Експлозије у Запорожју; УН испитује да ли су напади на инфраструктуру ратни злочини

Бела кућа је поздравила вести да је Европска унија "наступила заједнички" по питању ограничења цене на руску морску нафту на 60 долара по барелу, истичућу да ће то утицати на ограничење прихода Русије.

"И даље верујемо да ће ограничење цене помоћи да се лимитира способност господина Путина да профитира од нафте, што ће му отежати финансирање његове ратне машинерије којом се убијају невини Украјинци", рекао је портпарол Беле куће за националну безбедност Џон Кирби.  

(Ројтерс)

Пољска је пристала на споразум Европске уније о ограничењу цене за морску нафту од 60 долара по барелу за Русију, изјавио је пољски амбасадор при ЕУ Анџеј Садос.

Садос је рекао да ће механизам у коначном договору задржати, да горња граница цене буде најмање пет одсто испод тржишне, пренео је Ројтерс.

Ограничење цене нафте, идеја која је потекла од групе Г7, има за циљ да смањи руски приход од продаје нафте, али и да спречи скок светске цене нафте, после ембарга ЕУ на руске енергенте који ће ступити на снагу 5. децембра.

Садос је рекао да ЕУ сада може да покрене писану процедуру за свих 27 чланица Уније, да формално одобре договор и да га објаве у 4. децембра, дан пре него што ступи на снагу ембарго.

(Ројтерс) 

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси изјавио је да су у току разговори о организацији његовог састанка са руским председником Владимиром Путином.

"Радујем се томе. Не знам када тачно, настављамо преговоре. Наравно, мораЋу поново да га видим", рекао је Гроси за руску агенцију Тас. 

Гроси је претходно изразио наду да ће Русија и Украјина до краја године склопити договор о успостављању безбедносне зоне око нуклеарне електране Запорожје.

(Тас, Танјуг)

Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је да очекује јасну слику о рату у Украјини до пролећа.

"Украјина сада напредује на терену, враћајући неке од својих окупираних територија. Русиј,а заузврат ,намерно гађа цивилну инфраструктуру. Живот постаје тежак посебно за Украјинце, а и за све нас", рекао је Чавушоглу на форуму у Риму, преноси Ројтерс.

Сматра и да ћемо пре пролећа имати "јасну слику о прекиду ватре, примирју или преговарачком столу".

(Ројтерс)

Један од чланова истражног тима Пабло де Грејф изјавио је да истражитељи, које су именовале Уједињене нације, испитују да ли руски напади на критичну инфраструктуру у Украјини представљају ратне злочине.

Пабло де Грајг изјавио је у Кијеву да би истражни тим, уколико би утврдио да је реч о ратним злочинима, предузео даље кораке како би се казнили одговорни.

Председник истражне комисије Ерик Мосе навео је да руски ракетни напади на инфраструктурне објекте у Украјини имају разорне последице по велики број људи.

"Комисија прикупља додатне доказе који би требало да буду представљени у марту Савету УН за људска права са седиштем у Женеви", најавили су чланови тима.

Москва тврди да ти напади нису усмерени на цивиле, док Кијев оцењује да представљају ратне злочине.

(Ројтерс)

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев, коментаришући поступке украјинских власти у односу на Украјинску православну цркву, изјавио је да су украјинске власти постале непријатељи православне вере, јавља РИА Новости.

Из Кијева је претходно саопштено да ће украјинска влада припремити закон којим се забрањују цркве повезане са Русијом, у складу са потезима које председник Украјине Володимир Зеленски сматра неопходним.

(РИА Новости, Танјуг)

Украјинска влада припремиће закон којим се забрањују цркве повезане са Русијом, у складу са потезима које председник Украјине Володимир Зеленски сматра неопходним како би се спречила Москва да "слаби Украјину изнутра".

Национални савет за безбедност и Савет за одбрану Украјине наложили су влади да направи нацрт тај закона, после низа упада на парохије за које Кијев каже да можда добијају наредбе од Москве.

Безбедносно веће, такође, наредило је истрагу о наводним "субверзивним активностима руских обавештајних служби у религиозним установама Украјине и позвало на санкције против неименованих особа".

(Ројтерс)

План, за који је потребно одобрење Европског парламента и 27 држава чланица ЕУ пре него што ступи на снагу, такође предвиђа да ће појединци који прекрше санкције ЕУ бити суочени са потенцијалним затворским казнама од најмање пет година.

Кршење санкција Русији је већ кривично дело у неким земљама ЕУ, али се у другим третира као административни прекршај и казне се разликују у читавом блоку.

Европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс рекао је да ће предложена правила донети јасноћу.

"И даље остаје превише јаза између држава чланица када је у питању кажњавање кршења санкција ЕУ", рекао је Рејндерс.

(Ројтерс)

Пакети натопљени течношћу карактеристичне боје и мириса послати су у амбасаде Кијева у Мађарској, Холандији, Пољској, Хрватској и Италији, у генералне конзулате у Напуљу и Кракову и конзулат у Брну, написао је на Фејсбуку портпарол украјинског министарства Олег Николенко.

(Гардијан)

Немачки канцелар Олаф Шолц позвао је руског председника Владимира Путина да што пре пронађе дипломатско решење украјинског сукоба "укључујући повлачење руских трупа", саопштио је његов портпарол.

Канцелар Шолц је посебно осудио руске ваздушне нападе на цивилну инфраструктуру у Украјини и нагласила одлучност Немачке да подржи Украјину у обезбеђивању њене одбрамбене способности од руске агресије.

(Ројтерс) 

"Преплавити Украјину оружјем је деструктивна политика", навео је руски лидер у разговору са Шолцом.

Он је додао да се то исто може рећи и поводом тога што западне земље, укључујући Немачку, обучавају украјинске војнике.

Према речима Путина, због свега тога, као и обимне финансијске подршке Украјини, кијевски режим одбацује и саму идеју о преговорима.

Како су пренели руски медији, Путин је казао и да би Русији требало дозволити да учествује у истрагама, како је навео, терористичких напада на гасовод Северни ток у Балтичком мору.

(Танјуг)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да би проширење санкција ЕУ на руски гас и енергију из нуклеарних електрана имало трагичне последице по Мађарску.

Мађарска влада ради на изузећу од таквих одлука, рекао је Орбан за државни радио Кошут.

Орбан је указао да се на почетку рата у Украјини ЕУ надала да ће рат бити окончан под утицајем санкција или да ће оне бар олакшати тај циљ, али да се показало да нису нимало утицале да се сукоб смањи.

Орбан је напоменуо да је пред Европом тешка зима, а да ситуација у Украјини постаје све тежа. 

Власти које је поставила Русија у јужној украјинској области Херсон саопштиле су да ће почети да евакуишу неке људе са смањеном покретљивошћу из града Каховке на источној обали реке Дњепар.

Евакуација би требало да почне у суботу.

(Гардијан) 

Седам тенкова, које су сада на поправци требало би да помогну Украјини у заштити својих градова и инфраструктуре од руског гранатирања, пише немачки Шпигл.

Немачка влада ће такође послати још муниције за "гепарде" заједно са додатним тенковима.

(Шпигл)

Нуклеарна електрана, највећа европска, давала је око петину украјинске електричне енергије пре руске инвазије и више пута је била принуђена да ради на резервним генераторима.

"Моје опредељење је да дођем до решења што је пре могуће. Надам се до краја године", рекао је Гроси италијанском листу Ла Република.

Гроси није искључио сусрет са руским председником Владимиром Путином, као и украјинским председником Володимиром Зеленским.

"Наш циљ је да избегнемо нуклеарну несрећу, а не да створимо војну ситуацију која би погодовала било једној или другој страни", рекао је Гроси.

(Ројтерс)

Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је да не планира да ускоро разговара са руским колегом Владимиром Путином, али је спреман на разговор с њим уколико покаже интересовање за окончање рата у Украјини и то само у консултацији са НАТО савезницима.

"Немам непосредне планове да причам са Путином", рекао је Бајден током заједничке конференције у Белој кући са француским колегом Емануелом Макроном.

Бајден је, међутим, додао да је "спреман да прича са Путином уколико код њега постоји интересовање да пронађе начин да оконча рат".

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да су највиши украјински безбедносни званичници наредили истрагу о активностима Украјинске православне цркве повезане са Москвом, као и да ли религијска организација има право да обавља активности у манастиру Кијевско-печерске лавре, који представља један од најзначајнијих верских објеката за православне Русе и Украјинце.

У свом видео обраћању, Зеленски је рекао да ће влада поднети парламенту нацрт закона о забрани верских група повезаних са центрима утицаја у Русији.

"Морамо да створимо услове да ниједан актер који зависи од државе агресора не може да манипулише Украјинцима и ослаби Украјину изнутра", рекао је Зеленски.

Како је рекао, Украјина ће спровести мере заштите од субверзивне активности руских специјалних служби у украјинском верском окружењу.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да Северноатланска алијанса неће бити увучена у Путинов рат.

"Руски нелегални рат у Украјини наставља да сеје смрт и патњу свакога дана. Како се појачава зима, Русија бомбардује украјинску енергетску структуру. Покушавају да смрзну и изгладне Украјинце. Путин користи зиму као оружје. Не смемо му дозволити да победи, а НАТО неће бити део конфликта. Нећемо бити увучени у Путинов рат", рекао је Столтенберг.