Паника око гасовода – шпијуни, дронови и ратни бродови

Швеђани и Данци су у размаку од недељу дана установили да су хаварије на три од четири цеви гасовода Северни ток 1 и 2 изазвале снажне експлозије, после којих је Норвешка, преко ноћи, постала највећи европски снабдевач природног гаса.

Месец дана после експлозија у којима је уништено безмало 50 метара гасовода, чекају се резултати истраге коју воде немачке власти, те одговор на питање због чега је једна од две цеви Северног тока 2 остала нетакнута.

Док су Данци и Швеђани објавили делове истраге, немачке власти су, упркос почетној одлучности да разоткрију кривце за удар на европски енергетски систем и обећању да ће привести правди одговорне за ову саботажу, одлучиле да не објављују информације везане за ову истрагу.

"После пажљивог разматрања, дошли смо до закључка да је, због добробити државе, трансфер информација немогућ, чак ни под назнаком строго поверљиво", навеле су немачке власти, пошто је детаље истраге затражила група посланика Бундестага.

Тајновитост истраге у приличној је мери изненадила немачке медије, посебно јер су власти у Берлину саботажу Северног тока, првобитно, називале "озбиљним и агресивним нападом на ток снабдевања енергентима".

Готово истовремено, опозиција је затражила да власти објаве који су бродови чланица НАТО-а били у околини гасовода Северни ток 1 и 2 у тренутку експлозије, као и да ли су се у близини налазили руски ратни бродови.

Хапшење наводних руских шпијуна

Норвешке власти су, у последњих недељу дана, ухапсиле најмање седам руских држављана, којима се на терет ставља да су без дозволе управаљали дроновима на територији те државе.

За сада, међутим, нису објављени докази који би могли навести на закључак да се заиста ради о шпијунима, иако су норвешке власти, после експлозија на "Гаспромовим" гасоводима драматично појачале обезбеђење платформи на Северном мору, посебно после серије пријава да су у њиховој близини виђане беспилотне летелице.

За већину ових случајева, навела је норвешка полиција, установљено је да се, у ствари, ради о лажним пријавама или напросто грешкама, јер су људи удаљене бродове или чак звезде видели као беспилотне летелице.

Ратни бродови, немачки и норвешки, појачали су патроле око платформи тек када су у близини уочени руски бродови, посебно када су тамошње обавештајне службе упозориле да је "тешко разликовати ратне и цивилне бродове" те државе.

Руска амбасада у Ослу је те наводе, као и хапшења, назвала "паранојом".

Немачка се спрема да патроле појача израелским дроновима "херон", како је од ратног ваздухопловства затражио Бундестаг, сматрајући да виталне инфраструктурне објекте ваља заштитити од могућих руских саботажа.

"Херони" су у Немачку стигли још 2016. године у склопу дугорочног уговора којим је пет ових дронова изнајмљено за око милијарду евра. После почетка руске офанзиве на Украјину, парламент у Берлину је дозволио да те летелице буду наоружане пројектилима.

Према немачким законима, употреба ових летелица није дозвољена у ваздушном простору Немачке, али како пише "Зидојче цајтунг", пробни летови ће ускоро почети у ваздухопловној бази Бухел на западу земље.

Распад заједничке истраге, Руси скрајнути

Заједнички тим истражитеља из Немачке, Шведске и Данске престао је да постоји и пре него што је почела обједињена истрага догађаја који су довели до хаварије гасовода Северни ток 1 и 2, јављају немачки медији позивајући се на изворе из владе.

Заједнички истражни тим, који су накратко чинили стручњаци из Шведске, Немачке и Данске, више не постоји пошто су, прво Швеђани, а убрзо затим и Данци иступили из тела замишљеног као међународни механизам за спровођење истрага.

Разлог распада заједничке истраге је одбијање Шведске да дели поверљиве информације са другим државама, што би, према одредбама Европске агенције за сарадњу на пољу кривичног права, била обавеза владе у Стокхолму.

Пре тачно десет дана, руске власти затражиле су објашњења од Данске, Шведске и Норвешке због чега власти у Москви и компанија "Гаспром" нису укључени у истрагу о експлозијама у којима су онеспособљени гасоводи Северни ток 1 и 2.

"Русија, наравно, неће признати квазирезултате такве истраге, уколико не буду укључени руски стручњаци", саопштило је руско министарство спољних послова након састанка да дипломатама из ове три државе.

Руска реакција је уследила пошто су данске власти обавестиле компанију "Норд стрим АГ", која је власник гасовода, да неће моћи да пошаље истражитеље до окончања званичних истрага.

Немачки Шпигл је објавио да су САД летос упозориле неколико европских земаља да постоји могућност напада на Северни ток 1 и 2, али су та упозорења била неодређена и из њих се није могло закључити ко би то могао учинити.

Рад гасовода "Северни ток" обустављен је крајем августа због проблема са ремонтом "Сименсових" турбина, али су цеви остале напуњене гасом. Друга траса овог гасовода, "Северни ток 2", вредна 11 милијарди долара, изграђена је прошле године, али због низа политичких разлога никада није пуштена у комерцијалну употребу.

Руски "Гаспром" је платио половину трошкова изградње, док су остатак финансирали британски Шел, аустријски ОМВ, француски Анжи, те немачке компаније Унипер и Винтершел ДЕА.