоје неки разговори, међутим никаквих видљивих и опипљивих резулатата нема", наводи он. 

Сада је ситуација, како наводи, где ниједна страна није у позицији да диктира услове. Украјинска страна је у почетку била спремна за преговоре када је стајала доста лоше на фронтовима. Сада су им, после одређених победа на фронтовима, истиче Животић, порасла крила.

На другој страни, указује, Русија је ипак империја, једна од водећих сила на планети, не може из рата тек тако изаћи, нарочито након анексија четири области.

"Ако би се Русија повукла то би имало далекосежне последице, не само по њен међународни престиж већ и по унутрашња дешавања. Суштински не видим да је крај овог сукоба на видику", сматра Животић. 

Путинова вожња Кримским мостом

Председник Русије Владимир Путин је јуче аутомобилом прешао Кримски мост чија је десна трака отворена за саобраћај после експлозије у октобру за коју је Москва окривила украјинске тајне службе. 

Животић објашњава да је то, како је рекао, Путинов стил и да просто председник треба да се покаже као једна омнипотентна личност у сваком смислу.

"Кримски мост је у фази реконструкције, кажу да ће у потпуности бити реконструисан до лета. Интересантно, Путин се провозао преко моста, али се није провозао у 'лади ниви', већ у 'мерцедесу', што само по себи на одређени начин дерогира актуелну политику Кремља", оценио је Животић.