ИАЕА: Русија да оконча све акције у украјинским нуклеаркама; Продужен договор о извозу жита из Украјине

Коментаришући споразум који је постигнут данас о продужењу испоруке жита преко Црног мора, Чавушоглу је појаснио да захтеви Русије морају бити испуњени како би се осигурао приступ храни онима којима је потребна, пренела је Анадолија.

"Турска не брани Русију, али је свесна да је ово споразум у којем се морају испунити захтеви Русије како би жито стигло до оних којима је потребно", рекао је Чавушоглу.

Он је изразио наду у прекид ватре с циљем окончања рата у Украјини путем дипломатије како више не би било потребе за даљим продужавањем споразума о испоруци жита.

Управни одбор Међународне агенције за атомску енергију усвојио је трећу резолуцију од почетка рата у Украјини, апелујући на Русију да оконча све акције у украјинским нуклеарним електранама.

Гласање је обављено иза затворених врата, а захтев за резолуцију су поднеле Канада и Финска.

Ројтерс наводи, позивајући се на дипломатске изворе, да се у документу спомиње нуклеарна електрана Запорожје, као што је то био случај у претходној резолуцији усвојеној у септембру.

Од 35 чланица ИАЕА, 24 су гласале за резолуцију, две су биле против, седам је било уздржано, а две делегације су биле одсутне.

(Ројтерс)

Шведски парламент одобио је слање војне опреме Украјини у вредности од 287 милиона долара.

Пакет помоћи укључује системе противваздушне одбране, муницију, оклопна возила, личну опрему, укључујући зимске комплете одеће и заштите тела, опрему за нишањење, шаторе и маскирне мреже.

Како је раније рекао шведски премијер Улф Кристерсон, овај пакет војне помоћи Украјини је највећи од почетка рата - већи од свих претходних пакета заједно.

"Очигледно, Украјина се добро брани од руске офанзиве, далеко изнад очекивања, а делимично објашњење за то је чињеница да добијају јаку подршку других земаља", навео је шведски премијер.

"Бојим се да Русија није спремна да се повуче и све док се не повуче мир неће бити могућ. Русија је та која мора да омогући мир, агресор мора да се повуче ако жели одржив мир", нагласио је Борељ.

(Ројтерс)

Амерички државни секретар Антони Блинкен рекао је да је истрага о ракетном инциденту у источној Пољској у току, али да САД "до сада нису виделе ништа што би било у супротности" са прелиминарном проценом Пољске да је украјинска противваздушна одбрана крива за експлозију на граници.

Међутим, Блинкен је поновио да какав год био његов коначни закључак, ми већ знамо страну која је на крају одговорна за овај трагични инцидент – Русију.

"Оно што сада видимо сваког дана је да се Русија обрушила ракетама на Украјину, настојећи да уништи њену инфраструктуру, циљајући на жељу Украјине да одржава топлоту, да дозволи земљи да једноставно живи и креће се напред. Украјина има право да се брани и ми смо посвећени подршци Украјини", рекао је Блинкен.

Финска, која аплицира за чланство у западној војној алијанси НАТО, има историју ратова са Русијом, али шумом прекривена граница је и даље означена само знаковима и пластичним линијама на највећем делу дуж 1.300 километара границе.

Влада је у јуну саопштила да ће изградити баријере дуж делова руске границе у покушају да ојача спремност против хибридних претњи као што је потенцијални масовни прилив тражилаца азила.

Предлог закона о приправности, иако је споран у смислу правила Европске уније о азилу, омогућава парламенту да убрза законе.

(Ројтерс) 

Кремљ је поручио да ниједан руски званичник не размишља о употреби атомског оружја и оптужио је Кијев да стално мења услове везане за могуће мировне преговоре.

Портпарол Кремља Дмитри Песков је рекао новинарима да су за Русију незамисливи јавни преговори са Украјином и навео да Москва позива Вашингтон да усмери Кијев ка дипломатији.

Песков је изјавио да је Вашингтон у стању да схвати забринутост Русије и да, уколико Сједињене Америчке Државе то желе, охрабри Украјину да се врати за преговарачки сто.

(Ројтерс)

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган захвалио се Уједињеним нацијама, Москви и Кијеву на продужењу споразума који омогућава наставак украјинског извоза житарица.

"Извоз више од 11 милиона тона житарица у последња четири месеца показао је важност споразума за глобалну безбедност хране", написао је Ердоган на Твитеру.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да ће споразум о житу аутоматски бити продужен на четири месеца у истом формату, али и упозорило да ће сваки покушај да се хуманитарни коридор за извоз жита у Црном мору искористи у провокативне војне сврхе, бити одлучно сузбијен.

Како се објашњава у саопштењу, споразум о житу, који су у Истанбулу 22. јула потписале Русија, Турска, Украјина и УН, аутоматски се продужава на 120 дана у истом формату, јер ниједна страна није имала приговор.

"Руска страна такође оставља могућност техничког продужења 'црноморске иницијативе' без икаквих промена у погледу рока и обима", прецизирано је у саопштењу.

Москва је јасно нагласила и да су међусобно повезани споразуми о извозу украјинске хране и ефикасна примена меморандума који су потписале Русије и УН о нормализацији извоза руских пољопривредних производа, пренео је Спутњик.

"Узели смо у обзир интензивирање рада Секретаријата УН на испуњавању својих обавеза у том погледу и информацијама које су нам достављене о привременим резултатима његовог рада на отклањању препрека за испоруку руског ђубрива и хране. Сва та питања треба да буду решена у року од 120 дана, на колико се споразум и продужава", прецизирало је руско министарство.

Такође се истиче да су након вишеструких апела из Русије почели да се улажу напори да се деблокира око 300.000 тона руског ђубрива које Русија донира земљама којима је неопходно, а које је задржано у лукама ЕУ.

"Недопустиво је даље одлагање реализације тих испорука које су им хитно неопходне", истиче министарство.

Споразум о извозу пољопривредних производа из Украјине, уз посредовање Турске и УН склопљен је 22. јула, требало је да истекне 19. новембра, али је данас продужен за 120 дана.

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је раније данас на Твитеру да је споразум потписан захваљујући генералном секретару УН Антонију Гутересу и турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану.

Ердоган се захвалио УН, Москви и Кијеву на продужењу споразума који омогућава наставак украјинског извоза житарица, а Гутерес је такође поздравио продужење Црноморске иницијативе за жито.

(Танјуг)

Директор руске спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин и директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс разговарали су на састанку у Анкари прошле недеље о некоришћењу нуклеарног оружја, изјавио је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.

"Према информацијама добијеним од директора турске обавештајне службе, Русија и Сједињене Државе разговарале су о некоришћењу нуклеарног оружја. Стране тренутно не показују знаке да би могле да покушају да га употребе. Употреба нуклеарног оружја може довести до новог светског рата. Морамо да искључимо овај ризик", рекао је Ердоган новинарима, известио је ТВ канал ТРТ, а пренела агенција Тас.

Шеф за медије и комуникације у турском председништву Фахретин Алтун потврдио је да су Наришкин и Бернс одржали 14. новембра састанак у Анкари, те да је на састанку разговарано о претњама међународној безбедности, укључујући и оне везане за могућу употребу нуклеарног оружја.

(Танјуг)

Руски ракетни напади оштетили су или уништили неке од украјинских постројења за производњу гаса, саопштила је данас државна енергетска компанија "Нафтогаз".

Извршни директор "Нафтогаза" Олексиј Чернишов рекао је да је Русија извршила "масовни напад" на инфраструктуру компаније за производњу гаса Украгасдобича (Укргазвyдобуванниа) у источној Украјини.

"Тренутно знамо за неколико објеката који су уништени. Други су претрпели оштећења различитог степена", рекао је Чернишов.

Премијер Украјине Денис Шмигал изјавио је раније данас да су нови руски ракетни напади били усмерени на постројења за производњу гаса и фабрику ракета, известила је агенција Интерфакс Украјина.

Сирене за ваздушни напад огласиле су се у Одеској, Полтавској, Дњепропетровској, Сумској и Николајевској области, као и у деловима Кировоградске области и областима Запорошке и Херсонске области које су под контролом Кијева.

Заменик шефа кабинета председника Украјине Кирило Тимошенко рекао је да је више експлозија такође пријављено у Дњепру, где су оштећена два инфраструктурна објекта.

(Ројтерс, Танјуг)

Естонске власти су почеле да споводе детаљније граничне провере за држављане Украјине и Русије који одлазе у Летонију или Финску.

Гранична полиција објаснила је да је распоређено додатно особље на граници са Летонијом и Финском и истакли су да на тај начин желе да стекну бољи увид у број избеглица из Украјине и Русије који остају у земљи и број оних који из Естоније иду даље, преноси портал Шенген виза инфо.

"Упоређујемо податке путника који су дошли бродом који су држављани Украјине и Русије са подацима копнених граничних прелаза, и користимо систем за аутоматско препознавање регистарских таблица да бисмо проверили која су возила са украјинским или руским таблицама ушла у Естонију, а која су је напустила", истакли су у естонској граничној полицији.

Претходно је министар спољних послова Естоније Урмас Реинсалу рекао да би та земља требало да поново успостави граничну контролу на унутрашњим шенгенским границама, да би се створила јасна слика о броју избеглица.

"Више од 100.000 украјинских држављана је ушло на територију Естоније и за нас је кључно да јасно знамо где се ти људи налазе" рекао је министар Реинсалу.

Како је саопштила гранична полиција Естоније, пооштрене граничне контроле почеле су да се примењују 14. новембра и остаће на снази до 20. новембра.

(Танјуг) 

Рат у Украјини је "један од најважнијих негативних фактора" за светску економију у овој години, а највероватније и у 2023, сматра генерална директорака Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева.

"Све што повећава стрепњу, наравно, штети изгледима раста, подмирењу потреба и тежњама људи у свим деловима света", рекла је Георгијева у интервјуу за Си-Ен-Би-Си на маргинама састанка Групе 20 на Балију.

ММФ је раније упозорио на опасност од фрагментације глобалне економије као резултат руско-украјинског рата и смањио прогнозе раста за 2023. на 2,7 одсто, што представља успоравање у односу на очекивани раст од 3,2 посто у овој години.

То је најслабија пројекција раста од 2001, изузев оне током глобалне финансијске кризе и акутне фазе пандемије ковида 19, навео је ММФ у свом октобарском извештају.

"Већ уочавамо неке знаке фрагментације, који потичу из оправданог страха за сигурност снабдевања. Видели смо да се због ковида, због рата у Украјини, ланци снабдевања прекидају, што штети расту на домаћем и међународном плану", навела је Герогијева.

Она је додала да ће, ако свет изабере да крене путем поделе у "блокове", платити високу цену.

"А та цена би била посебно висока за отворене економије, и шире – за свет у развоју. Ако желимо да не изгубимо негде између 1,4 билиона до можда 3,4 билиона долара годишње – само замислите шта можемо да урадимо с тим новцем – онда би требало веома пажљиво да проценимо последице таквих радњи и да будемо мудри да спречимо месечарски ход у свет који је сиромашнији и мање безбедан", упозорила је Георгијева.

(Танјуг)

Немачка војска, поводом рата у Украјини, планира велико престројавање своје војске, објавио је немачки недељник Шпигл.

Генерал Еберхард Корн је још у септембру наложио припрему војске за претећи конфликт са Русијом, и да у тим плановима убудуће мора бити у центру одбрана земље и НАТО-а.

"Напади на Немачку могу уследити потенцијално без најаве и са великим дејством наношења штете", наводи се у документу под насловом "Оперативне смернице за војску".

Војска мора, како је навео Корн, да буде спремна за наметнути рат.

Мисије у иностранству у будућности треба да буду мање важне, јер је сада, како се наводи, много важније стварно одвраћање.

Немачки генерал због тога сматра да треба оснажити источни бок НАТО-а - Естонију, Летонију, Литванију и Пољску.

(Танјуг)

Премијер Украјине Денис Шмигал изјавио је да су нови данашњи руски ракетни напади били усмерени на постројења за производњу гаса и фабрику ракета, известила је агенција Интерфакс Украјина.

"Ракете тренутно лете изнад Кијева. Сада бомбардују нашу производњу гаса, наша предузећа у Дњепру и Јужмашу (фабрика ракета)", рекао је украјински премијер на конференцији за новинаре, а пренео Ројтерс.

Претходно су украјински званичници саопштили да је руска ракета погодила лучки град Одесу, али да за сада нема више детаља о евентуалним жртвама или материјалној штети.

Неколико украјинских региона данас је у стању приправности због ракетних удара, пренела је агенција Тас.

Сирене за ваздушни напад огласиле су се у Одеској, Полтавској, Дњепропетровској, Сумској и Николајевској области, као и у деловима Кировоградске области и областима Запорошке и Херсонске области које су под контролом Кијева.

Гувернер Одесе Максим Марченко објавио је на Телеграму да је погођена инфраструктура у области Одесе и упозорио на "масовне ракетне ударе на целој територији Украјине".

Заменик шефа кабинета председника Украјине Кирило Тимошенко рекао је да је више експлозија такође пријављено у Дњепру, где су оштећена два инфраструктурна објекта, а најмање једна особа је рањена, пренео је АП.

Начелник Кијева Олексиј Кулеба рекао је да су системи противваздушне одбране деловали у централној Кијевској области.

Званичници региона Полтава, Харков, Хмељницки и Ривне позвали су становнике да остану у склоништима усред сталне претње од ракетних напада.

(Ројтерс, Танјуг)

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес поздравио је продужење Црноморске иницијативе за жито како би се олакшао извоз украјинских пољопривредних производа.

"Поздрављам договор свих страна да наставе иницијативу за жито како би се олакшао безбедни извоз прехрамбених намирница и ђубрива из Украјине", навео је Гутерес у саопштењу.

Указао је да су УН такође "потпуно посвећене уклањању преосталих препрека за извоз хране и ђубрива из Руске Федерације", што је део споразума који је за Москву кључан.

Споразум о извозу пољопривредних производа из Украјине склопљен је 22. јула.

(Ројтерс)

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да ће Црноморска иницијатива о извозу житарица бити продужена за још 120 дана.

"Договор о изозу жита из украјинских лука продужен је још 120 дана", потврдио је Зеленски на Твитеру.

Нагласио је да је споразум потписан захваљујући генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутересу и председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану.

Споразум о извозу пољопривредних производа из Украјине склопљен је 22. јула, а период важења тог договора је 120 дана.

Првобитни договор постигнут у јулу помогао је да се спречи глобална криза са храном дозвољавајући извоз хране и ђубрива из неколико црноморских лука Украјине које је блокирала Русија.

(Ројтерс, Гардијан)

Руска ракета погодила је лучки град Одесу као и Џанкој на Криму, саопштили су украјински званичници.

За сада нема више детаља о евентуалним жртвама или материјалној штети, преноси Ројтерс.

Неколико украјинских региона данас је у стању приправности због ракетних удара, преноси Тас.

Сирене за ваздушни напад су се огласиле у Одеској, Полтавској, Дњепропетровској, Сумској и Николајевској области, као и у деловима Кировоградске области и деловима Запорошке и Херсонске области који су под контролом Кијева.

(Танјуг, Гардијан)

Сједињене Америчке Државе наставиће да подржавају Украјину у одбрани од Русије колико год то буде било потребно, изјавили су водећи војни лидери Америке, истичући да Кијев треба да одлучи када и како да преговара са Москвом.

"Украјина ће наставити да се бори. Неће одступити. Украјина је била слободна и жели то да остане", рекао је генерал Марк Мили, начелник Здружених генералштаба америчке војске, пренео је Ројтерс.

Мили и министар одбране Лојд Остин рекли су да ће САД подржати Украјину "докле год је потребно".

Портпаролка америчког Националног савета за безбедност Ејдријен Вотсон навела је да се пољска прелиминарна процена о пројектилу који је пао на територију Пољске и убио две особе у уторак увече, не противи са проценом САД, као и да је пад ракете вероватно резултат дејствовања украјинског противваздушног система.

(Танјуг, Ројтерс)

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да "Вашингтон уопште није заинтересован" за истрагу о инциденту у Пољској, у ком су погинуле две особе, након што је ракета пала у пољско село Пржеводово, јер "САД увек имају некога да окриве".

"Америчку владу баш брига за резултате истраге, ко је испалио ракету. Бела кућа никад није била овако провидна. Америчка влада увек има ''дежурног кривца'' због политичких разлога", навела је Захарова на Телеграму, пренео је Тас.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, Пољска и САД саопштили су раније да је ракета највероватније дошла из Украјине, као резултат дејствовања украјинске противваздушне одбране.

(Танјуг)

Пољски премијер Матеуш Моравјецки потврдио је да се неће позвати на члан 4 Северноатлантског уговора у вези са падом пројектила у селу Пржеводову у близини границе са Украјином, а у којем су убијене две особе.

"Стално одржавамо консултације са савезницима, али у оквиру споразума о одбрани постоји члан 4, који приморава стране да се консултују у ванредним ситуацијама. Договорили смо се да проверимо да ли има основа за примену члана 4", рекао је Моравјецки, пренела је украјинска Правда.

Он је додао да је развој догађаја у вези с падом ракете довео до закључка да се не ради о намерном нападу на територију Пољске.

"Стога се нисмо позивали на члан 4. Овај приступ је наишао на добар пријем код наших НАТО савезника", рекао је он за канал ТВП.

У члану 4 НАТО уговора се наводи да ће се државе чланице консултовати када год по мишљењу било које од њих буду угрожени њен територијални интегритет, политичка независност или безбедност.

(Танјуг)

Председник САД Џозеф Бајден оспорио је изјаву украјинског председника Володимира Зеленског да ракета која је пала у Пољску, када су погинуле две особе, није украјинског порекла.

"То није доказ", рекао је Бајден новинарима у Белој кући по повратку са путовања по Азији.

Зеленски је јуче рекао да је уверен да експлозија у којој су страдале две особе у Пољској није изазвала ракета из Украјине.

"Немам дилему, то није наш пројектил", рекао је Зеленски украјинским медијима.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је јуче да је истрага о паду ракете на територију Пољске у току, али да прелиминарна анализа "сугерише да је инцидент вероватно изазвала украјинска ракета противваздушне одбране".

Столтенберг је на конференцији за новинаре прецизирао да је у питању вероватно ракета "испаљена у циљу одбране украјинске територије од руских напада крстарећим ракетама".

(Ројтерс)

Руски амбасадор у Уједињеним нацијама Василиј Небензја изјавио је да су саопштења Варшаве и Кијева поводом пада пројектила у Пољској имала за циљ да изазову директан сукоб између Русије и НАТО-а.

"Да овај данашњи састанак Савета безбедности Уједињених нација није сазван, требало би га сазвати да се разговара о покушајима Украјине и Пољске да изазову директан сукоб између Русије и НАТО-а. Такве апсолутно неодговорне изјаве које су дали лидери две земље не могу се протумачити другачије", рекао је Небензја на седници СБ УН, пренео је Тас.

У уторак увече пројектил је пао у пољско село на 15 километара од границе са Украјином и тада су страдале две особе, а Пољска, НАТО и САД су навеле да пројектил није био руски.

(Танјуг)

Подсекретар Уједињених нација Розмери Дикарло изјавила је да се не назире крај конфликта у Украјини и додала да постоји реална могућност да се рат претвори у катастрофу.

"Заиста, не назире се крај конфликта. Докле год траје, постоји потенцијална опасност од катастрофе, реална је. Инцидент у Пољској, у близини украјинске границе, био је застрашујући подсетник да се мора учинити све да се спречи даља ескалација", рекла је Розмери Дикарло, пренео је Тас.

Ракета је пала у пољско село на 15 километара од границе са Украјином и тада су убијене две особе.

Пољски председник Анжеј Дуда рекао је да то није био намеран напад на Пољску, са чиме су се сложили и високи званичници НАТО-а и САД.

(Танјуг)