Пентагон шаље нову војну помоћ Кијеву, отворено седиште "Вагнера"

Руска компанија "Вагнер", чији је оснивач олигарх Јевгениј Пригожин, близак председнику Русије Владимиру Путину, отворила је војно-технолошки центар у Санкт Петербургу, јавља Ројтерс.

Компанија "Вагнер" од оснивања 2014. године била је ангажована на неколико ратишта, укључујући Сирију, Либију, Мали, Мозамбик, а од фебруара и Украјину.

Америчке власти "Вагнер" сматрају прокси снагама руске војске, што званичници те компаније и власти у Москви демантују, тврдећи да се ради о приватној фирми, која послује на основу комерцијалних уговора

Јевгениј Пригожин, који је недавно потрдио да је основао ту компанију, налази се на потерници америчког Федералног истражног бироа због наводног мешања у председничке изборе 2016. године.

(Ројтерс, РТС)

Саветник америчког председника за националну безбедност Џејк Саливан боравио је у ненајављеној посети Кијеви, где се састаo са државним врхом Украјине, јавља Си-Ен-Ен.

Посету је потврдила и Бела кућа, која је у саопштењу навела да се Саливан у Кијеву састао са украјинским председником Володимиром Зеленским, шефом његовог кабинета Андријем Јермаком и министром одбране Олексијом Резниковим.

Саливен је током посете пренео подршку САД Украјини, те најавио нову војну помоћ вредну 400 милиона долара.

(Си-Ен-Ен)

Државе чланице Г7 имаће спремне све оперативне детаље о ограничењу цене руске сирове нафте из мора до 5. децембра, када та мера треба да почне да се примењује, изјавио је из Стејт департмента Џејмс О'Брајен, надлежан за координацију санкција Русији.

У разговору са новинарима током посете Бриселу, О'Брајен је рекао да су у току технички разговори о питањима цена и управљања горњом границом, али је одбио да открије детаље, јавља Ројтерс.

"Кључни датум је 5. децембар. Мислим да се о ограничењу цене разговарало довољно дуго да учесници на тржишту схвате да ће почети да се примењује и да изнесу ставове како да се то на најбољи начин примени", истакао је О'Брајен.

Ограничење цене, које подржавају САД, Јапан, Британија, Канада и ЕУ, неће дозволити бродским и осигуравајућим компанијама да пружају услуге за танкере који превозе руску нафту, осим ако се нафта не прода по утврђеној цени или испод ње, преноси британска агенција.

Максимална цена, коју тек треба да одреди Г7, треба да буде мало изнад руских производних трошкова како би се ограничили приходи Москве од продаје нафте и смањила њена способност да финансира напад на Украјину.

О'Брајен је рекао да ће цео пакет бити спреман на време.

"Сигурно ће бити спреман до 5. децембра. Позабавићемо се тим питањима", нагласио је О'Брајен.

(Ројтерс) 

Министарство одбране Холандије саопштило је да ће та земља Украјини испоручити тенкове и другу тешку војну опрему у вредности од 120 милиона евра, преноси Ројтерс.

Холандија је саопштила да ће потрошити 45 милиона евра на тенкове Т-72, пошто сарађује са САД и Чешком на испоруци 90 модернизованих чешких тенкова.

(Ројтерс)

Сједињене америчке државе (САД) упутиће Украјини нову војну помоћ вредну 400 милиона долара, јавља Ројтерс.

Помоћ укључује, објаснила је портпаролка Пентагона Сабрина Синг, обнову 45 чешких тенкова Т-72, као и ПВО система Хавк.

(Ројтерс)

Начелник у Херсонској области Владимир Салдо изјавио је да је уведен 24-часовни полицијски час у граду Херсону, јавља Ројтерс.

"Полицијски час је уведен због вероватне украјинске офанзиве на град", навео је Салдо.

Салдо је недавно изјавио да се проширује зона евакуације цивила из Херсонске области, као и да је планирана евакуација до 70.000 људи.

Према његовим речима, зона евакуације проширена је за 15 километара од реке Дњепар, због информација о припремама Украјине за масовни ракетни напад на брану хидроелектране Каховска.

Руски председник Владимир Путин изјавио је претходно да је важно евакуисати становнике Херсонске области из најугроженијих подручја.

Истакао је и да је евакуација из најопаснијих зона потребна, како да би цивили избегли гранатирање, као и остале војне активности. 

Москва је после одржаних референдума прогласила припајање Херсонске области и још три области Украјине Русији, али су украјинске снаге након тога почеле офанзиву са циљем да поврате контролу над том облашћу, подсећа британска агенција.

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се дозвољава мобилизација људи који су починили тешка криминална дела, објавиле су РИА Новости.

Како се наводи, закон искључује мобилизацију починилаца сексуалног узнемиравања деце, издаје, шпијунаже и тероризма.

Путин је раније данас изјавио да је у Русији до сада мобилисано 318.000 људи у оквиру делимичне мобилизације.

Према његовим речима, број добровољаца се не смањује, а до сада 49.000 људи обавља борбене задатке у руским трупама, док остали учествују у обуци.

Путин је 21. септембра објавио делимичну мобилизацију.

Русија је раније саопштила да ће мобилизацијом бити обухваћено 300.000 резервиста, подсећају РИА Новости.

(Танјуг)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да се са руским председником Владимиром Путином договорио да житарице послате у оквиру црноморског споразума треба бесплатно да се испоручују у сиромашне афричке земље.

Ердоган је ово саопштио током обраћања у Истанбулу, након што је Москва наставила у среду са учешћем у споразуму о житу који су Украјина и Русија потписале уз посредовање УН и Турске.

Крајем јула представници Русије, Украјине, Турске и УН потписали су пакет од два документа.

Први је меморандум који се дефинише посвећеност УН уклањању ограничења на извоз руског ђубрива и пољопривредних производа на светска тржишта, док други дефинише алгоритам за извоз украјинског жита из лука на Црном мору дуж хуманитарних коридора и уз обавезну инспекцију.

Москва је суспендовала, али потом у среду обновила учешће у споразуму о житу, након што је Украјина пружила довољне гаранције да црноморски житни коридор и украјинске луке неће бити коришћене за непријатељства против Русије.

Кремљ је саопштио јуче да се није обавезао да ће остати у Црноморском споразуму о житу након његовог истека 19. новембра и да пре такве одлуке треба да процени да ли споразум функционише.

(Ројтерс)

Руске снаге гађале су ноћас ракетама С-300 насеља у Запорошкој области, на југу Украјине, изјавио је данас начелник регионалне војне управе Олександар Старух.

Навео је да је оштећен гасовод на отвореном простору и да је после напада избио пожар, који је угашен, преноси Интерфакс Украјина.

Према првим информацијама, нема повређених.

(Танјуг)

У Кијеву је данас без струје 450.000 потрошача, што је један и по пут више него претходних дана, изјавио је градоначелник Виталиј Кличко.

Навео је да до искључења долази због преоптерећења централног чвора енергетског система земље након ракетирања енергетских објеката које изводе руске снаге, преноси Интерфакс Украјина.

"Апелујем на све становнике главног града: максимално штедите струју, јер је ситуација и даље тешка!", написао је Кличко на Телеграму.

(Танјуг)

Земље Г7 и Аустралија договориле су се да одреде фиксну цену руске нафте, преноси Ројтерс позивајући се на своје изворе.

Званичници САД и представника групе Г7 били су у интензивним преговорима претходних недеља о плану да се одреди ограничење на цену руске нафте, које би требало да ступи на снагу 5. децембра.

Г7 тиме жели да се осигура да санкције ЕУ и САД, које имају за циљ да ограниче Москву да финансира напад на Украјину, не "угуше" глобално тржиште нафте.

Горња цена нафте још није одређена, али би то требало да буде јасније наредних недеља, више извора је рекло Ројтерсу.

(Танјуг, Ројтерс) 

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је јутрос да руске снаге воде офанзивне операције у правцу Бахмута, Авдејевке и Новопавловска.

Руске снаге покушавају да задрже територије које су заузеле, концентришући напоре на одвраћању дејстава украјинских снага на одређеним правцима, преноси Укринформ.

Додаје се да руске снаге гранатирају украјинске дуж линије фронта, врше извиђање из ваздуха и настављају да гађају виталну инфраструктуру и цивилне објекте.

Украјински генералштаб наводи да су руске снаге у протекла 24 сата извеле четири ракетна и 28 напада из ваздуха, као и више од 45 напада вишецевним ракетним системима.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски оптужио је Русију да прибегава "енергетском тероризму", пошто руске трупе показују мало успеха на бојном пољу.

Зеленски је рекао да је 4,5 милиона људи у Украјини без струје након руских напада на енергетску мрежу.

"Вечерас је око 4,5 милиона потрошача привремено искључено са напајања електричном енергијом", рекао је Зеленски у синоћном видео обраћању.

Према његовој оцени, то што руске снаге гађају енергетску инфраструктуру је знак слабости, пошто не успевају да остваре већи напредак на линији фронта.

Русија је последњих недеља појачала нападе на електроенергетску инфраструктуру Украјине.

Украјинске власти увеле су рестрикције у снабдевању електричном енергијом и апеловале на грађане да штеде струју.

(Би-Би-Си)