Распад заједничке истраге о хаварији Северног тока, осам метара широке пукотине на гасоводу

Заједнички тим истражитеља из Немачке, Шведске и Данске престао је да постоји и пре него што је почела обједињена истрага догађаја који су довели до хаварије гасовода Северни ток 1 и 2, јављају немачки медији позивајући се на изворе из владе.

Заједнички истражни тим, који су накратко чинили стручњаци из Шведске, Немачке и Данске, више не постоји пошто су, прво Швеђани, а убрзо затим и Данци иступили из тела замишљеног као међународни механизам за спровођење истрага.

Разлог распада заједничке истраге је одбијање Шведске да дели поверљиве информације са другим државама, што би, према одредбама Европске агенције за сарадњу на пољу кривичног права, била обавеза владе у Стокхолму.

"Шведска је одбила предлог за формирање Заједничког истражног тима под окриљем агенције Евроџаст јер би таква заједничка истрага укључивала споразуме према којима би Шведска била обавезна да дели информације из сопствене истраге које сматра поверљивим", рекао је шеф шведског истражног тима Матс Љундквист.

"Овакве поверљиве информације из наше истраге директно су повезане са националном безбедношћу", рекао је Љундквист шведским медијима.

Одмах после Швеђана, из заједничког тима повукли су се и Данци, чиме је идеја да ће хаварију Северног тока истраживати било какав међународни тим неповратно пропала.

Немци на дну мора

Немачка федерална полиција окончала је прву фазу истраге саботаже Северног тока 1 и 2 и предала налазе на даљу анализу, рекла је портпаролка немачког министарства унутрашњих послова, четири дана пошто су се рониоци Бундесвера спустили на дно Балтика, како би покушали да прикупе доказе.

На фотографијама које су начинили подводни дронови Бундесвера виде се осам метара широке пукотине на цевима гасовода, што, како наводе немачки експерти, може бити једино резултат подметнутих експлозија, пишу немачки медији.

Одмах затим, немачко тужилаштво отворило је истрагу о "детонирању експлозивне направе", "противуставној саботажи", уз назнаку да се ради о истрази "од посебне важности".

Гасоводи Северни ток 1 и 2 су 26. септембра погодиле четири експлозије, које су забележили и сеизмички апарати. Према проценама, снага експлозија одговара детонацији 500 килограма тринитротолуола.

После експлозија, нетакнута је остала само једна цев гасовода Северни ток 2.

Експлозије су се догодиле у границама данске и шведске економске зоне на дубини од око 80 метара, што је стручњаке навело на закључак да је цела акција могла бити изведена на неколико начина.

Према првом сценарију, експлозије су резултат подводних мина, које су на цеви гасовода могли да поставе рониоци или подморнице и које могу бити активиране месецима или чак годинама пошто су постављене. Експлозије су, такође, могле бити резултат направа које су поставили подводни дронови.

Шта су на дну Балтика пронашли Швеђани

Шведски тим истражитеља потврдио је да су гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени у експлозијама, наводећи да је, током претходних дана, "појачана сумња" да се ради о саботажи.

"Потврђујемо да је било детонација на Северном току 1 и 2 унутар шведске економске зоне у којима је причињена знатна штета на гасоводу. Истрага места експлозије појачала је сумњу да се ради о саботажи", навео је шеф истражитеља Матс Љундквист.

Шеф шведских истражитеља је такође навео да су на месту експлозије пронађени докази који ће бити додатно испитани, истичући да се ради о "веома осетљивом случају".

Потврђене су раније тврдње сеизмолога у Шведској и Данској, који су одмах након ових догађаја 27. септембра регистровали снажне подводне експлозије. У истрази, која је почела пре недељу дана, учествовали су и полиција, Обалска стража и оружане снаге.

Швеђани, за сада, нису идентификовали могуће починиоце саботаже, наводећи да ће у наставку истраге бити јасно да ли ће бити покренути судски процеси.

Двадесет радних дана за руски захтев за покретање истраге

Руско министарство спољних послова затражило је у четвртак објашњења од Данске, Шведске и Норвешке због чега власти у Москви и компанија "Гаспром" нису укључени у истрагу о експлозијама у којима су онеспособљени гасоводи Северни ток 1 и 2.

"Русија, наравно, неће признати квазирезултате такве истраге, уколико не буду укључени руски стручњаци", саопштило је руско министарство спољних послова након састанка да дипломатама из ове три државе.

Руска реакција је уследила пошто су данске власти обавестиле компанију "Норд стрим АГ", која је власник гасовода, да неће моћи да пошаље истражитеље до окончања званичних истрага.

"Уколико позиви на сарадњу и даље буду игнорисани, сматраћемо да ове три европске земље нешто крију или прикривају починиоце терористичког напада", саопштило је руско министарство спољних послова.

Немачки Шпигел је објавио да су САД летос упозориле неколико европских земаља да постоји могућност напада на Северни ток 1 и 2, али су та упозорења била неодређена и из њих се није могло закључити ко би то могао учинити.

Рад гасовода "Северни ток" обустављен је крајем августа због проблема са ремонтом "Сименсових" турбина, али су цеви остале напуњене гасом. Друга траса овог гасовода, "Северни ток 2", вредна 11 милијарди долара, изграђена је прошле године, али због низа политичких разлога никада није пуштена у комерцијалну употребу.

Руски "Гаспром" је платио половину трошкова изградње, док су остатак трошкова финансирали британски Шел, аустријски ОМВ, француски Анжи, те немачке компаније Унипер и Винтершел ДЕА.