Око: Шевченко у возу, Кијев у пламену, Путин на телефону

Када је на Путинов 70. рођендан експлодирао мост који спаја Русију са Кримом и када су погинуле три особе, многи су то прочитали као украјинску честитку Путину. Уследио је одговор – Руси су бомбардовали украјинске градове, укључујући и центар Кијева.

Како кажу, гађали су војне, енергетске и комуникацијске објекте. Погинуло је најмање 19 цивила. Најпознатији украјински фудбалер Андриј Шевченко био је у возу када је почело руско гранатирање.

Коментаришући последњу најаву Путина о "антитерористичком" рату против Украјине, Срећко Ђукић је за РТС подсетио да је Русија већ водила један такав рат против Чеченије и да је Грозни био потпуно сравњен са земљом, и да је много људи погинуло.

"Изгледа да ће се овај рат претворити у антитерористичку операцију, а она доноси једну нову ескалацију рата са страховитим разарањима и људским губицима. Мислим да у то не треба сумњати и да ће се то десити с руске стране", оцењује Ђукић.

Што се тиче Украјине, каже да су јој САД одобриле бесповратну помоћ у износу од 40 милијарди долара, а до сада је реализовано око 16 милијарди, док је годишњи руски војни буџет 62 милијарде долара.

"Следећи пакет који долази у Украјину су системи ПВО и ракете за уништавање циљева на далеким дометима од 300 и више километара. Према томе, пред нама је ескалација рата која може да донесе огромне жртве и разарања", истакао је Ђукић.  

Сматра и да Украјина не може добити крстареће ракете, већ неке које могу да стану у постојеће системе, да буду део оружја за одвраћање Русије.  

Русија се, оцењује, налази у ситуацији да поново редефинише ратне циљеве у Украјини.  

Хоће ли ракете из Украјине летети ка Русији 

Владислав Јовановић сматра да ће ракете, уколико буду испоручене, Украјинци злоупотребљавати, чак и ако буду давали уверавања Америци да их неће користити у те сврхе, јер је изазов велики.

С друге стране, истиче да је питање хоће ли Америка хтети да уђе у ову фазу, виши степен рата, јер је то осетљива, танка линија која раздваја улоге учесника у рату.

"Засад је то са стране, али граница се приближава и мислим да ће Америка много водити рачуна о томе. Неће хтети да прими директни ризик сукобљавања с Русијом, јер зна шта би све то значило, нити Русија има интереса да се сукоби са САД, сем ако на то буде принуђена", оцењује Јовановић.

Додаје да ће Украјина више бити продужено средство за тај "прокси" рат. 

Русија, сматра Јовановић, неће дозволити, као што се наводи у одбрамбеним документима, да се рат води на њеној територији и да ће у том случају користити сва средства којима располаже, укључујући и оно најгоре.

Мисли да и сада постоје неки одбрамбени контакти између Русије и САД, и да они могу да чине основ за превазилажење кризе.

"Русија неће одустати од ове политике све док не добије уверење да ће Украјина бити неутрална, НАТО је апсолутно неприхватљив. Америка се провокативно играла с том ватрицом и изазивала Русе. Не оправдам Русију, али је све то могло бити избегнуто да америчка политичка ароганција није била тако агресивно поентирана", рекао је Јовановић.

Каква је тренутно руска позиција 

Горан Милорадовић, историчар у Институту за савремену историју истиче да су војни потенцијали Русије далеко већи од украјинских и да она не може да се нада, поготово на дужи рок, да ће однети победу.

"Украјина може да изнуди помоћ медијским притиском, односно да произведе такву слику рата да ће у неким владама на Западу бити неподношљиво да се то даље прати и да морају да се на неки начин укључе у већој мери, можда чак и неким војним интервенцијама", сматра Милорадовић. 

Мора се, оцењује, навести Русија да "загризе" више, управо оваквим нападима као на Кримски мост, да би се изазвао непропорционални одговор Русије, да се каже да се дешава геноцид, хуманитарна катастрофа.

"Очекујем да ће управо реч геноцид бити веома фреквентна у наредној фази. Управо је то неопходно медијским мајсторима који раде за украјинску владу", рекао је Милорадовић.

Може ли Србија да издржи без санкција Русији 

Јовановић истиче да Србија мора и може да издржи овај период без увођења санкција Русији, јер би све мање од тога било напуштање политике независности.

"Ми то никада нисмо себи допуштали у историји. У разним искушењима пре смо пристајали да се супротставимо нечему, иако је то било често и непрагматично и нерационално, него да ставимо главу на пањ и да изгубимо своју слободу", изричит је Јовановић.

И Милорадовић сматра да ово није време да Србија уводи санкције Русији, јер би се десило исто што и Европи. 

"Европа уводи санкције Русији, а увела их је сама себи. Када бисмо то учинили одрекли бисмо се економске  и политичке подршке коју Русија има. Ја не видим ниједан разлог због којег би то Србија урадила", закључио је Милорадовић.