Рат у Украјини – иранска веза, или време (не)доказаних летова

Студентима је објашњено да не могу да наставе студије у Украјини, пошто сносе део одговорности за поступке своје владе, која је Русима продала беспилотне летелице. Обратили су се иранској амбасади, чији су се службеници извинили студентима, наводећи да не могу да ураде ништа.

Летелице су идентификоване као ирански дронови "шахид 136" и "муџахир 6", што је министре спољних послова ЕУ подстакло да за понедељак закажу па, до прибављања "чвршћих доказа", одложе расправу о новим санкцијама Ирану, јер се извоз наоружања коси са одредбама Резолуције 2231, која је била део споразума о иранском нуклеарном програму из 2015. године.

Европска унија је затражила додатне доказе тачно месец дана пошто су Сједињене Државе увеле санкције иранским компанијама, којима се на терет ставља координација транспорта војне опреме из Ирана у Русију.

Украјинске, америчке и британске обавештајне службе су, у одвојеним извештајима, потврдиле да руске снаге користе самоубилачке дронове "шахид 136", али са "ограниченим успехом, јер су те летелице споре због чега су лака мета противваздушне одбране".

Готово истовремено, украјинско министарство одбране потврдило је да се један од "мигова 29", због техничких проблема, срушио током напада на иранске дронове, као и да су јединице противваздушне одбране код Одесе обориле једну од напреднијих беспилотних летелица – "муџахир 6", као и осам летелица "шахид 136".

"Шахид 136", или "геран 2" како су га назвали Руси, изазвао је још почетком месеца дипломатску кризу између Кијева и Техерана, па је Иран, после серије оптужби, био принуђен да драматично смањи дипломатско присуство у тој држави.

Рат у Украјини, иранска веза

Сага о иранским испорукама оружја руским снагама почела је још средином априла, када су до лука у Астрахану, тајним каналима, наводно допремљени ручни бацачи, противтенковске ракете, те читав арсенал оружја које је било на располагању проиранским милицијама у Ираку.

Тим каналом је Техеран, према тврдњама западних обавештајних служби, Русији "вратио" противваздушни систем С-300, те пројектиле "бавар" 373, који суштински представља иранску варијанту С-300.

Оружје, махом, потиче из арсенала групе Хашд ел Шаби, или Снага народне мобилизације, проиранске оружане групе која у Ираку окупља око 120.000 бораца. Главни мотив подршке коју ова група пружа Русији је антиамерички сентимент.

Средином августа, амерички и израелски обавештајци навели су да Москва и Техеран спремају велику трампу наоружања, после које би Техеран, први пут у последњих неколико деценија, добио нове борбене авионе, док ће Руси за акције у Украјини на располагању имати дронове већ испробане у нападима на базе Централне обавештајне агенције на Блиском истоку.

Иранска војска увежбава руске официре за употребу дронова, тврде званичници Пентагона, свега неколико дана пошто је на сателитским снимцима једне руске ваздухопловне базе идентификовано 18 борбених авиона Су-35, наводно спремних за испоруку властима у Техерану.

Вест о могућој испоруци иранских дронова Русији објавио је саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен, наводећи да су неке од летелица, могуће, већ у рукама руских оружаних снага.

Према америчкој верзији, обука руских војника почела је још почетком јула, док су руски експерти у најмање два наврата посетили новоотворену, тајну базу беспилотних летелица у околини Техерана.

Ирански званичници су у неколико наврата демантовали ове информације, наводећи да немају намеру да помажу било којој страни у украјинском конфликту, али су раније потврдили да су јединице задужене за управљање дроновима две војске, током претходних година, размениле неколико посета.

Пре упирања прстом у Техеран, Американци су тврдили да је руски председник Владимир Путин затражио испоруку дронова од Реџепа Тајипа Ердогана, што је произвођач "бајрактара", слично као и Иранци, демантовао.

Суштински, амерички обавештајци тврде да су Русија и Иран још прошле године дефинисали детаље уговора о војној сарадњи, којим би власти у Техерану добиле "сухоје", "мигове 29 СМТ", те гомилу оклопних возила и противваздушне системе С-400.

Лавина спекулација о продаји "сухоја" Ирану покренута је још крајем прошле године, када су у иранској ваздухопловној бази снимљени Су-30 и руски транспортни авион. Амерички војни званичници су овај догађај описали као увод у трансфер оружја, наводећи такође да су од априла најмање 42 авиона иранске Револуционарне гарде слетела на руске аеродроме.

Ирански програм беспилотних летелица, од Ербила до Тел Авива

Програм развоја беспилотних летелица у Ирану почео је још средином осамдесетих година прошлог века, али је ветар у леђа добио почетком 2012. године, односно неколико месеци пошто се амерички RQ-170 "сентинел" срушио на североистоку те државе.

Иранци су, тада, тврдили да је амерички дрон оборен тако што су хакери преузели контролу над летелицом и безбедно је спустили. Претходно, Вашингтон је, после приличног оклевања, потврдио да је дрон оборен.

Администрација председника Барака Обаме затражила је од Ирана да врати летелицу, што се није догодило, али су стручњаци у Техерану, после извесног времена, успели да направе прилично верне копије.

Један од дронова из иранског програма употребљен је у никада до краја разјашњеном нападу на "тајну базу Централне обавештајне агенције" у Ербилу. Напад иранских дронова изазвао је приличну дозу панике међу Американцима пре свега због новооткривене способности планера у Техерану да идентификују мету у сложеном окружењу, предају целокупну технологију савезничким милицијама у Ираку, те погоде циљ скривен унутар прилично великог комплекса.

Сличне дронове користили су ирански "проксији" у нападима на мете у Саудијској Арабији, а Израелци тврде да је Хамас у недавној серији покушаја да нападне циљеве у Израелу користио управо дронове произведене у Ирану.

Ипак, напад на базу ЦИА у Ербилу највише је забринуо америчке аналитичаре, пре свега јер је уследио после неколико упозорења шефа америчке централне команде Кенета Мекензија на растућу опасност од напада дроновима у том региону. Мекензи је, пред Конгресом, у два наврата упозоравао на такве опасности, у марту 2020. године и у фебруару 2021. године.

Пре овог напада, Американци су у Ирак послали неколико батерија противваздушних пројектила "патриот", систем "си-рам", те две батерија израелских пројектила "ајрон доум".

После напада, амерички истражитељи су анализирали остатке дрона и навели да је носио пројектил сличан ономе који користе проиранске милиције у Ираку, те да је сама летелица, највероватније, произведена у Ирану. Претпоставља се да се ради о дрону "абабил" или "касеф", како ту летелицу зову припадници Хамаса.

Летелица, на чијем се кљуну налазе бојева глава и систем за управљање, дужине је два метра и лансира се катапултом. Осим ових, Иран је развио и читаву серију других дронова.

Американци су успели да открију последњих десетак километара лета овог дрона, али не и одакле је лансиран. Према незваничним изворима, Иранци су погодили центар из којег се наводе извиђачки авиони. ЦИА користи такве, даљински вођене авионе, за прикупљање информација о проиранским милицијама и јединицама Исламске државе на неколико локација у Ираку.

Уколико су те информације заиста тачне, ирански напад био је ретка акција у којој су дронови коришћени за напад на друге беспилотне летелице. Сличан дрон оборен је у израелском ваздушном простору средином маја, али власти у Тел Авиву нису могле са сигурношћу да одреде да ли је долетео из Сирије или Ирака.

Западни извори тврде да Иран производи 48 различитих модела беспилотних летелица.