Мистериозни бродови на Балтику, хапшења шпијуна у Шведској и Норвешкој

Свега два од укупно 25 бродова, који су се у време хаварије гасовода Северни ток 1 и 2 налазили недалеко од места експлозија, нису имали укључене уређаје за идентификацију, тврди компанија "SpaceKnow" после истраге током које су прегледани сателитски снимци кретања бродова три месеца пре инцидената на Балтичком мору.

Бродови дужине 95 и 130 метара, прошли су неколико километара од места хаварије у време експлозије. Најмање један од ова два брода "могао је бити укључен у активности усмерене против гасовода", навела је компанија.

"SpaceKnow" тврди да је један од ових бродова био укључен у догађаје који су, на концу, довели до серије експлозија у којима су уништена три од четири крака ових гасовода.

Мистериозни бродови, истраге без резултата, оптужбе...

Компанија, међутим, није објавила под чијом су заставом пловила ова два брода, али је магазин "Wired" јавио да су налази прослеђени команди НАТО, чији је неименовани званичник објаснио да се "ради о инфрмацијама корисним за даљи ток истраге".

Налази компаније "SpaceKnow" објављени су месец дана пошто су посланици немачке опозиције затражили објављивање имена бродова чланица НАТО-а били у околини гасовода Северни ток 1 и 2 у тренутку експлозије, као и да ли су се у близини налазили руски ратни бродови.

Готово истовремено, немачки Шпигл је објавио да су САД летос упозориле неколико европских земаља да постоји могућност напада на Северни ток 1 и 2, али су та упозорења била неодређена и из њих се није могло закључити ко би то могао учинити.

Русија је за хаварију гасовода оптужила Велики Британију, наводећи да је саботажу на Северном току 1 и 2 извела иста јединица која је координисала недавне нападе украјинских подводних дронова на бродове руске Црноморске флоте на Криму. Лондон је ове информације одбацио, наводећи да Москва покушава да лажним оптужбама прикрије неуспехе у рату у Украјини. Запад је за експлозије на гасоводима оптуживао Русију, која је ове наводе одбацила као бесмислене.

У данима пре експлозије, у водама око гасовода Северни ток 1 и 2 налазио се шведски ратни брод, јавио је шведски дневник Дагбладет, што је нешто касније потврдио и портпарол ратне морнарице те државе, Џими Адамсон.

Брод се, наводно, налазио у међународним водама наспрам Калињинграда, али није разјашњено шта је тај радио на том месту.

Компанија "SpaceKnow" објавила је налазе, пошто ни месец и по дана од експлозија четири паралелне истраге о хаварији на гасоводима Северни ток 1 и 2 нису успеле да идентификују починиоце ове саботаже.

Истраге, одвојено, воде Немачка, Шведска, Данска и руска компанија "норд стрим АГ", чијем је истраживачком броду "Нефрит" тек прошле седмице дозвољено да прегледа уништене цеви гасовода.

Покушај да Шведска, Немачка и Данска, под окриљен Европске уније покрену заједничку истрагу, пропао је пошто су Стокхолму одбиле да деле "информације од значаја за националну безбедност".

Шеф шведских истражитеља је, претходно, навео да су на месту експлозије пронађени докази који ће бити додатно испитани, истичући да се ради о "веома осетљивом случају".

Шведска је 27. октобра на место експлозија упутила два миноловца у склопу одвојене истраге коју је покренула шведска ратна морнарица. Портпарол шведске морнарице Џими Адамсон је навео да је овај део истраге иницирала ратна морнарица, невезано са истрагом коју већ неколико седмица води шведска полиција.

Готово у исто време када и Швеђани, прву фазу истраге окончала је и немачка федерална полиција и предала налазе на даљу анализу. На фотографијама које су начинили подводни дронови Бундесвера виде се осам метара широке пукотине на цевима гасовода што, како наводе немачки експерти, може бити једино резултат подметнутих експлозија, пишу немачки медији.

Одмах затим, немачко тужилаштво отворило је истрагу о "детонирању експлозивне направе", "противуставној саботажи", уз назнаку да се ради о истрази "од посебне важности".

Док су Данци и Швеђани објавили делове истраге, немачке власти су, упркос почетној одлучности да разоткрију кривце за удар на европски енергетски систем и обећању да ће привести правди одговорне за ову саботажу, одлучиле да не објављују информације везане за ову истрагу.

Рад гасовода "Северни ток" обустављен је крајем августа због проблема са ремонтом "Сименсових" турбина, али су цеви остале напуњене гасом. Друга траса овог гасовода, "Северни ток 2", вредна 11 милијарди долара, изграђена је прошле године, али због низа политичких разлога никада није пуштена у комерцијалну употребу.

Руски "Гаспром" је платио половину трошкова изградње, док су остатак трошкова финансирали британски "Шел", аустријски ОМВ, француски "Анжи", те немачке компаније "Унипер" и "Винтершел ДЕА".

Хапшење руских шпијуна

Шведско тужилаштво оптужило је две особе иранског порекла да су прикупљали обавештајне информације у корист руске тајне службе, ГРУ, јављају медији у Шведској.

Наводи се да су браћа, Пајам и Пејман Кија радили за руску тајну службу од 2011. до прошле године, те да информације које су слали Москви, потенцијално, могу нанети велику штету шведском безбедносном систему.

Пејман Кија је, како се наводи, радио за шведску војну обавештајну службу, а истрага против њега покренута је још пре пет година под сумњом да је "кртица" убачена по налогу руског ГРУ-а.

Ухапшени су још прошле године и уколико им буде доказана кривица, прети им доживотна робија.

Норвешке власти су, од средине октобра, ухапсиле осам особа под сумњом да су шпијунирали и дроновима надгледали платформе за експлоатацију природног гаса у Северном мору.

Међу ухапшеним је и бразилски држављанин, који је, наводно, користио лажни идентитет како би шијунирао и информације предавао руским обавештајцима, јавља норвешки Афтенбладет.

Одмах после серије хапшења, немачки и норвешки ратни бродови појачали су патроле око платформи. Готово истовремено, у близини су уочени руски бродови.

Руска амбасада у Ослу је те наводе, као и хапшења, назвала "паранојом".