Русија реквирирала нуклеарку Запорожје; Чланице ЕУ усагласиле осму рунду санкција

Украјинске снаге ослободиле су још три насеља на југу Херсонске области, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски у редовном видео обраћању.

Зеленски је рекао да су ослобођени Нововоскресенски, Новохрихоривка и Петропавливка, насеља која се налазе североисточно од града Херсона.

(Ројтерс)

Позивајући Кијев да настави војне активности и одбаци преговоре, САД и НАТО стављају на коцку европску безбедност, изјавио је Константин Гаврилов, шеф руске делегације на годишњем пленарном заседању Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Бечу, посвећеном војној безбедности и контроли наоружања.

Гаврилов тврди да Запад одбија да призна да годинама не узима у обзир легитимне интересе националне безбедности Русије, што је, како додаје, био разлог за покретање специјалне војне операције у Украјини.

"У овом тренутку, САД и друге земље чланице НАТО нису спремне да узму у обзир интересе својих народа. Позивом Кијеву да настави војне активности и одбије преговоре, на коцку је стављена европска безбедност", истакао је Гаврилов, пренео је Тас.

(Танјуг)

Напредовање украјинских оружаних снага у региону Херсона заустављено је у такозваној сивој зони, изјавио је  заменик начелника војно-цивилне администрације тог региона Кирил Стремоусов.

Према његовим речима, ситуација у региону Херсона је уобичајена и главне руске снаге су на својим позицијама, пренео је Тас.

(Танјуг)

Украјинско особље које управља нуклеарном електраном у Запорожју, коју је заузела Русија, припрема се за поновно покретање једног од шест угашених реактора те електране, саопштила је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА).

"Украјинско оперативно особље обавестило је стручњаке ИАЕА да су у току припреме за покретање блока 5, на смањеној снази, за производњу паре и топлоте за потребе електране", наводи се у саопштењу.

Додаје се да ће припреме трајати "неко време".

(Ројтерс)

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је у разговору са украјинским председником Володимиром Зеленским да ће Вашингтон обезбедити још 625 милиона долара војне помоћи за Кијев, укључујући лансере за ракетни систем високе покретљивости (ХИМАРС), саопштила је Бела кућа.

Бајдену се придружила потпредседница САД Камала Харис, наводи се у саопштењу Беле куће.

(Ројтерс)

Русија инсистира да у истрази инцидента на гасоводима Северни ток и Северни ток 2 учествују и компаније Гаспром и Норд Стреам, АГ оператер гасовода Северни ток, рекао је данас потпредседник руске владе Александар Новак.

"Што се тиче Северног тока 1 и једног цевовода Северног тока 2, Данска и Шведска су потврдиле да су покренуле своје истраге. Нажалост, ни оператеру Северног тока, ни 'Гаспрому', а ни Руској федералној служби за екологију, технолошки и нуклеарни надзор није дозвољено учешће у досадашњем току истраге, иако је 'Гаспром' кључни власник оштећене инфраструктуре", рекао је Новак за ТВ канал Русија 24, преноси Тас.

(Танјуг)

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси на путу је за Кијев, објављено је на његовом Твитер налогу.

"На путу смо за Кијев због важних састанака. Потреба за зоном нуклеарне безбедности око нуклеарне електране Запорожје сада је хитнија него икада", написао је Гроси на Твитеру, а пренела агенција Тас.

Раније данас, заменик руског министра спољних послова Сергеј Вершињин изјавио је да ће Гроси посетити Москву наредних дана, а да ће се током посете разговарати о безбедности и нормалном функционисању нуклеарке Запорожје.

Руски председник Владимир Путин потписао је раније данас указ којим је дао инструкције да се нуклеарна електрана Запорожје стави под власништво Русије.

ИАЕА је раније саопштила да ће Гроси ове недеље разговарати у Москви и Кијеву о стварању заштитне зоне око нуклеарне електране Запорожје.

(Танјуг) 

Руски председник Владимир Путин потписао је указ којим је дао инструкције да се нуклеарна електрана Запорожје стави под власништво Русије.

"Руска влада ће предузети мере за успостављање федералног власништва над Запорошком нуклеарном електраном и другим објектима неопходним за њен рад", наводи се у указу, а преноси Тас.

Руски лидер је дао инструкције да се утврде начини рада нуклеарне електране до 2028. године.

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин изјавио је да су га резултати референдума у Донбасу, Херсонској и Запорошкој области изненадили и обрадовали и поручио да ће бити како људи желе.

"Искрено говорећи, што се мене тиче, резултати референдума не само да су ме обрадовали, већ су ме и изненадили. Ипак, људи су живели и живе у тако тешким условима. Уверавам вас, а и посматрачи су се уверили у ово, није било жеље да се нешто исправи, дотера или дода. Сами смо одлучили, а ја сам одлучио - биће како људи желе", рекао је Путин током разговора са лауератима и финалистима сверуског конкурса "Учитељ године", пренео је Интерфакс.

Додао је да су резултати референдума више него убедљиви, да су апсолутно транспарентни, као и да не подлежу никаквој сумњи.

Такође је рекао да у Русији живи три милиона Украјинаца, али да је однос у земљи исти и према њима и према Русима, као и да се Русија са поштовањем односи према украјинском народу, језику и да никада није дозвољавала оно што Кијев допушта да се догоди са руским језиком.

"Имамо три милиона држављана украјинског порекла и не правимо никакву разлику и не намеравамо да правимо разлику између Руса и Украјинаца", казао је руски лидер, а пренела је агенција РИА Новости.

(Танјуг) 

Министарство спољних послова Русије саопштило је да је протерало једног литванског дипломату као узвратни потез.

У саопштењу објављеном на свом сајту, руско министарство је навело да "задржава право да предузме додатне мере" као одговор на, како је оценило, "непријатељске кораке Литваније".

Западне земље протерале су стотине руских дипломата од почетка сукоба са Украјином 24. фебруара. Повод за протеривање неких од њих било је наводно шпијунирање.

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин потписао је декрет којим је, одлагање делимичне мобилизације за студенте, проширено на додатне категорије академаца.

Како је објаснио, декретом се мобилизација одлаже и за оне који су уписани на акредитоване приватне универзитете и одређене постдипломске студенте.

Путин је 21. септембра, на предлог Министарства одбране и Генералштаба, објавио делимичну мобилизацију резервног састава, а министар одбране Сергеј Шојгу објаснио је да је планирана регрутација до 300.000 људи.

Шојгу је у уторак рекао да је у Оружане снаге Руске Федерације до сада дошло више од 200.000 људи позваних у оквиру делимичне мобилизације.

(Ројтерс)

Руски енергетски гигант Гаспром саопштио је да је обновио испоруке гаса Италији преко територије Аустрије, а у складу са регулаторним променама у Бечу које су се догодиле крајем септембра.

Наиме, Аустрија је одлучила да потврди неопходне номинације за транспорт гаса, што је довело до обнове испорука.

Италијанска компанија за нафту и гас, "Ени"', потврдила је да "Гаспром" наставља са испоручивањем енергената.

(РТС) 

Ризик од нуклеарног сукоба је висок због руских претњи да ће употребити тактичко нуклеарно оружје у Украјини, изјавио је у Прагу чешки председник Милош Земан.

"Верујем да би у овој ситуацији европске, а не само европске земље морале да дају снажан војни одговор", рекао је Земан на брифингу после разговора са емиром Катара шеиком Тамимом бин Хамадом Ал Танијем, пренела је агенција Тас.

Како је рекао чешки председник, међународна заједница треба да пошаље јасну поруку руском руководству да "уколико Русија употреби нуклеарно оружје у Украјини, неће бити само дипломатске реакције, већ и војне, са свим последицама које из тога произилазе".

(Танјуг)

Украјинске трупе се повлаче са подручја града Артјомовска јер не могу да задрже позиције, рекао је Денис Пушилин у директном преносу на каналу Соловјев лајв, преноси руски Тас.

"Непријатељ повачи своје трупе из Артјомовска, делом јер све снаге и резерве шаље у Лимански округ, и наше јединице то користе. Заузимање Артјомовска је погодан положај за ослобађање других насељених места " истакао је он у свом обраћању.

(Танјуг) 

Директор украјинске државне компаније за нуклеарну енергију "Енергоатом", Петро Kотин, изјавио је да преузима контролу над нуклеарном електраном у Запорожју и позвао раднике у електрани да не потписују никакве документе са руском страном.

Kотин је ово рекао у видео обраћању објављеном на "Телеграму", упркос томе што је Русија најавила да ће она надгледати рад електране.

(Ројтерс) 

Kазахстански званичници одбили су захтев Русије да протерају украјинског амбасадора из Kазахстана због његових изјава о убијању Руса, оптужујући Москву за неприкладно обраћање међу равноправним стратешким партнерима.

Украјински амбасадор у Kазахстану Петро Врублевскиј рекао у интервјуу у августу, говорећи о рату у Украјини, да "што више Руса ми убијемо сада, мање ће наша деца имати да их убијају".

Русија је тражила да Kазахстан протера амбасадора, али је Астана уместо тога затражила од Kијева да га премести, јер су његови коментари неприхватљиви за земљу са бројном руском мањином.

(Ројтерс)

Шеф Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси посетиће Москву наредних дана како би разговарао о ситуацији у електрани, коју су руске снаге заузеле почетком рата у Украјини.

(Ројтерс) 

"Амбасадори су постигли политички договор о новим санкцијама Русији - снажан одговор ЕУ на Путинову нелегалну анексију украјинских територија", објавило је чешко Председнштво на Твитеру.

(Ројтерс) 

Руски председник је именовао Дениса Пушилина за вршиоца дужности шефа Доњецке Народне Републике, Леонида Пасечника за привременог шефа Луганске Народне Републике, Евгенија Балицког за вршиоца дужности губернатора Запорошке области и Владимира Саљда за привременог губернатора Херсонске области.

Вршиоци дужности лидера ових региона управљају територијама све док шефови нових региона не буду изабрани у складу са руским законима на изборима следеће године.

Закони, које је Путин данас потписао, посебно дефинишу и границе нових конститутивних ентитета Руске Федерације, према којима оне одговарају онима које су "постојале на дан њиховог стварања и присаједињења Русији".

Они прецизирају да ће се границе нових ентитета са другим земљама сматрати државним границама Русије.

Према законима, становници нових региона сматрају се руским држављанима од дана када су територије примљене у састав Русије 30. септембра.

Они који желе да напусте руско држављанство, међутим, имају месец дана да поднесу захтев за то.

Документи су објављени на интернет порталу правних информација.

Државна дума и Савет Федерације, доњи и горњи дом руског парламента, претходно су ратификовали документе о пријему Луганске и Доњецке Народне Републике, Запорошке и Херсонске Области у састав Русије.

ЕУ се сложила да у оквиру осмог пакета санкција Русији уведе ограничење цене нафте, али коначни детаљи те одлуке, осмишљене тако да утиче на приходе Москве од продаје енергената, требало би да буду објављени током дана.

Осим овога, нови пакет мера предвиђа ограничења за руску индустрију челика и забрањује грађанима ЕУ да буду на високим позицијама у државним руским предузећима.

НАТО није приметио промене у нуклеарној стратегији Русије, али је на опрезу, изјавио је званичник Северноатлантске алијансе, коментаришући потезе руског председника Владимира Путина, који је, како је навео, ескалирао рат у Украјини мобилизацијом и упозорењима о могућој употреби нуклеарног оружја.

"Нисмо видели никакве промене у нуклеарном понашању Русије, али НАТО и савезници остају на опрезу", рекао је званичник НАТО-а.

(Ројтерс) 

Извештај о ситуацији у Украјини, који је представила Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права Права (ОХЦХР), једностран је, неуравнотежен и одражава само западни приступ у извештавању о украјинској кризи, рекла је дипломатска представница Руске Федерације Гузал Кусанова.

Кусанова је током свог излагања на 51. седници Савета УН за људска права у Женеви изразила жаљење због тога што ОХЦХР није имао храбрости да искрено проговори о злочинима које је починио кијевски режим, пренео је Тас.

"Жалимо што ОХЦХР нема храбрости за принципијелни приступ и поштено разоткривање свих ратних злочина, злочина против човечности и кршења људских права, за шта одговорност сноси режим у Кијеву", рекла је Кусанова.

Скренула је пажњу и на то да "нема ни слова" о инциденту у Јеленовки нити о томе да је за гранатирање овог притворског центра у којем су држани украјински ратни заробљеници, одговорна украјинска војска.

Канцеларија високог комесара за људска права (ОХЦХР) представила је свој најновији извештај о ситуацији у Украјини Савету УН за људска права, а у њему се наводи да су слобода изражавања, окупљања и друга грађанска и политичка права ограничена у деловима Украјине које је окупирала Русија, што укључује и Крим.

Од свог последњег извештаја у јулу, посматрачи УН пријавили су драматичну ескалацију рата у Украјини, преноси Глас Америке (ВОА).

Нови извештај садржи документацију о масовном уништењу цивилне инфраструктуре и убијеним цивилима у руским нападима на насељене области, али Русија демантује нападе на цивиле, наводи ВОА.

Посматрачи УН кажу да стижу нови извештаји о мучењу и лошем третману грађана, нестанку цивила и ратних заробљеника, уз напомену да би нека кршења људских права могла бити третирана као ратни злочини, додаје Глас Америке.