Сусрет водећег руског и америчког обавештајца у Анкари – пут ка миру или ескалацији рата

Питање нуклеарног оружја, оптерећује регионалну безбедност и међународну јавност у целини, посебно у контексту преласка у нову фазу сукобљавања – што би могло да укаже да смо на  прагу неког Трећег светског рата, нагласио је Душан Пророковић у емисији Првог програма Радио Београда "Магазин на Првом".

Пророковић је констатовао да на Западу постоје и кругови који не желе договор Москве и Кијева и којима су продужетак рата и радикализација стања у Украјини у интересу, али и они други који желе дијалог са Русијом.

Мирније воде и експалација 

За научног сарадника ИМПП, једнаке су шансе да оружани сукоб у Украјни уђе у мирније воде али и да криза ескалира у наредним месецима.

Пророковић је прецизирао и да нема разлога да верујемо да сусрет два водећа обавештајца РФ и САД наговештавају скоро решење кризе у Украјини или почетак њеног краја, "јер стање на терену говори да ће се сукоб наставити и да нисмо ни близу неког мировног споразума".

Указао је да се, гледајући из данашње перспективе, чини да ће сукоб у Украјини трајати годинама, што је крајње онеспокојавајуће.

"Уколико погледамо неку ширу слику и анализирамо хирбидни рат који се води између САД и РФ, а у коме је Украјина само један од фронтова, онда долазимо до закључка да су могући још неки оружани сукоби у другим крајевима света", каже Пророковић, истичући да се тренутна напетост у међународној политици може поредити са ситуацијом са краја тридесетих година прошлог века.

Пророковић има утисак да је сусрет водећих обавештајаца САД и РФ почетак отварања комуникацијског канала, да би се ствари некако држале под контолом, да би оружани сукоб у Украјини био донекле контролисан, да не би било употребљено нуклеарно оружје, нових напада НАТО и украјинских снага на Запорошку нуклеарну електрану.

"Нема назнака за одрживо мировно решење" 

У супротном, последице би, како каже, биле огромне.

Могуће је, сматра Пророковић, да ће тај комуникацијски канал бити коришћен за почетак политичких преговора у наредним месцима, прецизирајући да се за сада о тим преговорима пише и говори "изокола", али да нема назнака да је неко одрживо мировно решење на помолу.

Научни сарадник ИМПП подсећа да се у Украјину сливају милијарде долара војне помоћи, долазе хиљаде добровољаца и авантуриста, а чак се спомињу и искусни ратници са Блиског истока и Авганистана.

Констатује и да за НАТО ситуација није повољна, јер и даље не сме да уђе у директан сукоб са РФ, али води "прокси рат" против Москве, што утиче на слику о НАТО-у у незападном делу света.

"Опција за НАТО је да се Украјина и даље наоружава и да се тако врши притисак на РФ, са евентуалним изазивањем неких војних пораза на терену", објашњава Пророковић.

Напомиње да је и Москва у неповољној позицији јер је организовала референдум у четири области Украјине, променила Устав РФ, мења географске карте и сада се доноси одлука, како Руси објашњавају, о тактичком повлачењу из Херсона.

"РФ мора да оствари неке војне победе на терену како би ојачала сопствену позицију, углед код незападних партнера и како би имала бољу позицију за преговоре", наводи Пророковић.

"Компромиса нема" 

Уверен је да, упркос разговору Наришкина и Бернса, остали индиктатори указују да ће се сукоб наставити.

"Компромиса нема,.Украјина је формализовала одлуку по којој прекид рата може уследити само ако се РФ врати на раније позиције, ако поништи референдум, ако одустане од четири украјинске области које су део РФ, па чак и одустане од Крима. Видимо и да би НАТО попустио и дозволио РФ да задржи Крим, а повече се из остатка Украјине", објаснио је  Пророковић.

"Целокупна политичка и војна ситуација говори да ће се сукоб наставити током 202.  године и да су и Украјини и Русији потребни преломни моменти у рату и велики војни успех, после кога ће и једни и други иницирати почетак преговора и тиме довести другу страну до ситуације да мора да разговара", изјавио је Пророковић.

Указао је и да се сада води борба о томе ко ће диктирати услове мировног споразума, јер ће страна која их буде диктирала, у већем степену задовољити сопствене интересе.

Наводи и да зато да нисмо ни близу мирног решења сукоба, иако би било у интересу обе стране да се преговори интензивирају.

Пророковић упозорава да постоји и велика опасност од избијања оружаних сукоба у другим деловима света.

У том смислу, указује да би требало пратити шта се дешавало на последњем конгресу КП Кине - на власт је дошла нова антиамеричка и антизападна гарнитура, као и глобалне процесе у неколико држава – Бразилу у коме јача антиамеричка стуја, процесе на Блиском истоку, одлуке ОПЕК-а.

"Те напетости могу узроковати нове оружане сукобе – да ли између две Кореје, на Тајвану, Блиском истоку, Латинској Америци", указује Пророковић, уз наду да ће мимоићи Балкан.

Мишљења је да су турбуленције велике и да је због тога ова ситуација опаснија од Хладног рата и ситуације коју смо од 1945. године имали у међународним односима.

"САД преузеле доминацију, ЕУ се не пита" 

Пророковић сматра да су САД преузеле доминацију у решавању украјинске кризе и да се Европа о њој готово ништа и не пита.

ЕУ је, како каже, функционисала као субимперијална сила САД, као актер који је требало да помогне реализацију политике САД на Балкану 90-тих или касније према Украјини, Кавказу, Турској.

"Унија нема своју војску. Гарант безбедности Европе је НАТО. Кључна земља која њиме управља је САД", истиче Пророковић.

Додаје да слабљење Европе одговара РФ, јер би Москва желела да директно са Вашингтоном разговара о будућим геоплоитичким пројекцијама.

Слаба Европа, објашњава, одговара и Кини – Пекинг има потребу да трговински сарађује са ЕУ - али у политичком смислу и њо,ј као и Турској, јака ЕУ смета.

"ЕУ се нашла у врло незгодној позицији у којој свима одговара њено политичко слабљење, а са њом иду и економско слабљење и инфлација, реалан пад вредности евра, пуцање дистрибутвних ланаца, социјлани протести", констатује Душан Пророковић, уз претпоставку да смо на почетку "периода агоније" ЕУ, који ће дуго трајати.

"Унија се није снашла, али могући су и обрти, јер се ради о великим земљама, културама и цивилизацијама, огромној и искусној бирократији која седи у Бриселу. Такве врсте преокрета се, међутим. посматрајући из данашње перспективе, чине врло мало вероватним", закључио је др Душан Пророковић у емисији Првог програма Радио Београда "Магазин на Првом".