"Када буде прави тренутак и под условима које ће одредити Украјинци, ми ћемо бити ту да помогнемо у изградњи мира", рекао је Макрон.
(Reuters)
четвртак, 01.12.2022, 06:00 -> 23:24
Извор: РТС
Рат у Украјини – 281. дан. Упозорења о ваздушним нападима широм Украјине, преноси Ројтерс. Кијев отпустио једног од главних инжењера нуклеарне електране у Запорожју, оптужујући га за колаборацију са руским снагама и издају. Кремљ осудио позиве ЕУ да се оснује трибунал који би се бавио ратним злочинима почињеним током рата у Украјини.
"Када буде прави тренутак и под условима које ће одредити Украјинци, ми ћемо бити ту да помогнемо у изградњи мира", рекао је Макрон.
(Reuters)
Како наводи Ројтерс, то је прва званична процена мртвих од краја августа, када је шеф оружаних снага рекао да је погинуло скоро 9.000 војника.
"Имамо званичне податке из Генералштаба, имамо званичне податке из највише команде, а оне износе (између) 10.000 и 12.500 до 13.000 убијених", навео је Подољак у изјави за Канал 24.
"Отворени смо у разговорима о броју мртвих", додао је Подољак, рекавши да је више војника рањено него што је умрло.
Прошлог месеца амерички највиши генерал проценио је да је руска војска изгубило више од 100.000 својих војника убијених и рањених у Украјини, и додао да су оружане снаге Кијева "вероватно" претрпеле сличан ниво жртава.
Саветник Зеленског Алексиј Арестович, говорећи у видео-интервјуу у среду, рекао је да је број погинулих у Русији око седам пута већи од броја погинулих у Украјини.
(Reuters)
Градоначелник Виталиј Кличко упозорио је да би температуре у становима и кућама могле нагло да падну у случају "уништења инфраструктуре и потпуне несташице струје, воде, одводње и топлоте".
"Температура у становима се можда неће много разликовати од спољне температуре", рекао је бивши шампион у боксу на безбедносном форуму у Кијеву, где су температуре око -4 степена Целзијуса.
Кличко је рекао и да би град морао да испусти воду из система за грејање како би спречио трајна оштећења, уколико дђе до прекида у снабдевању топлотном енергијом или водом на темературама испод нуле.
"Не бисмо могли да обновимо систем до пролећа и то би био велики изазов", додао је Кличко.
Блокови у неколико електрана широм Украјине морали су ове недеље да се искључе у хитним случајевима након низа руских ракетних удара.
(Reuters)
(Reuters)
Пољска је руској делегацији ускратила визе да присуствује састанку министара иностраних послова ОЕБС-а у Лођу у четвртак и петак, и рекла да ће уместо тога Москву представљати њен стални представник при ОЕБС-у.
На конференцији за новинаре која се поклопила са састанком, Лавров је изнео списак руских историјских притужби према Западу, рекавши да је „непромишљено проширење" НАТО-а обезвредило основне принципе ОЕБС-а од 57 земаља, највећег европског органа за безбедност и права.
"Искористивши своју бројчану супериорност у овој организацији, Запад већ дуги низ година покушава да је приватизује. Можда је исправније рећи да покушава да изврши напад на преузимање ОЕБС-а, да га потчини, 'ту последњу платформу за регионални дијалог'", рекао је Лавров.
Касније је портпарол Кремља Дмитриј Песков упитан да ли Русија може да напусти паневропско тело.
"На основу позиције коју заузима ОЕБС, организација аутоматски губи своју делотворност. И организација губи прилику, не речима, већ делима, да се бави питањима безбедности и сарадње у Европи", рекао је Песков, преносе руске новинске агенције.
Украјина је позвала да се Русија избаци из ОЕБС-а. Кијев се такође успротивио називу догађаја на састанку у Лођу који се односио на то да се ОЕБС налази на раскрсници.
"Усудио сам се да се не сложим са називом. 'ОЕБС је на путу ка паклу' јер Русија злоупотребљава његова правила и принципе", написао је украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба на Твитеру.
"Све је покушано у вези са Русијом – да јој угоди, умири, да се буде фин, неутралан, да се ангажује. Суштина је да би за ОЕБС било боље да настави без Русије", додао је Кулеба.
Говорећи у Лођу, заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд рекла је да Русија "очигледно није успела да разбије ОЕБС".
"Напротив, ова организација, као и УН, рекла је 'не' напорима Москве да је подели, да је паралише, да је уништи", рекла је Нуландова.
Русија оптужује САД за директну ратну улогу Украјине, али каже да је отворена за потенцијалне разговоре.
(Reuters)
Председник Европског савета Шарл Мишел поново је позвао кинеског председника Си Ђинпинга да искористи "утицај" земље на Русију у вези са ратом у Украјини током посете Пекингу у четвртак.
"Рат је одузео „много времена" током трочасовног састанка у Великој дворани народа у Пекингу, где се разговарало и о трговини, клими, људским правима, опоравку од ковида, Синђангу и Тајвану, рекао је Мишел новинарима путем видео-линка.
"Позвао сам председника Сија, као и на нашем самиту ЕУ-Кина у априлу, да искористи свој утицај на Русију како би поштовала повељу УН", рекао је Мишел.
"Председник Си је јасно ставио до знања да Кина не даје оружје Русији и да нуклеарне претње нису прихватљиве", навео је председник Европског савета.
Кинески државни медији пренели су раније током дана да је Си рекао Мишелу да ће Кина ојачати стратешку комуникацију и координацију са Европском унијом.
"Кина ће остати отворена за европске компаније и нада се да ће ЕУ моћи да елиминише мешање како би обезбедила фер и транспарентно пословно окружење за кинеске компаније", рекао је Си Мишелу, пренела државна телевизија Си-Си-Ти-Ви.
Ни Си ни Си-Си-Ти-Ви нису образложили шта се мислило под "мешањем".
Си је рекао да Кина и ЕУ треба да ојачају координацију макроекономске политике и комплементарне предности, да заједно створе нове моторе раста и обезбеде сигурност, стабилност и поузданост индустријских ланаца снабдевања.
Председник Европског савета је рекао да је Сију рекао и о потешкоћама са којима се суочавају компаније из ЕУ и инвеститори у Кини.
"На европској страни, приступ тржишту је веома отворен, док је у Кини неколико сектора и даље много затвореније", рекао је Мишел. "Потребан нам је већи реципроцитет. Потребан нам је уравнотеженији однос."
Мишел, који је боравио у једнодневној посети Кини, састао се и са премијером Ли Кећангом и Ли Џаншуом, председавајућим сталног комитета Националног народног конгреса.
(Reuters)
Украјинска војска саопштила је да су се руске трупе повукла из градова на супротној обали реке Дњепар од града Херсона, што је први званични извештај из Кијева о повлачењу Русије на садашњој главној линији фронта на југу.
У саопштењу се наводе само ограничени детаљи и не помиње се да су украјинске снаге прешле Дњепар.
Украјински званичници тврде да да је Русија појачала гранатирање преко реке, поново узрокујући нестанак струје у Херсону, три недеље након што су руске трупе напустиле град и побегле преко реке.
Пошто је Русија напустила Херсон прошлог месеца, девет месеци након инвазије на Украјину, река сада чини цео јужни део фронта.
Русија је већ рекла цивилима да напусте градове у кругу од 15 километара од реке и повукла своју цивилну управу из града Нова Каховка на обали.
"Смањење броја руских војника и војне опреме примећује се у насељу Олешки", саопштила је украјинска војска, мислећи на град наспрам града Херсона, на супротној страни порушеног моста преко Дњепра.
(Reuters)
Владе Европске уније су се прелиминарно су се договориле о горњој граници цене руске нафте из која се вади из мора, 60 долара по барелу, уз механизам прилагођавања како би горња граница била пет одсто испод тржишне цене, рекао је дипломата ЕУ.
"Пољска, која се залагала за што нижи лимит, касније ће се изјаснити о споразуму, који би требало да одобре све владе ЕУ у писаној процедури до петка", рекао је неименовани дипломата за Ројтерс.
Како је додао, Пољска има рок до 16 часова по средњеевропском времену да пристане на договор. "Ако то учини, покренуће се процедура за усвајање договора до сутра".
Руска нафта "урал" продавала се данас на берзи по цени од 70,3 долара за барел.
Група седам предложила је ограничење цене руске сирове нафте која се вади из мора да би се утицало на приход Москве, а самим тим и њену способност да финансира рат, истовремено избегавајући глобални шок у снабдевању, подсећа британска агенција.
(Reuters)
Министарство одбране Русије саопштило је да је из украјинског заробљеништва враћено 50 руских војника.
"Дана 1. децембра, као резултат преговара, са територије под контролом кијевског режима враћено је 50 руских војника, који су у заточеништву били у животној опасности", навело је у саопштењу Министарство одбране, преноси агенција РИА Новости.
Додаје се да ће свим ослобођенима бити пружена неопходна медицинска и психолошка помоћ, као и да ће руски војници војно-транспортним авионима бити транспортовани у Москву, где ће бити на лечењу и рехабилитацији у медицинским установама Министарства одбране.
(Танјуг)
Москву не интересује ниво ограничења цена руске нафте који предлажу Европска унија и Група седам (Г7), јер ће Русија директно склапати послове с купцима, изјавио је данас руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Он је поновио став Русије да Москва неће испоручивати нафту земљама које подржавају ограничење цена.
Према агенцији Тас, шеф руске дипломатије је оценио да покушаји да се уведе горња граница цене на руску нафту шаље сигнал свим државама да се дистанцирају од таквих инструмената које намеће Запад.
!Ово је свакако занимљив развој догађаја који, између осталог, шаље веома снажан дугорочни сигнал свим државама без изузетка да размисле о напуштању механизама које Запад намец́е у оквиру својих система глобализације", рекао је Лавров на конференцији за новинаре о питањима европске безбедности.
(Ројтерс, Танјуг)
Упозорења о ваздушним нападима издата су данас широм Украјине након навода украјинских званичника да Русија припрема нови талас ракетних напада.
"У Украјини је на снази општа узбуна за ваздушни напад. Идите у склоништа", написала је погранична служба земље на Телеграму.
Русија је у октобру покренула масивне ваздушне нападе на украјинске градове.
(Ројтерс)
Премијерка Литваније Ингрида Шимоните изјавила је да је Европској унији потребно стрпљење за санкције уведене Русији због напада на Украјину, јер ће већина имати утицај само на средњи и дуги рок.
"Моја порука је да је потребно да имамо стрпљења. Јер не постоје санкције које могу да искључе Русију преко ноћи. То није могуће, не треба да тражимо ово", рекла је на конференцији Ројтерса "Некст" премијерка Шимоните.
Она је казала да постоји широка сагласност међу чланицама НАТО-а да се не врши притисак на Украјину да преговара и позвала НАТО да обезбеди противваздушну одбрану не само источним чланицама НАТО-а, већ и Украјини.
Говорила је и о експлозији пројектила у Пољској прошлог месеца у којој су погинуле две особе.
"Што Украјина има бољи систем ПВО, мања је вероватноћа да ће се десити такви инциденти... Важно је да НАТО обезбеди Украјини пристојан ваздушни одбрамбени систем", рекла је литванска премијерка.
Литванија ће следеће године бити домаћин самита земаља чланица НАТО-а.
Како је рекла, Литванија и друге балтичке државе, Летонија и Естонија, којима се некада владало из Москве, а сада су део и НАТО-а и ЕУ, биле су боље припремљене да издрже руски напад од инвазије 24. фебруара на Украјину.
"Међутим, избор руског председника Владимира Путина да изврши инвазију на Украјину изазвао је страх да би то могао учинити и на Балтику. Тешко је рећи да постоји нешто што не би урадио", рекла је Шимоните.
(Танјуг)
Швајцарска је саопштила да је замрзнула 7,9 милијарди долара руске имовине као одговор на рат у Украјини.
Износ је већи од износа који је објавио Државни секретаријат за економске послове (SECO) у јулу.
Швајцарска је омиљена дестинација за богате Русе и њихову имовину, а такође је заплењено 15 некретнина у руском власништву.
Банкама у земљи забрањено је да примају депозите од руских држављана или људи или ентитета са седиштем у Русији, у износу већем од 100.000 швајцарских франака.
(Гардијан)
Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је да "руска агресија на Украјину, систематично уништавање цивилне инфраструктуре и коришћење зиме као оружја са циљем да се народу те земље уведу мрак и хладноћа, представља ратни злочин и кршење међународног права као и принципа на којима је заснован ОЕБС".
"Русија је довела рат у Европу, а пошто није успела да покори Украјину, сада уништава систематично сву цивилну инфраструктуру", рекао је Борељ новинарима на Савету министара држава чланица ОЕБС-а који је данас почео у Лођу у Пољској.
Додаје да ће ЕУ подржати Међународни кривични суд који већ сарађује са украјинским тужиоцима.
"Шаљемо додатних милион евра за деминирање у Украјини, а Европска унија ће подржати Међународни кривични суд који већ увелико ради са украјинским тужиоцима како би прикупили доказе о злочинима. То треба да буде одобрено од држава чланица уније и потребно је да обезбедимо подршку у Уједињеним нацијама са великим бројем земаља", рекао је Борељ.
Борељ је рекао да је потребно изградити нови безбедносни оквир након што је Русија срушила постојећи.
Високи представник ЕУ је поновио да Русија мора да плати за штету коју је нанела Украјини и за разарање цивилне инфраструктуре која је уништена током сукоба.
Борељ је рекао да је до сада ЕУ запленила више од 20 милијарди долара средстава која су припадала руским олигарсима.
"Поред тих средстава, блокирано је и 300 милијарди долара који припадају Руској Федерацији. Тај новац би требало употребити за обнову Украјине. Он је тренутно блокиран и потребно је истражити све правне оквире како би био и заплењен", навео је Борељ.
(Танјуг)
Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да Украјина користи сваки изговор да увуче снаге земаља чланица НАТО-а у сукоб, док Белорусија бележи пораст провокација у близини своје границе.
"Све агенције за спровођење закона примећују повећање броја провокација у близини државне границе. Украјина највероватније покушава да искористи сваки изговор да у сукоб увуче трупе земаља чланица НАТО-а. Све то потврђује недавни пад ракете на територију Пољске", рекао је Лукашенко на састанку са војним и безбедносним званичницима, пренела је новинска агенција Белта.
Како је рекао, Белорусија је у стању да одврати потенцијалног непријатеља од употребе војне силе против земље.
"До сада смо успели да одвратимо потенцијалног непријатеља од употребе војне силе против Белорусије", рекао је Лукашенко.
Додао је да је ипак неопходно стално пратити, гледати и не пропустити знакове који би указивали на директну припрему за агресију на Белорусију.
Казао је да западне државе настављају да јачају војни потенцијал својих оружаних снага, модернизују инфраструктуру на територији суседних земаља и повећавају интензитет активности оперативне и борбене обуке.
"Све то доводи до ескалације ионако сложене војнополитичке ситуације око наше земље и у региону у целини", рекао је Лукашенко.
Такође је рекао да се све чешће чују позиви одбегле опозиције на преузимање власти силом и терористичке нападе на територији Белорусије.
"Неки од ових бегунаца нису само издајници, већ апсолутни екстремисти. Не могу другачије да их назовем. Они отворено, без стида, позивају на ударе по циљевима на територији наше земље. Чак заборављају да им рођаци живе на територији Белорусије", казао је председник Белорусије.
(Танјуг)
Портпарол јапанске владе Хироказу Мацуно рекао је данас да је Јапан дипломатским путевима изразио забринутост руским и кинеским властима због заједничког лета војних авиона те две земље у среду у близини Јапана.
"Учесталост и ширење оваквих активности у близини наше земље изазива нашу забринутост у погледу безбедности", рекао је Мацуно, а преноси Ројтерс.
Јапанске власти су јуче саопштиле да се два кинеска и два руска бомбардера надлетала Јапанско море.
"Пажљиво ћемо пратити развој сарадње Русије и Кине, уз осећање забринутости", рекао је Мацуно и додао да ће Јапан "одлучно штитити своје територије".
Руско министарство одбране саопштило је да су руски бомбардери Ту-95МС и кинески војни авиони Х-6 летели над Јапанским и Јужним кинеским морем око осам сати и да је лет обављен "у складу са међународним правом и без упада у ваздушне просторе".
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је данас нагласио да "Јужно кинеско море постаје регион где НАТО жели да подигне тензије", пренео је Тас.
(Танјуг)
Украјина је отпустила једног од главних инжењера нуклеарне електране у Запорожју, оптужујући га за колаборацију са руским снагама и издају, саопштило је државно предузеће Енергоатом.
До овог потеза дошло је дан након што је Москва поставила Јурија Черничука за директора највеће нуклеарне електране у Европи.
(Reuters)
Кремљ је осудио позиве ЕУ да се оснује трибунал који би се бавио ратним злочинима почињеним током рата у Украјини.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да такво тело не би имало легитимитет и да је неприхватљиво за Москву.
"Што се тиче покушаја да се успостави нека врста трибунала, он неће имати никакав легитимитет и ми га нећемо прихватити, осудићемо га", рекао је Песков новинарима, а преноси Интерфакс.
У одговору на питање како би Кремљ реаговао на такве акције, Песков је рекао да руски истражитељи раде на откривању злочина "кијевског режима".
"Веома је важно да се свему овоме додају и подаци о злочинима које је режим починио од 2014. године и на које, на нашу жалост, нисмо видели ни критику Запада", додао је портпарол Кремља.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је јуче да ће Европска унија покушати да успостави специјализовани суд, уз подршку Уједињених нација, за истрагу и кривично гоњење наводних ратних злочина које је Русија починила у Украјини.
Како је рекла, ЕУ наставља да пружа подршку Међународном кривичном суду (МКС), тако да предлаже оснивање специјализованог суда, уз подршку Уједињених нација, који ће истраживати и кривично гонити "злочине агресије Русије".
(Reuters)
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је на конференцији за медије о европској безбедности да неће бити обнављања претходних односа са Западом. Истиче да је сарадња могућа једино ако је заснована на новим принципима.
Додаје да се НАТО вратио приоритетима Хладног рата, јер желе да држе Русе ван Европе, а Американце у Европи, и налашава да је цела Европска унија сада под контролом САД, преносе РИА Новости.
"Сећамо се како је настао НАТО: када је први генерални секретар Алијансе, господин Исмеј, смислио формулу 'Држите Русе подаље од Европе, Американце у Европи, а Немце под контролом.' Ово што се сада дешава апсолутно значи враћање НАТО-а оним концептуалним приоритетима који су развијени пре 70 година", рекао је Лавров.
Према његовим речима, Запад све више увлачи Украјину у НАТО, "што је била очигледна црвена линија, чега су свесни већ дуги низ година".
"Предложили смо да се одустане од ширења НАТО-а и да се договоримо о конкретним безбедносним гаранцијама за Украјину, Русију и ЕУ. Није било дискусије, на наш позив на конструктиван приступ овој ситуацији речено нам је само једно: свака земља, пре свега Украјина, има право да уђе у НАТО и нико ту не може ништа да уради", истакао је Лавров.
(Танјуг/Тас)
Скоро шест милиона људи у Украјини нема струју, саопштио је касно синоћ украјински председник Володимир Зеленски.
Украјинска државна служба за ванредне ситуације саопштила је да је девет особа погинуло у пожарима, након што су прекршили безбедносна правила у покушају да загреју своје домове након руских напада на електроенергетске објекте.
(Ројтерс)
Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је америчког милијардера и власника Твитера Илона Маска да посети Украјину.
"Ако господин Маск жели да схвати шта је Русија урадила овде, нека дође у Украјину и види то својим очима. После тога ћете нам рећи како да окончамо овај рат, ко га је започео и када то можемо да завршимо", рекао је Зеленски путем видео-линка гостујући на конференцији Њујорк тајмса, преноси украјинска Правда.
Кијевски лист додаје да је Маск, који је у првим данима рата подржао Украјину обезбеђивањем сателитског Интернета "Стар линк", 222. дана након напада Русије предложио је Украјини да капитулира и питао пратиоце на Твитеру да ли се слажу са његовом "визијом" мира, на који начин би могло да дође до окончања сукоба.
(Танјуг)
Кина не снабдева Русију оружјем, рекао је кинески амбасадор у Француској Лу Ша.
"Не. Мислим да Русији није потребно кинеско оружје", рекао је амбасадор у интервјуу за телевизију БФМ одговарајући на питање да ли Кина испоручује оружје Русији.
Јуче је истакао да Кина задржава неутралну позицију поводом сукоба у Украјини и да се залаже за његово мирно решење.
"Ми желимо мир. Наш став о Украјини је да унапредимо преговарачки процес", додао је Ша.
(Танјуг)
Не престају сукоби у Украјини, али се постепено стабилизује снадбевање струјом. Москва тврди да су Украјинци погодили електрану у руској регији Курск. НАТО из Букурешта поручује да ће помагати Украјини колико год треба.
У фокусу дводневног састанка министара земаља НАТО-а је подршка Украјини и ограничавање утицаја Русије у њеном суседству. Амерички државни секретар оштро је осудио руске нападе на цивиле и електроенергетску мрежу Украјине, називајући их варварским чином.
"Знамо за тактику председника Путина – да се Украјинци смрзну и гладују, да буду протерани из домова, да Европа и свет остану без енергената и хране и да наша коалиција буде подељена. Његова стратегија није и неће успети", тврди Ентони Блинкен.
Украјини је Алијанса обећала додатне испоруке оружја и енергетске опреме. Још нема потврде да ли се обећање односи и на амерички ПВО систем "патриот", који Украјина упорно тражи од западних партнера.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг каже да ће савезници наставити да шаљу оружје Кијеву и да још много треба урадити до пуноправног чланства Украјине у НАТО-у.
Москва упозорава да би слањем "патриота" Украјини Алијанса постала легитимна мета руске војске.
"Формулација заједничке изјаве говори да је НАТО апсолутно незаинтересован за политичко и дипломатско решење. То укључује давање бланко подршке режиму у Кијеву и демонизовање Русије, како би се оправдало само постојање Алијансе", каже портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова.
Европска унија намерава да успостави специјални суд за руске злочине у Украјини. Брисел жели да употреби замрзнуту руску имовину за обнову Украјине.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручује да сукоб нуклеарних сила треба избећи по сваку цену.
Коментари