Лишанин: Трајни сукоб у Украјини би Европу претворио у простор тензија и политичких проблема

Младен Лишанин из Института за политичке студије објаснио је за РТС да је нуклеарна вежба, коју од данас одржава 14 НАТО савезника, редовна годишња вежба која је била најављена и да је почело на њеном одржавању да се ради када је окончано претходно издање.

"Тако да овај конкретан догађај не морамо да посматрамо у светлости сукоба у Украјини, али наравно да цео свет има појачану сензитивност на помен нуклеарног наоружања. Интензивно се говори да би ескалација између Русије и Запада могла да доведе до његове употребе у крајњој инстанци", навео је Лишанин.

Додао је да вежба која се обавља у Белгији и вежба коју су Руси најавили за крај месеца, није нарочито контроверзна само по себи, јер, како је навео, нуклеарне доктрине највећих држава међу којима су и САД као предводница НАТО савеза и Руска Федерација предвиђају употребу нуклеарног наоружања у случају напада страних сила.

"Када би нека држава чланица била нападнута на својој територији путем употребе нуклеарног наоружања, онда би то изискивало адекватан одговор од других савезника, ако је нападнута држава која нема своје нуклеарно наоружање, што је случај са највећим бројем држава чланица НАТО-а. Ако руска територија буде нападнута нарочито убојитијим врстама оружја, руска доктрина предвиђа да, ако је угрожен опстанак и витална безбедност, може се очекивати нуклеарни одговор", истакао је Лишанин.

Додао је да, ако размишљамо само о томе да ли би једна и друга страна могле да прибегну примени нуклеарног оружја ако су нападнуте њихове територије, имамо разлог да будемо оптимисти.

"Главни проблем је тај да ли би НАТО одговорио озбиљније ако би Русија проценила да је паметно да употреби против Украјине, не директно против НАТО чланице", навео је Младен Лишанин.

"Глобална равнотежа страха се налази између Русије и САД" 

Лишанин је навео да је Француска значајна унутар ЕУ, пошто је после британског изласка једина чланица Уније са нуклеарним наоружањем, али да се главна глобална равнотежа страха у вези са конфликтом у Украјини налази између Русије и САД.  

"Нисам сигуран да много изјаве, па и акције које упућује Макрон, могу много да утичу, ја бих његову изјаву тумачио у контексту европских покушаја да сачувају оно мало стратешке аутономије ЕУ, на којој се радило дуго, а која је пропала са овим сукобом у Украјини", рекао је Лишанин.

Додао је да није непознато, што знамо од америчке инвазије на Ирак, да најмоћније чланице ЕУ, оне које су данас најмоћније Француска и Немачка, имају нешто другачије погледе на Русију и на безбедносну архитектуру Европе него што их има Вашингтон.

"Оне немају увек капацитета да те своје замисли спроведу, због дисбаланса у односима моћи, али погледи на свет су другачији. Ово није први пут да од почетка сукоба и немачки канцелар и француски председник шаљу помирљивије поруке него што се чини из других европских и светских престоница. Ја бих ову изјаву тумачио у том контексту, као што бих Бајденову изјаву о Армагедону тумачио у контексту нечега на чему почива америчка политика о употеби нуклеарног наоружања. То је циљана двосмисленост, поруке о Армагедону су поруке које се могу читати на различите начине, када се каже Армагедон то евоцира и Путинову изјаву о употреби нуклеарног наоружања или стратешког конвенционалног наоружања унутар руске територије, али не имплицира употребу специфичне врсте оружја, која би са руске стране бити доживљена као црвена линија или тачка без повратка, тај Армагедон могу бити санкције испорука наоружања Украјини, а не нуклеарни одговор, ако се Русија одлучи да употреби тактичко нуклеарно наоружање против Украјине", напоменуо је Лишанин.

Што се тиче Немачке, Лишанин је оценио да је процена и због унутрашње јавности и због добрих односа унутар западне алијансе, да Немачка мора да учини више него у првим недељама, јер је немачка спремност на преговоре била доживљена не само као политичка слабост него и као нека врста подривања унутар НАТО-а што није наишло на одобравање великог броја партнера ни у земљи ни у иностранству.

"Што се тиче Француске, Емануел Макрон остаје један од ретких лидера са Запада који показује спремност на директну комуникацију и на очување било какве врсте дипломатије општења за неку врсту политичког решења која би привремено довела до окончања сукоба. Разлози су једноставни, штета коју плаћа ЕУ и њене најпросперитетније чланице од овог сукоба је већа од оне коју сноси Вашингтон, а такође у наредним деценијама, а можда и дуже, европске државе чланице рачунају да ће остати да живе поред некакве Русије у будућности", рекао је Лишанин.

"Дипломатско решење било ког типа је боље од трајног сукоба"

Како је додао, дипломатско решење било ког типа је боље од трајног сукоба ниског интензитета који би Европу претворио од континента просперитета у један простор трајних тензија и политичких проблема и који би, осим што би довели до погоршања квалитета живота европског становништва, што се види, задржали потенцијал да прерасте у глобални сукоб већих размера што заиста никоме не би могло да донесе корист.

"Ситуација на фронту, колико можемо да пратимо, не мења се након контраофанзива с краја августа и из септембра. Линије су остале где су украјинске снаге успеле да се врате на претходне положаје и даље спорадичних сукоба има, али нема великих померања и зато Русија прибегава овим врстама реталијације, као што је јутрошња употреба дронова или ракетни напади од прошле недеље на Kијев и друге градове у Украјини", навео је Лишанин.

Истакао је да, када процените да на фронту не можете да остварите интересе од виталног значаја, онда ћете лакше прибећи оваквој врсти недискриминаторног деловања у дубини непријатељске територије.

"Што се тиче иранских дронова, није тајна да их Москва поседује и користи. Извесно је да је Техеран у праву када демантује да их је он продао Москви у виду званичне трговине наоружањем, али Русија има друге начине да се домогне иранских дронова. Пре свега преко Ирака и Сирије, набављајући их од проиранских милиција у овим регионима, тако да очекујем да ће Русија наставити да их набавља и користи, јер су се показали доступним, а ефектним више када је реч о утицају на јавно мњење и разарање морала у неким сегметнима украјинског друштва, него у погледу тога да ће се на тај начин учинити драстичне разлике на фронту", рекао је Лишанин.

"У вези са самитом Г20 најпре треба да нас занима ко ће да се појави" 

Говорећи о предстојећем самиту Г20 на Балију, Лишанин је рекао да је за разлику од формата Г7 који сада окупља само западне и прозападне државе, који је нека врста самоперципираног скупа либералних демократија, које се постављају насупрот Русији, Kини, Ирану, Г20 нешто дифузнији формат, који окупља и државе критичне према политичком Западу.

"Оно што најпре треба да нас занима у вези са Самитом на Балију је ко ће се појавити. Главна контроверза је присуство Путина, који је био изричит да ће доћи, и даље је званична позиција Русије да ће доћи, али у ових пар недеља има времена да се догоде ствари које би могле да га одврате. Уколико се Путин појави, идеја Запада је била да колективно бојкотују, што би Русији и њеним партнерима омогућило да потпуно преузму позорницу и омогуће да се обликују поруке које ће са ње бити послате.

Додао је да сада имамо ситуацију да ће западне државе извесно доћи у Индонезију и да су оне учествовале у свим припремним самитима.

"Оне ће учествовати и тамо ће бити кинески председник Си, а ако се Путин појави, видећемо ко ће бити вољан да с њим учествује у званичном и неформалном окружењу и које ће поруке бити послате. Немам утисак да уколико се сви лидери појаве, да ће било ко имати монопол над порукама или утицај како ће изгледати завршни документ и да ли ће до њега доћи, нити да ће се пронаћи политичко решење за украјински сукоб", оценио је Младен Лишанин.