САД: Не охрабрујемо Украјину да напада изван својих граница; Вето Мађарске на нови пакет помоћи ЕУ Кијеву

САД не опремају нити охрабрују Украјину да изводи нападе преко својих граница, објавио је Стејт департмент након што је Украјина нападима на руске ваздушне базе показала да је способна да изводи стотинама километара у дубини руске територије.

"Не опремамо Украјину за нападе преко граница. Не охрабрујемо Украјину да напада преко својих граница. Ми желимо мир. Украјинци желе мир. Трансатлантска заједница жели мир. Оно што ми не желимо је пауза, јер ако имамо паузу уместо мира, знамо да ће председник Путин ту паузу искористити за преопремљеност, за ремонт, да се прегрупише и да се, по свој прилици, врати у Украјину са новом осветом. А то није у интересу праведног мира. То свакако није у интересу трајног мира", рекао је Прајс.

Додао је да САД опремају Украјину оним што јој је потребно за одбрану територије.

(Ројтерс)

Русија размишља о одређивању цене испод које неће продавати своју нафту на међународном тржишту као одговор на увођење ограничења цене руске нафте које су наметнуле земље ЕУ, Г7 и Аустралија, известио је Блумберг позивајући се на два званичника упозната са планом.

Москва разматра или увођење фиксне цене за барел руске нафте или прописивање максималних попуста на међународном тржишту по којима се може продавати руска нафта, наводи Блумберг.

Ограничење цене руске нафте на 60 долара по барелу, које су увеле ЕУ, Г7 и Аустралија, ступило је на снагу у понедељак.

Запад на тај начин покушава да ограничи способност Москве да финансира рат у Украјини, али је Русија саопштила да се неће придржавати ограничења цене за нафту, чак и ако би морала да смањи производњу, пренео је Ројтерс.

(Танјуг, Ројтерс) 

Украјинске власти затражиле су од регионалних званичника да размотре обустављање хируршких интервенција које нису хитне и то до стабилизације енергетске ситуације, саопштило је данас украјинско министарство здравства.

У осам таласа руских ваздушних удара изведених током последњих недеља на критична инфраструктурна постројења, озбиљно је оштећена украјинска електромрежа што је довело до прекида испорука електричне енергије широм земље, преноси Ројтерс.

У саопштењу министарства се наводи да су болнице наставиле да пружају хитну медицинску помоћ, али се указује да би планиране операције које нису ургентне требало привремено одложити како би се смањило оптерећење које трпи здравствени систем усред могућих нових нестанака струје.

"Одложени хируршки захвати ће бити изведени када се стабилизује снабдевање електричном енергијом", наводи се у саопштењу.

(Танјуг)

Мађарска је блокирала одлуку о пакету помоћи Украјини у вредности од 18 милијарди евра и тако приморала Европску комисију и ЕУ да траже алтернативно решење како би Украјина добила финансијску помоћ у јануару.

Мађарски вето значи да су одлуке о свим осталим предметима на дневном реду министара финансија одложене, међу њима и одлука о замрзавању 7,5 милијарди евра средстава ЕУ за Мађарску која су блокирана због кршења владавине права у Мађарској, преноси АП.

Комисија ће размотрити како да "обезбеди решење за Украјину већ од јануара", рекао је комесар ЕУ за буџет Јоханес Хан током седнице министара финансија.

То би подразумевало такозвану побољшању сарадњу тј. правни пут за избегавања вета, рекли су званичници ЕУ.

"Нисмо били у могућности да усвојимо пакет у целини, али нећемо бити обесхрабрени", рекао је чешки министар финансија Збинек Стањура, председавајући скупа министара и додао: "Наша амбиција остаје да почнемо исплате Украјини у јануару."

Рекао је да је задужио Савет ЕУ да ради на "решењу које подржава 26 држава чланица" чиме би се заобишао мађарски вето, преноси АП.

Владе чланица ЕУ имају рок до 19. децембра да заузму став о замрзавању фондова ЕУ за Мађарску, а Комисија такође инсистира да Будимпешта примени 27 "прекретница" у демократским реформама како би се Мађарској била омогућена финансијска средства.

Лидери ЕУ ће се састати на дводневном самиту следеће недеље, што повећава шансе да ће та питања ипак бити решена касније.

(Танјуг)

Руски ваздушни удари и артиљеријска паљба потиснули су украјинске снаге у јужном подручју Доњецка, изјавио је портпарол Министарства одбране, генерал-потпуковник Игор Конашенков.

"Успели смо да спречимо Украјину да поново заузме положаје у правцу јужног Доњецка, односно у територијама насеља Владимировка у Доњецкој Народној Републици и Новодаровка у Запорошкој области", рекао је Конашенков.

Он је навео да је током борби погинуло или рањено преко 30 украјинских војника, а да су два борбена возила и три аутомобила уништена.

(Танјуг)

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба изјавио је да је покренута кампања терора и застрашивања амбасада и конзулата Украјине у свету, али да то нец́е спречити украјинске дипломате да раде на одбрани државе.

Кулеба је, на конференцији за новинаре у Кијеву, рекао да има нових случајева слања пакета украјинским амбасадама и да су данас пакете добиле амбасаде у Румунији и Данској.

Кулеба је поручио свима који шаљу те пакете да престану да губе време и новац на поштанске марке јер тиме нец́е ништа постиц́и, пренео је Ађер прес.

Коверте сумњивог садржаја које је данас примила амбасада Украјине у Букурешту биће пажљиво прегледане, саопштила је румунска обавештајна служба.

Министарство спољних послова Украјине саопштило је да је у последње време забележно више од 20 сличних случајева, када су амбасадама стизале пошиљке у којима су се налазиле животињске очи, преноси Ројтерс.

Украјинска влада обратила се 2. децембра страним владама са захтевом да појачају безбедност у украјинским амбасадама.

Украјинске амбасаде и конзулати су додатно пооштрили мере бзбедности.

(Танјуг)

Чавушоглу је оценио да је важно то што фински министар одбране Анти Kајконен 8. децембра долази у Турску, јер се из Финске још нису огласили о укидању ембарга, преноси Ројтерс.

"Очекујемо такво саопштење од њих", навео је Чавушоглу.

Kада је реч о Kурду којег је Шведска изручила Турској прошле седмице, Чавушоглу је рекао да испоручени није онај којег је Анкара тражила од Стокхолма и да је потребно депортовати људе са листе која им је послата и да се њихова средства замрзну.

Финска и Шведска су ове године затражиле да се придруже НАТО-у након руског напада на Украјину, али је Турска одбила да подржи њихово приступање све док се не испуне бројни захтеви, укључујући заузимање строжег става против курдских милитаната и укидање забране продаје оружја.

Шведска је укинула ембарго у септембру, који су обе земље првобитно наметнуле 2019. године као одговор на упад Анкаре против милиције сиријских Kурда, док са друге стране, Финска није следила тај пример.

Анкара је оптужила две скандинавске земље, углавном Шведску, да пружају уточиште људима које сматра терористима, укључујући чланове забрањене Kурдистанске радничке партије (ПKK).

Стокхолм и Хелсинки негирају скривање милитаната, али су обећали да ће сарађивати са Анкаром како би се у потпуности решили њени безбедносни проблеми, као и да би укинули ембарго на оружје, подсећа британска агенција.

НАТО своје одлуке доноси консензусом, што значи да је Финској и Шведској потребно одобрење свих 30 држава чланица Алијансе. Једино се Турска и даље противи њиховом чланству, иако Мађарска још није ратификовала пријем две скандинавске земље у свом парламенту.

(Reuters)

Кијев је у понедељак саопштио да су најмање четири особе погинуле у руским ракетним нападима, али да је већину од око 70 пројектила оборила украјинска војска.

(Reuters)

Украјинска војска изгубила је у новембру више од 8.300 војника, пет авиона и 10 хеликоптера, изјавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Шојгу је, на телефонској седници министарства, рекао да су руске трупе нанеле значајну штету украјинском људству и војној техници у областима Луганска и Доњецка.

Према његовим речима, руске оружане снаге штите критично важне објекте који се налазе у деловима Донбаса под руском контролом.

Шојгу је истакао да руске оружане снаге спроводе масовне нападе на украјинска предузећа одбрамбене индустрије, систем војног управљања и друге објекте прецизним оружјем дугог домета.

(Танјуг)

Истражитељи Федералне службе безбедности Русије затражили су од московског суда да наложи хапшење у одсуству министарке за реинтеграцију привремено окупираних територија Украјине Ирине Верешчук и првог заменика украјинског министра спољних послова Емине Џапарове.

Прес-служба суда наводи за Тас да су те две украјинске политичарке оптужене за кршење територијалног интегритета Руске Федерације и да су стављене на међународну потерницу.

(Танјуг/Тас)

Француски председник Емануел Макрон много прича о плановима да разговара са руским лидером Владимиром Путином, али још не предузима реалне кораке, изјавио је помоћник председника Русије Јуриј Ушаков.

Он (Макрон) много говори о томе да жели да одржи контакте, дијалог са Путином, али још није предузео кораке у том контексту, рекао је Ушаков.

Макрон је јуче изјавио да одржава контакте са Путином и да верује да су преговори једини начин да се оконча сукоб Русије и Украјине.

(Известија)

На аеродром у Курску извршен је напад дроном, услед чега се запалио резервоар са нафтом, објавио је јутрос начелник Курске области у Русији Роман Старовојт.

Он је на Телеграму написао да није било жртава и да је у току локализација пожара.

Све специјалне службе су на месту инцидента, написао је Старовојт, преноси РИА Новости.

Руско Министарство одбране јуче је саопштило да је Украјина покушала да изведе напад на војне аеродроме у Саратовској и Рјазањској области у Русији, уз помоћ беспилотних летелица совјетске производње.

Како је наведено, руска авијација је уз помоћ ПВО оборила украјинске дронове који су летели на малој висини.

У нападу су погинула три припадника војно-техничког особља, а четворо је повређено.

Русија је након тога покренула масовни удар на војно-командни систем Украјине и саопштила да је спречено пребацивање украјинских трупа и наоружања у зону борбених дејстава.

(Танјуг/РИА Новости)