Шведски истражитељи: Саботажа на Северном току

Шведски тим истражитеља потврдио је да су гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени у експлозијама, наводећи да је, током претходних дана, "појачана сумња" да се ради о саботажи. Сумње да је гасовод оштећен у саботажи раније су изнеле Русија, Немачка и Данска.

"Потврђујемо да је било детонација на Северном току 1 и 2 унутар шведске економске зоне у којима је причињена знатна штета на гасоводу. Истрага места експлозије појачала је сумњу да се ради о саботажи", навео је шеф истражитеља Матс Љундквист.

Шеф шведских истражитеља је такође навео да су на месту експлозије пронађени докази који ће бити додатно испитани, истичући да се ради о "веома осетљивом случају".

Потврђене су раније тврдње сеизмолога у Шведској и Данској, који су одмах након ових догађаја 27. септембра регистровали снажне подводне експлозије. У истрази, која је почела пре недељу дана, учествовали су и полиција, Обалска стража и оружане снаге.

Швеђани, за сада, нису идентификовали могуће починиоце саботаже, наводећи да ће у наставку истраге бити јасно да ли ће бити покренути судски процеси.

Непосредно после експлозије, бивши пољски министар спољних послова Радек Сикорски написао је на Твитеру: "Хвала САД", али је после неколико дана обрисао твит.

Амерички политичари никада нису крили да им руски гасоводи у Балтику нису по вољи. Председник Џозеф Бајден је то рекао још пре почетка рата у Украјини.

"Ако Русија изврши инвазију на Украјину, Северни ток 2 неће више постојати. Ми ћемо га окончати. Обећавам вам да ћемо бити у стању да то урадимо", рекао je Бајден.

Немачки Шпигел је објавио да су САД летос упозориле неколико европских земаља да постоји могућност напада на Северни ток 1 и 2, али су та упозорења била неодређена и из њих се није могло закључити ко би то могао учинити.

Рад гасовода "Северни ток" обустављен је крајем августа због проблема са ремонтом "Сименсових" турбина, али су цеви остале напуњене гасом. Друга траса овог гасовода, "Северни ток 2", вредна 11 милијарди долара, изграђена је прошле године, али због низа политичких разлога никада није пуштена у комерцијалну употребу.

Руски "Гаспром" је платио половину трошкова изградње, док су остатак трошкова финансирали британски Шел, аустријски ОМВ, француски Анжи, те немачке компаније Унипер и Винтершел ДЕА.