Жад на Балтичком мору, Русија почиње истрагу о експлозијама на Северном току

Тачно 20 радних дана било је потребно данским властима да дозволе стручњацима компаније "Норд стрим АГ" да истраже места на којима су уништене цеви гасовода Северни ток 1 и 2, чиме је, суштински, почела четврта у низу истрага о узроцима хаварије овог гасовода.

Данске власти су приступ месту на којем су се догодиле експлозије издале 1. новембра, јавља дански јавни сервис ДР.

"'Норд стрим АГ' сада може да почне истрагу у данској економској зони", потврдила је за ДР Пиа Дал Хојгард, шефица данске геодетске агенције.

Власти у Копенхагену омогућиле су приступ руским стручњацима, дан пре него што је компанија "Норд стрим АГ" објавила прве резултате истраге спроведене у шведској економској зони.

"Према прелиминарним резултатима истраге места догађаја, кратери дубине од три до пет метара откривени су на дну мора на растојању од 248 метара. Део гасовода између кратера је уништен, а крхотине цеви распршене су око 250 метара", саопштила је ова компанија по окончању истраге у шведској економској зони.

Руски стручњаци се, на Балтичком мору, налазе на истраживачком броду "Нефрит" (Жад), који је подигнут 2004. године у Румунији, а током последње деценије пловио је под заставама Француске и Норвешке. Власништво је руске компаније "Алајанс Ел-Ел-Си".

Москва: Британци су криви за све

Руско министарство одбране је, крајем октобра, оптужило Велику Британију за напад на гасовод, али су власти у Лондону те оптужбе одбациле, тврдећи да Москва, на тај начин, покушава да скрене пажњу са војних неуспеха у Украјини.

Русија је, истовремено, навела да су напад на Северни ток 1 и 2 извели припадници исте британске јединице, који су координисали напад украјинских дронова на бродове Црноморске флоте укотвљене у кримској луци. Ван кулоара у Кремљу, помињана је и порука бивше британске премијерке Лиз Трас, која је недуго после експлозија на Северном току, наводно, обавестила Американце: "Све је готово".

Лондон је ове тврдње Русије одбацио као пропаганду.

Све истраге о експлозијама на Северном току

Истраге о експлозијама на Северном току 1 и 2 паралелно воде и шведске, данске и немачке власти, пошто је покушај да се организује заједничка истрага пропао, јер су власти у Стокхолму одбиле да деле "информације од значаја за националну безбедност".

Шеф шведских истражитеља је, претходно, навео да су на месту експлозије пронађени докази који ће бити додатно испитани, истичући да се ради о "веома осетљивом случају".

Потврђене су раније тврдње сеизмолога у Шведској и Данској, који су одмах након ових догађаја 27. септембра регистровали снажне подводне експлозије. У истрази, која је недуго по експлозијама учествовали су и полиција, Обалска стража и оружане снаге.

Шведска је 27. октобра на место експлозија упутила два миноловца у склопу одвојене истраге коју је покренула шведска ратна морнарица. Портпарол шведске морнарице Џими Адамсон је навео да је овај део истраге иницирала ратна морнарица, невезано са истрагом коју већ неколико седмица води шведска полиција.

Немачка истрага "од посебне важности"

Готово у исто време када и Швеђани, прву фазу истраге окончала је и немачка федерална полиција и предала налазе на даљу анализу. На фотографијама које су начинили подводни дронови Бундесвера виде се осам метара широке пукотине на цевима гасовода што, како наводе немачки експерти, може бити једино резултат подметнутих експлозија, пишу немачки медији.

Одмах затим, немачко тужилаштво отворило је истрагу о "детонирању експлозивне направе", "противуставној саботажи", уз назнаку да се ради о истрази "од посебне важности".

Док су Данци и Швеђани објавили делове истраге, немачке власти су, упркос почетној одлучности да разоткрију кривце за удар на европски енергетски систем и обећању да ће привести правди одговорне за ову саботажу, одлучиле да не објављују информације везане за ову истрагу.

"После пажљивог разматрања, дошли смо до закључка да је, због добробити државе, трансфер информација немогућ, чак ни под назнаком строго поверљиво", навеле су немачке власти, пошто је детаље истраге затражила група посланика Бундестага.

Тајновитост истраге у приличној је мери изненадила немачке медије, посебно јер су власти у Берлину саботажу Северног тока, првобитно, називале "озбиљним и агресивним нападом на ток снабдевања енергентима".

Готово истовремено, опозиција је затражила да власти објаве који су бродови чланица НАТО-а били у околини гасовода Северни ток 1 и 2 у тренутку експлозије, као и да ли су се у близини налазили руски ратни бродови.

Немачки Шпигл је објавио да су САД летос упозориле неколико европских земаља да постоји могућност напада на Северни ток 1 и 2, али су та упозорења била неодређена и из њих се није могло закључити ко би то могао учинити.

Рад гасовода "Северни ток" обустављен је крајем августа због проблема са ремонтом "Сименсових" турбина, али су цеви остале напуњене гасом. Друга траса овог гасовода, "Северни ток 2", вредна 11 милијарди долара, изграђена је прошле године, али због низа политичких разлога никада није пуштена у комерцијалну употребу.

Руски "Гаспром" је платио половину трошкова изградње, док су остатак трошкова финансирали британски "Шел", аустријски ОМВ, француски "Анжи", те немачке компаније "Унипер" и "Винтершел ДЕА".